Диплодокус

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Диплодокус
Временски распон: касна јура, 154–152 Ma
CM Diplodocus.jpg
Монтирани скелет D. carnegii[1][2]
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Подред: Sauropodomorpha
Кладус: Eusauropoda
Кладус: Neosauropoda
Породица: Diplodocidae
Потпородица: Diplodocinae
Род: Diplodocus
Marsh, 1878
Типска врста
Diplodocus longus
(nomen dubium)
Marsh, 1878
Остале врсте
  • D. carnegii
    Hatcher, 1901
  • D. hallorum
    (Gillette, 1991)
    (originally Seismosaurus)
Синоними
  • Seismosaurus Gillette, 1991

Диплодокус је врста диносауруса чији су фосили први пут пронађени 1878. Његово име потиче од грчких речи диплос/διπλος што значи „дупли“ и докос/δοκος што значи „дрвена греда“, „шипка“ или „грана“. Верује се да је живео у крдима попут данашњих слонова.[3]

Изглед[уреди | уреди извор]

Скелет Диплодокуса

Назив је добио по грађи репа. Испод сваког пршљена је имао коштани продужетак који се пружао унапред и уназад. Улога ових продужетака је била да штите крвне судове у репу, али и да самом репу дају чврстину. Могуће је да се бранио од нападача користећи реп као бич.[4]

Имао је тело дужине око 33 метара и тежио је између 15 и 23 тона. Дуго је важио за најдужег диносауруса. Њихова величина је била оно што је плашило велике предаторе као што су алосауруси и цератосауруси. Глава му је била веома мала (дужине око пола метра), док су врат и реп били веома дуги и чинили око 60 % дужине тела. Кретао се на четири дебеле и гломазне ноге које су биле веома мале у односу на дужину тела. Неки научници сматрају да се кретао тако што су му глава и реп били готово хоризонтално испружени, али је такође изгледа могао да се уздиже на задње ноге како би се хранио лишћем високог дрвећа. Зубе је, попут својих сродника, имао само у предњем делу вилице[4] и били су налик квачицама.[3]

Фосилни налази[уреди | уреди извор]

Живео је у западном подручју данашње Северне Америке на крају јуре. Диплодокус је нађен у горњим Морисоновим формацијама (Uppear Morrison Formations) пре око 150 до 147 милиона година. То је било подручје у коме су доминирали гигантски сауроподи као што су камаросаурус, брасосаурус, апатосаурус и брахиосаурус.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ulrich Merkl (25. 11. 2015). Dinomania: The Lost Art of Winsor McCay, The Secret Origins of King Kong, and the Urge to Destroy New York. Fantagraphics Books. ISBN 978-1-60699-840-3. »"Although it narrowly failed to win the race with the New York Museum of Natural History in 1905, the Diplodocus carnegii is the most famous dinosaur skeleton today, due to the large number of casts in museums around the world"« 
  2. ^ Breithaupt, Brent H, The discovery and loss of the “colossal” Brontosaurus giganteus from the fossil fields of Wyoming (USA) and the events that led to the discovery of Diplodocus carnegii: the first mounted dinosaur on the Iberian Peninsula, VI Jornadas Internacionales sobre Paleontología de Dinosaurios y su Entorno, September 5–7, 2013, p.49: "“Dippy" was and still is the most widely seen and best-known dinosaur ever found."
  3. ^ а б Џон Малам и Џон Вудворд. Атлас диносауруса. Профил. Београд: 2009. ISBN 978-86-6059-011-6.
  4. ^ а б в Берни Д. 2001. Велика енциклопедија диносауруса. Змај. Нови Сад.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]