Смртност мајки црне расе у Сједињеним Америчким Државама

С Википедије, слободне енциклопедије
Демонстрације црнкиња често се покрећу и након сазнања да је повећани коефицијенти смртности мајки црне расе у Сједињеним Америчким Државама последњих година последица одражаваја значајних социјалних разлика, које су уско повезане и са недостатком приступа здравственој заштити хиспано црначке популације

Смртност мајки црне расе у Сједињеним Америчким Државама је смртност жене за време трудноће, на порођају и шест недеља (42 дана) после порођаја, независно од трајања или локализације трудноће, и односи се на учесталост смртности мајки у црне раса или афроамериканца. Уобичајени узроци смртности мајки су стања која се јављају или погоршавају током трудноће. Према томе, већина случајева смртности мајки је смрт која се може спречити.[1] У Сједињеним Америчким Државама, ЦДЦ је известио да стопа смртности мајки црне расе два до три пута већа него код белих жена.[2]

Она може настати због било ког узрока у вези са трудноћом или са погоршањем тока трудноће или при њеном вођењу, али не као последица случајних или узгредних узорка. Истраживачи су идентификовали неколико разлога за диспаритет црно-беле смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама, укључујући историјске разлоге, приступ нези, социоекономски статус, учесталост постојећих услова, медицински расизам и немогућност приступа легалном абортусу.

Најновијим истраживањим закључено је да је повећани коефицијенти смртности у Сједињеним Америчким Државама послдњих година одражавају значајне социјалне, али и медицинске изазове и уско су повезани са недостатка приступа здравственој заштити код хиспано црначке популације. Резултати пружају доказе о снажном доприносу расне неједнакости у мајчинској смртности у Сједињеним Америчким Државама и сугеришу да ће решавање проблема повезаних с диспаритетом здравствене заштите и приступом овој популацији играти важну улогу у националним покушајима да се преокрене овај тренд смртности.[3][4][5]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Генерално се прави разлика између„ директне мајчине смрти “која је последица компликација саме трудноће, порођаја или неге и„ индиректног узрока смрти “која је смрт повезана са трудноћом код пацијента са већ постојећим или недавним здравственим проблемом. Остале смрти које се догоде током трудноће и нису с њом повезане називају се случајним, задесним или неакушерским.

Смртност мајки је сентинелни догађај и као такав показатељ квалитет здравствених система у државама и земљама света. Постоје фактори повезани са мајчином смрћу који не имплицирају добро или лоше опште здравље, попут тајног побачаја и смртних случајева повезаних са насиљем над женама. Стопа смртности мајки која је повезана са тајним абортусом је 2,95 пута већа од стопе трудноће која доводи до порођаја. Такође је забележено да се око 10% смртности мајки догоди након 42 дана пуерперијума, тако да неке дефиниције прелазе касни пуерперијум и укључују до годину дана након порођаја. Препознато је да су подаци добијени о смртности мајки непотпуни, јер мање од 40% земаља чланица СЗО извештава о својим нивоима материнске смртности на исправан, систематичан и проверљив начин.[6]

Други показатењ морталитета у односу на трудноћу су смртне случајеве повезане са трудноћом, који, продужавају период разматрања тако да обухватају и до 1 годину од краја трудноће, без обзира на исход.[7] Смрт повезана са трудноћом, како је дефинисао Амерички колеџ за акушерство и гинекологију као и све смрти у року од једне године од исхода трудноће, без узимања у обзир било каквог узрочног ефектаи да ли је трудноћа директно или индиректно узроковала смрт.[8]

Два индикатора смрти породиља које се користе наизменично су однос смртности мајки и стопа смртности мајки, оба скраћено „ММР“. До 2017. године, стопа смртности мајки у свету опала је за 44% од 1990. године, али и даље сваког дана 808 жена умире због трудноће или порођаја. Према извештају Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА) за 2017. ово је еквивалентно смрти: „око једне жена на свака две минуте, као и чињеници да на сваку жену која умре, 20 до 30 је са компликација или са озбиљним или дуготрајним последицама. Већина ових смртних случајева и повреда се у потпуности могло спречити."

Фонда Уједињених нација за становништво проценио да је 303.000 жена умрло од трудноће или порођаја у 2015. години. Ови узроци се крећу од јаког крварења до отежаног порођаја,[9] за које данс постоје високо ефикасне интервенције. Како су жене имале приступ планирању породице и квалификованом лицу и порођаја са резервном хитном акушерском заштитом, глобални однос смртности мајки пао је са 385 умрлих мајки на 100.000 живорођених 1990. године на 216 смртних случајева на 100.000 живорођених 2015. године, а многе земље су преполовиле своје стопе смртности мајки у последњих 10 година.

Иако су учињени бројни покушаји смањења смртности мајки, има још много простора за побољшање, посебно у сиромашним регионима. Преко 85% смртних случајева мајки долази из сиромашних заједница у Африци и Азији, али и Сједињених Америчких Држава. Ефекат мајчине смрти резултира рањивим породицама, а њихова новорођенчад, ако преживе пород, имају већу вероватноћу умирања пре него што напуне други рођендан.

