Пређи на садржај

Smrtnost povezana sa gojaznošću

С Википедије, слободне енциклопедије
Smrtnost povezana sa gojaznošću
Gojaznost uzrokuje brojne medicinske komplikacije koje imaju negativan uticaj na ljudski' kvalitet života

Gojaznost je važan faktor rizika za mnoge fizičke i mentalne bolesti. Opšte prihvaćeno gledište je da prekomerna težina uzrokuje slične zdravstvene probleme kao i gojaznost, mada u manjoj meri.[1]

Srčani udar (Myocardial infarct)

Koronarna arterijska bolest

[уреди | уреди извор]

Gojaznosti je povezana sa kardiovaskularnim bolestima uključujući anginanu i srčanim udarom.[2][3] Prema jednom izveštaju iz 2002. godine 21% ishemijskih srčanih bolesti su posledica gojaznosti,[1] dok evropski konsenzus iz 2008. godine navodi 35%.[4]

Kongestivno zatajenje srca

[уреди | уреди извор]

Gojaznost je povezana sa oko 11% slučaja zatajenja srca kod muškaraca i 14% kod žena.[5]

Visok krvni pritisak

[уреди | уреди извор]

Više od 85% osoba sa hipertenzijom ima BMI veći od 25.[5] Rizik od hipertenzije je pet puta veći kod gojaznih osoba u odnosu na osobe normalne težine. Definitivna veza između gojaznosti i hipertenzije je utvrđena koristeći životinje i kliničke studije, iz čega je zaključeno da postoje višestruki potencijalni mehanizmi za gojaznošću indukovanu hipertenziju. Ti mehanizmi obuhvataju aktivaciju simpatičkog nervnog sistema, kao i aktivaciju renin–angiotenzin–aldosteronskog sistema.[6] Povezanost hipertenzije i gojaznosti je isto tako bila opisana kod dece.[7]

Abnormalni nivoi holesterola

[уреди | уреди извор]

Gojaznost je povezana sa povećanim LDL holesterolom (lošim holesterolom) i sniženim HDL holesterola (dobrog holesterola).[5][8]

Tromboza dubokih vena i plućna embolija

[уреди | уреди извор]

Gojaznost uvećava rizik od venskog tromboembolizma za 2,3 puta.[9][10]

  1. ^ а б „Obesity and overweight”. World Health Organization (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2016. 
  2. ^ Poirier P, Giles TD, Bray GA, et al. (maj 2006). „Obesity and cardiovascular disease: pathophysiology, evaluation, and effect of weight loss”. Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology. 26 (5): 968—76. CiteSeerX 10.1.1.508.7066Слободан приступ. PMID 16627822. doi:10.1161/01.ATV.0000216787.85457.f3. 
  3. ^ Yusuf S, Hawken S, Ounpuu S, et al. (2004). „Effect of potentially modifiable risk factors associated with myocardial infarction in 52 countries (the INTERHEART study): case-control study”. The Lancet. 364 (9438): 937—52. PMID 15364185. doi:10.1016/S0140-6736(04)17018-9. 
  4. ^ Tsigos C, Hainer V, Basdevant A, et al. (2008). „Management of obesity in adults: European clinical practice guidelines”. Obes Facts. 1 (2): 106—16. PMID 20054170. doi:10.1159/000126822.  as PDF Архивирано 2015-10-17 на сајту Wayback Machine
  5. ^ а б в Haslam DW, James WP (oktobar 2005). „Obesity”. Lancet. 366 (9492): 1197—209. PMID 16198769. doi:10.1016/S0140-6736(05)67483-1. 
  6. ^ Rahmouni K, Correia ML, Haynes WG, Mark AL (januar 2005). „Obesity-associated hypertension: new insights into mechanisms”. Hypertension. 45 (1): 9—14. PMID 15583075. doi:10.1161/01.HYP.0000151325.83008.b4. 
  7. ^ Chiolero A, Bovet P, Paradis G, Paccaud F (mart 2007). „Has blood pressure increased in children in response to the obesity epidemic?”. Pediatrics. 119 (3): 544—53. PMID 17332208. doi:10.1542/peds.2006-2136. 
  8. ^ Malnick, S. D. H.; Knobler, H. (1. 9. 2006). „The medical complications of obesity”. QJM (на језику: енглески). 99 (9): 565—579. ISSN 1460-2725. PMID 16916862. doi:10.1093/qjmed/hcl085. 
  9. ^ Ageno W, Becattini C, Brighton T, Selby R, Kamphuisen PW (januar 2008). „Cardiovascular risk factors and venous thromboembolism: a meta-analysis”. Circulation. 117 (1): 93—102. PMID 18086925. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.107.709204. 
  10. ^ Darvall KA, Sam RC, Silverman SH, Bradbury AW, Adam DJ (februar 2007). „Obesity and thrombosis”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 33 (2): 223—33. PMID 17185009. doi:10.1016/j.ejvs.2006.10.006. 
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).