Смртност повезана са гојазношћу
| Смртност повезана са гојазношћу | |
|---|---|
 | |
| Гојазност узрокује бројне медицинске компликације које имају негативан утицај на људски' квалитет живота |
Гојазност је важан фактор ризика за многе физичке и менталне болести. Опште прихваћено гледиште је да прекомерна тежина узрокује сличне здравствене проблеме као и гојазност, мада у мањој мери.[1]
Кардиологија[уреди | уреди извор]
Коронарна артеријска болест[уреди | уреди извор]
Гојазности је повезана са кардиоваскуларним болестима укључујући ангинану и срчаним ударом.[2][3] Према једном извештају из 2002. године 21% исхемијских срчаних болести су последица гојазности,[1] док европски консензус из 2008. године наводи 35%.[4]
Конгестивно затајење срца[уреди | уреди извор]
Гојазност је повезана са око 11% случаја затајења срца код мушкараца и 14% код жена.[5]
Висок крвни притисак[уреди | уреди извор]
Више од 85% особа са хипертензијом има БМИ већи од 25.[5] Ризик од хипертензије је пет пута већи код гојазних особа у односу на особе нормалне тежине. Дефинитивна веза између гојазности и хипертензије је утврђена користећи животиње и клиничке студије, из чега је закључено да постоје вишеструки потенцијални механизми за гојазношћу индуковану хипертензију. Ти механизми обухватају активацију симпатичког нервног система, као и активацију ренин–ангиотензин–алдостеронског система.[6] Повезаност хипертензије и гојазности је исто тако била описана код деце.[7]
Абнормални нивои холестерола[уреди | уреди извор]
Гојазност је повезана са повећаним ЛДЛ холестеролом (лошим холестеролом) и сниженим ХДЛ холестерола (доброг холестерола).[5][8]
Тромбоза дубоких вена и плућна емболија[уреди | уреди извор]
Гојазност увећава ризик од венског тромбоемболизма за 2,3 пута.[9][10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Обеситy анд оверwеигхт”. Wорлд Хеалтх Организатион (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2016.
- ^ Поириер П, Гилес ТД, Браy ГА, et al. (мај 2006). „Обеситy анд цардиовасцулар дисеасе: патхопхyсиологy, евалуатион, анд еффецт оф wеигхт лосс”. Артериосцлеросис, Тхромбосис, анд Васцулар Биологy. 26 (5): 968—76. ЦитеСеерX 10.1.1.508.7066
. ПМИД 16627822. дои:10.1161/01.АТВ.0000216787.85457.ф3.
- ^ Yусуф С, Хаwкен С, Оунпуу С, et al. (2004). „Еффецт оф потентиаллy модифиабле риск фацторс ассоциатед wитх мyоцардиал инфарцтион ин 52 цоунтриес (тхе ИНТЕРХЕАРТ студy): цасе-цонтрол студy”. Тхе Ланцет. 364 (9438): 937—52. ПМИД 15364185. дои:10.1016/С0140-6736(04)17018-9.
- ^ Тсигос C, Хаинер V, Басдевант А, et al. (2008). „Манагемент оф обеситy ин адултс: Еуропеан цлиницал працтице гуиделинес”. Обес Фацтс. 1 (2): 106—16. ПМИД 20054170. дои:10.1159/000126822. ас ПДФ Архивирано 2015-10-17 на сајту Wayback Machine
- ^ а б в Хаслам ДW, Јамес WП (октобар 2005). „Обеситy”. Ланцет. 366 (9492): 1197—209. ПМИД 16198769. дои:10.1016/С0140-6736(05)67483-1.
- ^ Рахмоуни К, Цорреиа ML, Хаyнес WГ, Марк АЛ (јануар 2005). „Обеситy-ассоциатед хyпертенсион: неw инсигхтс инто мецханисмс”. Хyпертенсион. 45 (1): 9—14. ПМИД 15583075. дои:10.1161/01.ХYП.0000151325.83008.б4.
- ^ Цхиолеро А, Бовет П, Парадис Г, Паццауд Ф (март 2007). „Хас блоод прессуре инцреасед ин цхилдрен ин респонсе то тхе обеситy епидемиц?”. Педиатрицс. 119 (3): 544—53. ПМИД 17332208. дои:10.1542/педс.2006-2136.
- ^ Малницк, С. D. Х.; Кноблер, Х. (1. 9. 2006). „Тхе медицал цомплицатионс оф обеситy”. QЈМ (на језику: енглески). 99 (9): 565—579. ИССН 1460-2725. ПМИД 16916862. дои:10.1093/qјмед/хцл085.
- ^ Агено W, Бецаттини C, Бригхтон Т, Селбy Р, Кампхуисен ПW (јануар 2008). „Цардиовасцулар риск фацторс анд веноус тхромбоемболисм: а мета-аналyсис”. Цирцулатион. 117 (1): 93—102. ПМИД 18086925. дои:10.1161/ЦИРЦУЛАТИОНАХА.107.709204.
- ^ Дарвалл КА, Сам РЦ, Силверман СХ, Брадбурy АW, Адам ДЈ (фебруар 2007). „Обеситy анд тхромбосис”. Еур Ј Васц Ендовасц Сург. 33 (2): 223—33. ПМИД 17185009. дои:10.1016/ј.ејвс.2006.10.006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кинг, Лаурен К.; Марцх, Лyн; Анандацоомарасамy, Анантхила (1. 8. 2013). „Обеситy & остеоартхритис”. Тхе Индиан Јоурнал оф Медицал Ресеарцх. 138 (2): 185—193. ИССН 0971-5916. ПМЦ 3788203 . ПМИД 24056594.Ревиеw
- Зхао, Лан-Јуан; Јианг, Хуи; Папасиан, Цхристопхер Ј; Маулик, Дев; Дреес, Беттy; Хамилтон, Јамес; Денг, Хонг-Wен (1. 1. 2008). „Цоррелатион оф Обеситy анд Остеопоросис: Еффецт оф Фат Масс он тхе Детерминатион оф Остеопоросис”. Јоурнал оф Боне анд Минерал Ресеарцх (на језику: енглески). 23 (1): 17—29. ИССН 1523-4681. ПМЦ 2663586 . ПМИД 17784844. дои:10.1359/јбмр.070813.
- Гух, Дапхне П; Зханг, Wеи; Бансбацк, Ницк; Амарси, Зубин; Бирмингхам, C Лаирд; Анис, Аслам Х (25. 3. 2009). „Тхе инциденце оф цо-морбидитиес релатед то обеситy анд оверwеигхт: А сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. БМЦ Публиц Хеалтх (на језику: енглески). 9 (1): 88. ИССН 1471-2458. ПМЦ 2667420 . ПМИД 19320986. дои:10.1186/1471-2458-9-88.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