Стопе смртности мајки[уреди | уреди извор]

Учесталост смртност мајки широм света

Иако су стопе смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама и даље релативно високе у поређењу са другим развијеним земљама, одређене расне групе имају већу стопу смртности од других. У 2010. години, мајке црнкиње имале су стопу смртности која је била три пута већа од стопе смртности мајки беле расе.[10]

Иако је процењена национална стопа смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама око 17 на 100.000, она је око 43 на 100.000 живорођене деце за жене црне расе.[11]

Поједини истраживачи су цитирали податке из ЦДЦ студије о надзору трудноће који су показали да су значајно веће стопе смртности мајки црнкиња резултат опште веће стопе смртности ове расе људи, а не већег броја случајева или инциденце. То указује на то да виша стопа смртности мајки међу црнкињама није резултат већег броја случајева високог ризика, већ зато што постоји расна оптерећеност већом вероватноћом да ће мајке црнкиње умрети током или након порођаја. Иста студија показала је да се јаз између црне и беле материнске смртности знатно повећао током последњих неколико деценија.[10] Чланак из Њујорк Тајмса из 2019. године објавио је да је између 2000. и 2015. године стопа националне смртности мајки пала, али да је истовремено стопа смртности мајки црнкиња порасла.[12]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Умрла мајка[уреди | уреди извор]

Годишњи број женских смртних случајева из било ког узрока који је повезан или је отежан трудноћом или њеним управљањем (изузимајући случајне или задесне узроке) током трудноће и порођаја или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на трајање и место трудноће, изражено на 100 000 живорођених, за одређени временски период.

Смртност породиља у вези с трудноћом[уреди | уреди извор]

Смрт настала током трудноће, порођаја и пуерперијума, дефинише се као: смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на узрок смрти (акушерска и неакушерска смрт ). Смртност у вези с трудноћом је смрт жена у току трудноће или 42 дана по завршетку трудноће, независно од узрока смрти.

Касна смртност породиља[уреди | уреди извор]

Касна смртност породиље је смрт жена услед директних или индиректних акушерских компликација после више од 42 дана, али мање од годину дана после завршетка трудноће или након прекида трудноће.

Индиректна акушерска смрт[уреди | уреди извор]

Индиректна акушерска смрт је она која је последица претходне постојеће болести или болести која се развила током трудноће и која није настала услед директних акушерских узрока, већ је погоршана физиолошким ефектима трудноће. Пример: код жене која има шећерну болест, када затрудни, њена трудноћа погоршава шећерну болест и она од ње умире.

Живорођенче[уреди | уреди извор]

Потпуно избацивање или вађење производа зачећа из тела мајке, без обзира на трајање трудноће, која, након таквог раздвајања, удише или показује било какве друге доказе о животу као што су куцање срца, пулсирање пупчане врпце или одређено кретање вољних мишића, без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)

Извештавање о смртности мајки[уреди | уреди извор]

Међународно извештавање о смртности мајки у склопу међународног извештавања о смртности мајки, прихвата само оне смртни случајеви мајки који су се догодили пре истека 42-дневног референтног периода и треба да буду укључени у израчунавање различитих односа и стопа. Праћење каснијих смртних случајева омогућава добијање информација за национално, регионално и глобално разумевању ових догађаја без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)

Доживотни ризик од мајчине смрти[уреди | уреди извор]

Доживотни ризик од мајчине смрти је вероватноћа да мајка затрудни и вероватноћа да умре као резултат те трудноће због кумулираних животни ризик од мајчине смрти током репродуктивних година жене.

Показатељи смртности породиља[уреди | уреди извор]

Показатељ који се користи за израчунавање смртности породиља требло би означити само у односу на број живорођења или на број укупних рођења (живорођења плус смрти фетуса). Ако су доступна оба показатеља, калкулацију треба извршити за сваки појединачно.

Подаци о смртности мајки и другим релевантним променљивим добијају се кроз базе података које воде СЗО, УНПД, УНИЦЕФ и Група Светске банке података. Подаци доступни из земаља разликују се у погледу извора и метода. С обзиром на варијабилност извора података, за сваки извор података користе се различите методе како би се дошло до процена у земљама које су упоредиве и омогућавају регионално и глобално агрегирање.   Однос материнске смртности (ММР) дефинисан је као број умрлих мајки током датог временског периода на 100 000 живорођених у истом временском периоду. Приказује ризик од мајчине смрти у односу на број живорођених и у основи бележи ризик од смрти у једној трудноћи или по једном живорођеном детету.

Узроци[уреди | уреди извор]

Историјски услови[уреди | уреди извор]

Чланак у Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх идентификовао је ефекте ропства на тренутну смртност мајки. Аутори описују да су закони поробљавања утицали на потомство јер су црначке жене натеране да рађају децу ради економске добити својих власника. Поред тога, многе медицинске и хируршке технике развијене су експлоатацијом тела поробљених цртнкиња. Ово наслеђе задржало се до данашњих дана и учинило је да мање црнкиње и даље не верују медицинској заједници.[13]

Пракса преуређивања, у којој су владе идентификовале четврти за које се сматрало да су ризична инвестиције, ефикасно је спречиле становницима црначких четврти да приступе савезним и банкарским кредитима. Због ове одлуке, само су болнице нижег квалитета опстајале у гранивцама ових црвених линијама, што је утицало на ограничен приступ црнкињама квалитетној нези до дан данас.[14] Иако се легална сегрегација завршила 1960-тих, болнице за црнце и даље су углавном лошије од оних намењених белцима са вишим приходима.[15]

Историјски контекст институционализованог расизма у Сједињеним Државама такође је утицао на то да заједница црнаца мање верује медицинским установама и професионалцима.[15]

Медицински узроци[уреди | уреди извор]

Ова слика приказује главне узроке смртних случајева повезаних са трудноћом у Сједињеним Америчким Државама од 2011. до 2014. Смрт мајке може се пратити и преко здравља мајке, што укључује физичко вежбање током читаве трудноће и приступ основној нези. Више од половине смртности мајки догоди се у прва 42 дана након рођења. Раса, локација и финансијски статус доприносе како смртности мајки која утиче на жене широм земље.

Као одговор на висок ниво смртности мајки у Тексасу, Стејт департмент је 2013. године основао Радну групу за мајчину смртност и морбидитет. Према извештају Амнести Интернатионал-а из 2010. године, пет здравствених стања заједно чини 74% свих смртних случајева мајки у САД-у.

Емболија[уреди | уреди извор]

Емболија крвних судова или зачепљење крвног суда вероватно због дубоке венске тромбозе, крвног угрушка који се формира у дубокој вени, обично у ногама, која може бити и из других дубоких вена можедовести до дугорочних ефеката или бити фатална.

Крварење[уреди | уреди извор]

Јако крварење може бити узроковано прирастајем плаценте, прирастком и перкретом, пукнућем материце, ектопичном трудноћом, атонијом материце, задржаним продуктима зачећа и сужењем. Током порођаја уобичајено је изгубити између пола литре крвит, у зависности од тога да ли мајка рађа природним путем или царским резом. Додатна и јака крварења, унутрашњих органи мајке могу да пређу у шок због лошег протока крви и бити фатална.

Прееклампсија[уреди | уреди извор]

Отприлике 20 недеља до порођаја, труднице могу имати повишење крвног притиска што би могло указивати на прееклампсију. Прееклампсија укључује неправилни рад јетре и бубрега, на шта указују протеини у урину, као и хипертензија. Прееклампсија такође може постати еклампсија, када мајка пада у коми, што је ретко, али фатално.

Инфекција[уреди | уреди извор]

Инфекција је веома честа компликација и настаје због нарушеног имунолошког систем. Наиме када је жена трудна, њен имунолошки систем се понаша другачије од првобитног, склонији је инфекцији која може бити претећа и за мајку и за бебу. Различите врсте инфекција укључују инфекцију плодне воде и околних ткива, грип, инфекције гениталног тракта и инфекцију сепсе / крви. Грозница, језа, абнормални рад срца и дисање могу указивати на неки облик инфекције.

Кардиомиопатија[уреди | уреди извор]

Кардиомиопатија, праћена увећањем срца, задебљањем и крутошћу срчаног мишића доводи до тога да срце слаби и умире. То може довести до ниског крвног притиска, смањене функције срца и срчане инсуфицијенције. Остали кардиоваскуларни поремећаји такође доприносе смртности мајки.

  • Неки од главних узрока смртних случајева повезаних са трудноћом
  • Микроскопска слика хипертрофичних крвних судова у трудноћи
    Микроскопска слика хипертрофичних крвних судова у трудноћи
  • Емболија и тромбоза крвних судова
    Емболија и тромбоза крвних судова
  • Кардиомиопатија
    Кардиомиопатија
  • Крварење у бубрежном пределу
    Крварење у бубрежном пределу
  • Емболија плућних крвних судова
    Емболија плућних крвних судова

Постпорођајна депресија[уреди | уреди извор]

Постпорођајна депресија се широко не лечи и непрепознаје, али може да доведе до самоубиства. Самоубиство је један од најзначајнијих узрока смртности мајки, и за које се наводи да су у многим студијама узрок број један. Постпорођајна депресија је узрокована хемијском неравнотежом услед хормоналних промена током и после рођења, дуготрајнија је и озбиљнија од „беби блуза“.

Директни узроци смрти[уреди | уреди извор]

Директни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Тромбоза и тромбоемболија 1.01
Антепартумско крварење и постпартумно крварење 0.55
Емболија амнионске течности 0.42
Сепса гениталног тракта 0.29
Рана трудноћа / ектопична трудноћа 0.25
Прееклампсија и еклампсија 0.25
Анестезија 0.13

Индиректни узроци смрти[уреди | уреди извор]

Индиректни узроци смрти Стопа на 100.000 материнстава
Срчани 2.06
Индиректна сепса - грип, упала плућа / други 1.26
Индиректна неуролошка стања, укључујући епилепсију 1.01
Психијатријска 0.80
Касне смрти мајки 14.12

Приступ пренаталној и постнаталној нези[уреди | уреди извор]

Сврха пренаталне неге је да подржи труднице у раној фази и надгледа потенцијалне факторе ризика како би трудноћа и порођај били што сигурнији и здравији. Литература показује да је све већи приступ пренаталној нези путем одељења за јавно здравље проузроковао накнадно смањење стопе смртности мајки црнаца.[16] Даље, поседовање мање од 5 посета пренаталној нези, непохађање термина за пренаталну негу и приступ пренаталној нези касније у трудноћи повезани су са смртношћу мајки. Како је црначким женама већа вероватноћа да ће започети пренаталну негу након првог тромесечја, ово је фактор који доприноси неповољним исходима мајки.[16]

Центар за амерички напредак објавио је извештај 2019. године који је описао „пустиње мајчинске неге“ или подручја у којима није доступна акушерска нега. Аутори истичу да жене у руралним подручјима и подручјима са ниским приходима имају нижи приступ висококвалитетној здравственој заштити мајки и нижи приступ болницама уопште, што нужно смањује приступ пренаталној заштити.[тражи се извор] Друге препреке попут недостатка пружалаца услуга који прихватају јавно осигурање попут Медицаида и услова превоза да би се дошло на пренаталне састанке више погађају жене црнке него белкиње у Сједињеним Државама.[16]

Што се тиче постпорођајне неге, жене црнке имају око 5% мање шанси да потраже заштиту после менталног здравља после порођаја, а поред тога је мање вероватно да ће жене у наставку наставити континуирану негу. До ових резултата дошло је након контроле прихода.[17]

Пресек кроз расни и социоекономски статус[уреди | уреди извор]

Доходак је у Сједињеним Америчким Државама добро проучаван као социјална одредница здравља и утврђено је да су лошији здравствени исходи у свим временским периодима који окружују трудноћу повезани са нижим социо-економским статусом и нивоом прихода. Недостатак осигурања или коришћење меицинске заштите и бескућништво повезани су са озбиљним стопама морбидитета и све је вероватније да ће се применити нацрнкиње и повећати ризик од мајчине смрти.[16]

Системски расизам доприноси већој вероватноћи да ће црнкиње припадати нижим социоекономским класама. Студија из часописа Натуре Публиц Цоллецтион истакла је да пандемија ковида 19 повећава рањивост црнкиња за које постоји већа вероватноћа да ће радити на пословима који носе већи ризик од директне изложености ковиду 19 и већа вероватноћа да ће изгубити приход због незапослености . Ово је додатак томе што пандемија чини приступ перинаталној нези изазовнијим, а разлике у примањима чини још оштријима. Истраживачи који су аутори ове студије препоручују да се посебно обрате фактори повезивања који утичу на мајке црне расе током пандемије ковида 19 како би се видела опипљива побољшања у исходима здравља црних мајки.[18]

Узроци смртности мајки широм света

Постојећи услови[уреди | уреди извор]

Студија коју су спровели Ами Метцалфе, Јамес Вицк и Паул Ронкслеи анализирајући трендове мајчинске смртности од 1993. до 2012. године показала је да се проценат црних жена у постојећим условима повећао са око 10% на око 17%, што је највише од свих осталих расних и етничких групау Сједињеним Америчким Државама. Поврх свега, жене црнкиње имају већу вероватноћу да имају непланирану трудноћу - и самим тим им је већа вероватноћа да им недостаје претходно праћење и лечење постојећих стања пре, током и после трудноће.[10][1]

Другачија студија Деирдре Овенс и Схарла Фетт истичу да свакодневни и институционални расизам против црнаца може утицати на здравље црнкиња и повећати ризик од високог крвног притиска, што заузврат повећава ризик од еклампсије, главног узрока са трудноћом повезане смрти.[13]

Расизам[уреди | уреди извор]

Студија Метцалфе-а и сарадника која анализира трендове смртности мајки у Сједињеним Америчким Државама током времена цитирала је доказе о утицају структурног расизма на повећање смртности црних мајки.[10] Једна од манифестација овога је лошији квалитет болница које црне жене посећују у поређењу са белкињама, а болнице које често имају црне жене пријављују веће стопе материнског морбидитета. Поред тога, црно-бели пацијенти се различито односе према здравственим радницима. Осим тога црнкиње, за разлику од осталих расних мањина, мање воле да се лече индукованим радом него белкиње.[10]

Још један феномен који доприноси смртности мајки црнкиња је одбијање лечења жена црнкиња од стране медицинских стручњака.[13] Публикација Харвард Сцхоол оф Публиц Хеалтх расправљала је о овом феномену прикупљајући бројне примере медицинских професионалаца који су презирни или пружају одложену негу мајкама црнакињама које изражавају бол или проблематичне симптоме.[19]

Једна публикација говори о Шалон Ирвинг, црнкињи која је после порођаја искусила симптоме попут високог крвног притиска, замагљеног вида и хематома. Међутим, лекари су јој саветовали да не предузима даље мере, а Ирвинг је убрзо умра. Према аутору, ово је само један случај да медицинске службе морају да озбиљно схвате забринутост жена црнкиња за своје здравље, јер својим нечињњем доприносе мајчиној смрти.[20]

Приступ прекиду трудноће[уреди | уреди извор]

Небезбедни побачај је главни фактор мајчинске смртности и морбидитете црнкиња. Наиме жене црнкиње које чешче имају непланиране трудноће и нижи социо-економски статус, чешће подлежу несигурним побачајима. Приступ сигурном побачају може бити отежан женама којима недостаје превоз, здравствено осигурање или оне које трпе социјалну стигматизацију.[21]

Неједнак приступ ресурсима[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, амерички системи су црнке искључили из подршке и ресурса који се дају белим женама, што је неједнакост која најбоља илуструје систем социјалне заштите у Сједињеним Америчким Државама.[14]

Године 1935. Сједињене Америчкр Државе су донијеле Закон о социјалној сигурности, који је обухватао данашње бенефиције за социјалну заштиту и незапосленост. У теорији, систем социјалне заштите помогао би свој дјеци и породицама; али уместо тога, углавном је помагао бијелој дјеци и породицама, јер црнци, великим дијелом, нису могли учествовати у његовим предностима. Тај је чин искључио појединце који су радили на фармама или као помоћ у кући - послови које су често држали Афроамериканци и живописни људи током 1930-их година, и тако створио систем у којем је владина помоћ углавном била резервирана за бијелу популацију.[14]

Систем социјалне заштите еволуирао је и побољшао се од 1935. године, али последице његовог дискриминаторног порекла и даље су присутне у континуираним циклусима сиромаштва и неједнаком приступу ресурсима. Сједињене Америчке Државе не пружају женама и дјеци црнаца исте бенефиције као и њиховим бијелим колегама, тај је чин створио опасан преседан и оставио насљеђе дискриминације у систему намијењеном побољшању правичности, који се у коначници одиграва у ставовима и поступању с Афроамериканцима у системима његе.[14]

Превенција[уреди | уреди извор]

Сматра се да се велики проценат смртности мајки може спречити, па су стога спроведена истраживања како би се идентификовале методе за смањење смртности мајки и смањење разлика.[22]

Борба жена за право на абортус

Неки истраживачи који се баве квалитетом болница верују да побољшање квалитета неге може помоћи у решавању диспаритета материнске смртности у Сједињеним Државама. Аутори једног чланка из часописа Семинарс ин Перинатологи сугеришу да болнице са бољим квалитетом имају административне и лекарске заступнике, прикупљају и користе повратне информације и имају значајне циљеве које желе да постигну. Поред тога, капацитет болница да нуде услуге везане за мајчино здравље, као што су јединица за интензивну негу, 24-часовна анестезија и специјалисти за општу намену, доприноси стопи смртности мајки у болницама. Давање приоритета стандардизацији неге у време кризе и рани фактори ризика могу се такође директно позабавити питањима која доводе до смртности мајки код жена црне расе, као што су хипертензија, крварење и еклампсија.[23] Значајно је то што је иницијатива из 2018. године у Њујорку покушала да реши запањујуће висок ниво смртности мајки црнаца када су здравствени радници прошли имплицитну обуку о пристрасности и укључивали компоненту јавног здравља кроз организације у заједници.[13]

Студија Ланцет из 2018. године користила је систем здравствене технологије под називом „Габби“ за процену здравствених ризика и постојећих стања код жена црнаца пре зачећа. Студија је открила да је употреба овог система за циљање здравствених ризика пред зачеће повећала број ризика којима се указала потребна пажња и лечење.[24] Решавање услова пре зачећа и пренаталне неге могао би бити важан део смањења смртности мајки Црнаца, јер је вероватно да ће жене црнке имати неадресиране претходно постојеће услове који угрожавају њихово здравље или здравље детета. Ови услови могу утицати на здравље родитеља или детета чак и пре него што се догоди зачеће, па би употреба ове врсте система могла бити корисна у смањењу негативних исхода.

Поред тога, стручњаци за медицину, социологију и право рекли су да је неопходно намерно бављење расизмом, како унутар тако и изван медицинске области. Неки су се залагали против конвенционалне класификације расе као фактора ризика за здравље, уместо тога, позивали су на признавање расизма и сиромаштва као основних фактора који доприносе смртности мајки Црнаца и другим лошим здравственим исходима за Црнце.[13]

Репродуктивно и сексуално здравље и права[уреди | уреди извор]

Неке од препрека које утичу на приступ пренаталној и постнаталној нези такође утичу на приступ репродуктивној и сексуалној здравственој заштити. Теже је приступити тестирању и лечењу сексуално преносивих болести, ХИВ-а, контрацепције, карцинома и других здравствених проблема који утичу на жене онима који су у окружењу са малим ресурсима или без здравственог осигурања. Даље, црнке су претрпеле дугу историју присилних стерилизација и хистеректомија без пристанка.[25] Студије показују да жене црнке имају ниже стопе употребе контрацепције од жена белог пола, што доприноси већој стопи непланиране трудноће која је обично већи ризик. Планирање породице је мање доступно за Црнке са ниским примањима, а осим тога, неке Црнкиње су неповерљиве према медицинским радницима и контрацептивима.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Матернал морталитy”. www.wхо.инт (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  2. ^ „Рациал анд Етхниц Диспаритиес Цонтинуе ин Прегнанцy-Релатед Деатхс | ЦДЦ Онлине Неwсроом | ЦДЦ”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 2019-09-06. Приступљено 2021-03-19. 
  3. ^ Моаддаб, Амирхоссеин; Дилдy, Гарy А.; Броwн, Хаywоод L.; Батени, Зхообин Х.; Белфорт, Мицхаел А.; Санги-Хагхпеyкар, Халех; Цларк, Стевен L. (април 2018). „Хеалтх Царе Диспаритy анд Прегнанцy-Релатед Морталитy ин тхе Унитед Статес, 2005–2014”. Обстетрицс & Гyнецологy. 131 (4): 707—712. ИССН 0029-7844. ПМИД 29528919. дои:10.1097/аог.0000000000002534. 
  4. ^ Цреанга, Андрееа А.; Берг, Цyнтхиа Ј.; Ко, Јеан Y.; Фарр, Схеррy L.; Тонг, Ван Т.; Бруце, Ф. Царол; Цаллагхан, Wиллиам M. (2014). „Матернал Морталитy анд Морбидитy ин тхе Унитед Статес: Wхере Аре Wе Ноw?”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 23 (1): 3—9. ИССН 1540-9996. ПМЦ 3880915 Слободан приступ. ПМИД 24383493. дои:10.1089/јwх.2013.4617. 
  5. ^ Броwн, Хаywоод L.; Смалл, Мариа; Таyлор, Yхеннеко Ј.; Цхиреау, Мониqуе; Хоwард, Даниел L. (2011). „Неар Мисс Матернал Морталитy ин а Мултиетхниц Популатион”. Анналс оф Епидемиологy. 21 (2): 73—77. ИССН 1047-2797. ПМИД 21184949. дои:10.1016/ј.аннепидем.2010.10.009. 
  6. ^ Трендс ин матернал морталитy: 2000 то 2017: естиматес бy WХО, УНИЦЕФ, УНФПА, Wорлд Банк Гроуп анд тхе Унитед Натионс Популатион Дивисион. Генева: Wорлд Хеалтх Организатион; 2019.
  7. ^ Орибхабор, Гералдине I; Нелсон, Маxине L; Буцханан-Пеарт, Кери-Анн Р; Цанцаревиц, Иван (2020-07-15). „А Мотхер'с Црy: А Раце то Елиминате тхе Инфлуенце оф Рациал Диспаритиес он Матернал Морбидитy анд Морталитy Ратес Амонг Блацк Wомен ин Америца”. Цуреус. 12 (7): е9207. ИССН 2168-8184. ПМЦ 7366037 Слободан приступ. ПМИД 32685330. дои:10.7759/цуреус.9207. 
  8. ^ Росенберг, Карен (2019). „Утерине Цанцер Ратес Рисинг, Рациал Диспаритиес Фоунд”. АЈН, Америцан Јоурнал оф Нурсинг. 119 (8): 50. ИССН 0002-936X. ПМИД 31356333. С2ЦИД 198984333. дои:10.1097/01.нај.0000577452.54480.65. 
  9. ^ Јансен, Јонатхан; Wалтерс, Цyрилл, ур. (2020-04-01). Фаулт Линес: А пример он раце, сциенце анд социетy. ИСБН 9781928480495. С2ЦИД 229145601. дои:10.18820/9781928480495. хдл:10019.1/109577. 
  10. ^ а б в г д Метцалфе, Амy; Wицк, Јамес; Ронкслеy, Паул (2018). „Рациал диспаритиес ин цоморбидитy анд севере матернал морбидитy/Морталитy ин тхе Унитед Статес: Ан аналyсис оф темпорал трендс”. Ацта Обстетрициа ет Гyнецологица Сцандинавица. 97 (1): 89—96. ИССН 1600-0412. ПМИД 29030982. С2ЦИД 80731972. дои:10.1111/аогс.13245. 
  11. ^ „Рациал Диспаритиес Персист ин Матернал Морбидитy, Морталитy анд Инфант Хеалтх”. АЈМЦ. 14. 6. 2020. Приступљено 2021-03-19. 
  12. ^ Рабин, Рони Царyн (2019-05-07). „Хуге Рациал Диспаритиес Фоунд ин Деатхс Линкед то Прегнанцy”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2021-03-19. 
  13. ^ а б в г д Оwенс, Деирдре Цоопер; Фетт, Схарла M. (2019). „Блацк Матернал анд Инфант Хеалтх: Хисторицал Легациес оф Славерy”. Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 109 (10): 1342—1345. ИССН 0090-0036. ПМЦ 6727302 Слободан приступ. ПМИД 31415204. дои:10.2105/АЈПХ.2019.305243. 
  14. ^ а б в г „Тхе Импацт оф Институтионал Рацисм он Матернал анд Цхилд Хеалтх”. НИЦХQ - Натионал Институте фор Цхилдрен'с Хеалтх Qуалитy (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-22. 
  15. ^ а б „Тхе Импацт оф Институтионал Рацисм он Матернал анд Цхилд Хеалтх”. НИЦХQ - Натионал Институте фор Цхилдрен'с Хеалтх Qуалитy (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  16. ^ а б в г Гадсон, Алеxис; Акпови, Елохо; Мехта, Пооја К. (2017). „Еxплоринг тхе социал детерминантс оф рациал/Етхниц диспаритиес ин пренатал царе утилизатион анд матернал оутцоме”. Семинарс ин Перинатологy. 41 (5): 308—317. ИССН 0146-0005. ПМИД 28625554. дои:10.1053/ј.семпери.2017.04.008. 
  17. ^ Козхиманнил, Катy Бацкес; Тринацтy, C. M.; Бусцх, А. Б.; Хускамп, Х. А.; Адамс, А. С. (2011). „Рациал анд Етхниц Диспаритиес ин Постпартум Депрессион Царе Амонг Лоw-Инцоме Wомен”. Псyцхиатриц Сервицес. 62 (6): 619—625. ИССН 1075-2730. ПМЦ 3733216 Слободан приступ. ПМИД 21632730. дои:10.1176/аппи.пс.62.6.619. 
  18. ^ „ПРИМЕ ПубМед | Сyндемиц Перспецтивес то Гуиде Блацк Матернал Хеалтх Ресеарцх анд Превентион Дуринг тхе ЦОВИД-19 Пандемиц”. www.унбоундмедицине.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  19. ^ „Тропицал Медицине ат Харвард: тхе Wеллер Yеарс, 1954–1981, а Персонал Мемоир”. Тхе Америцан Јоурнал оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 34 (6): 1236. 1985-11-01. ИССН 0002-9637. дои:10.4269/ајтмх.1985.34.1236. 
  20. ^ Бостон, 677 Хунтингтон Авенуе; Ма 02115 +1495‑1000 (2018-12-18). „Америца ис Фаилинг итс Блацк Мотхерс”. Харвард Публиц Хеалтх Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  21. ^ Хаддад, L. Б.; Ноур, Н. M. (2009). „Унсафе абортион: Уннецессарy матернал морталитy”. Ревиеwс ин Обстетрицс & Гyнецологy. 2 (2): 122—126. ИССН 1941-2797. ПМЦ 2709326 Слободан приступ. ПМИД 19609407. 
  22. ^ Стратегиес тоwардс ендинг превентабле матернал морталитy (‎ЕПММ)‎.Генева: Wорлд Хеалтх Организатион; 2015.
  23. ^ Хоwелл, Елизабетх А.; Зеитлин, Јеннифер (2017). „Импровинг хоспитал qуалитy то редуце диспаритиес ин севере матернал морбидитy анд морталитy”. Семинарс ин Перинатологy. 41 (5): 266—272. ИССН 0146-0005. ПМЦ 5592149 Слободан приступ. ПМИД 28735811. дои:10.1053/ј.семпери.2017.04.002. 
  24. ^ Јацк, Бриан W; Бицкморе, Тимотхy; Yинуса-Нyахкоон, Леанне; Реицхерт, Маттхеw; Јулце, Цлеванне; Сиддури, Ниреесха; Мартин-Хоwард, Јессица; Зханг, Зхе; Wоодхамс, Елисабетх (2020). „Импровинг тхе хеалтх оф yоунг Африцан Америцан wомен ин тхе прецонцептион период усинг хеалтх информатион тецхнологy: а рандомисед цонтроллед триал”. Тхе Ланцет Дигитал Хеалтх. 2 (9): е475—е485. ИССН 2589-7500. ПМИД 33328115. С2ЦИД 225331713. дои:10.1016/с2589-7500(20)30189-8. 
  25. ^ Пратхер, Цyнтхиа; Фуллер, Талериа Р.; Марсхалл, Кхиyа Ј.; Јеффриес, Wиллиам L. (2016). „Тхе Импацт оф Рацисм он тхе Сеxуал анд Репродуцтиве Хеалтх оф Африцан Америцан Wомен”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 25 (7): 664—671. ИССН 1540-9996. ПМЦ 4939479 Слободан приступ. ПМИД 27227533. дои:10.1089/јwх.2015.5637. 
  26. ^ Јацксон, Андреа V.; Wанг, Лин-Фан; Морсе, Јессица (2017). „Рациал анд етхниц дифференцес ин цонтрацептион усе анд обстетриц оутцомес: А ревиеw”. Семинарс ин Перинатологy. 41 (5): 273—277. ИССН 0146-0005. ПМИД 28651792. дои:10.1053/ј.семпери.2017.04.003. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јацк, Б. W.; Цулпеппер, L. (1990). „Прецонцептион царе. Риск редуцтион анд хеалтх промотион ин препаратион фор прегнанцy”. ЈАМА. 264 (9): 1147—1149. ПМИД 2384939. дои:10.1001/јама.1990.03450090083032.  Виеw ин Артицле Сцопус (69) ПубМед Цроссреф Гоогле Сцхолар
  • Ван Дер Зее, Б.; Де Беауфорт, I.; Темел, С.; Де Wерт, Г.; Денктас, С.; Стеегерс, Е. (2011). „Прецонцептион царе: Ан ессентиал превентиве стратегy то импрове цхилдрен'с анд wомен'с хеалтх”. Ј. Публиц Хеалтх Полицy. 32 (3): 367—379. ПМИД 21808249. С2ЦИД 5488996. дои:10.1057/јпхп.2011.13.  Виеw ин Артицле Сцопус (26) ПубМед Цроссреф Гоогле Сцхолар
  • Андерсон ЈЕ Ебрахим С Флоyд L Атрасх Х Преваленце оф риск фацторс фор адверсе прегнанцy оутцомес дуринг прегнанцy анд тхе прецонцептион период—Унитед Статес, 2002–2004. Матерн Цхилд Хеалтх Ј. 2006; 10 (575): 575 Виеw ин Артицле Сцопус (0) Цроссреф Гоогле Сцхолар
  • Јохнсон К Поснер С Биерманн Ј ет ал. Рецоммендатионс то импрове прецонцептион хеалтх анд хеалтх царе—Унитед Статес. А репорт оф тхе ЦДЦ/АТСДР Прецонцептион Царе Wорк Гроуп анд тхе Селецт Панел он Прецонцептион Царе. Морб Мортал Wклy Реп. 55: 1—23. 2006.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) Виеw ин Артицле ПубМед Гоогле Сцхолар
  • Јацк БW Атрасх Х Цоонрод DV Моос M-К О'Доннелл Ј Јохнсон К Тхе цлиницал цонтент оф прецонцептион царе: ан овервиеw анд препаратион оф тхис супплемент. Ам Ј Обстет Гyнецол. 2008; 199: С266-С279 Виеw ин Артицле Сцопус (136) Суммарy Фулл Теxт Фулл Теxт ПДФ Гоогле Сцхолар
  • WХО Меетинг то девелоп а глобал цонсенсус он прецонцептион царе то редуце матернал анд цхилдхоод морталитy анд морбидитy. Wорлд Хеалтх Организатион Хеадqуартерс Меетинг Репорт. https://apps.who.int/iris/handle/10665/78067 Дате: 2012 Дате аццессед: Јануарy 18, 2020 Виеw ин Артицле Гоогле Сцхолар
  • Степхенсон, Ј.; Хеслехурст, Н.; Халл, Ј.; Сцхоенакер ДАЈМ; Хутцхинсон, Ј.; Цаде, Ј. Е.; Постон, L.; Барретт, Г.; Црозиер, С. Р.; Баркер, M.; Кумаран, К.; Yајник, C. С.; Баирд, Ј.; Мисхра, Г. D. (2018). „Бефоре тхе бегиннинг: Нутритион анд лифестyле ин тхе прецонцептион период анд итс импортанце фор футуре хеалтх”. Ланцет. 391 (10132): 1830—1841. ПМЦ 6075697 Слободан приступ. ПМИД 29673873. дои:10.1016/С0140-6736(18)30311-8. 
  • Америцан Медицал Ассоциатион. „Стате-специфиц матернал морталитy амонг блацк анд wхите wомен: Унитед Статес, 1987–1996”. Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 282 (13): 1220—1222. 1999. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Берг C. Ј, Атрасх Х. К, Коонин L. M, Туцкер M. (1996). „Прегнанцy-релатед морталитy ин тхе Унитед Статес, 1987–1990”. Обстетрицс анд Гyнецологy. 88 (2): 271—277. ПМИД 8692494. С2ЦИД 23486923. дои:10.1016/0029-7844(96)00135-4. . [Гоогле Сцхолар]
  • Центер фор Дисеасе Цонтрол. Хеалтхиер мотхерс анд бабиес: Трендс ин редуцинг инфант анд матернал морталитy ин тхе УС. Морбидитy анд Морталитy Wееклy Репорт. 1999;47:849. [Гоогле Сцхолар]
  • Цхицхакли L. О, Атрасх Х. К, Мацкаy А. П, Мусани А. С, Берг C. Ј. „Прегнанцy-релатед морталитy ин тхе Унитед Статес дуе то хеморрхаге: 1979–1992”. Обстетрицс анд Гyнецологy. 94 (5): 721—725. 1999. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Хопкинс Ф. W, Мацкаy А. П, Коонин L. M, Берг D. Ј, Ирwин M, Атрасх Х. К (1999). „Прегнанцy-релатед морталитy ин Хиспаниц wомен ин тхе Унитед Статес”. Обстетрицс анд Гyнецологy. 94 (5).  [ПубМед]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Smrtnost_majki_crne_rase_u_Sjedinjenim_Američkim_Državama&oldid=27448613”