Софтвер отвореног кода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опенсоурце.свг

Отворени софтвер (енг. Опен соурце софтwаре) се односи на софтвер чији је изворни код доступан унутар „опен соурце” лиценце свим корисницима који га могу мењати, преправљати и побољшавати његов садржај. То значи да уз „опен соурце” програме долази и читав изворни код у неком програмском језику, што није случај са плаћеним софтвером.

Отворени софтвер је развијан у кооперативном јавном маниру. То је најистакнутији пример развоја отвореног кода, често праћеног у односу са (технички дефинисано) кориснички генерисаним садржајима или (законски дефинисано) покретом отворених садржаја (енг. опен-цонтент мовементс)[1]

Модел отвореног кода и развојна сарадња конкуренције из више независних извора остварили су широк опсег дизајнерских перспектива, више него што би иједна развојна софтверска компанија самостално могла да оствари у дужем периоду. У извештају (енг. Стандисх Гроуп) из 2008. године наводи се да је усвајање модела софтвера отвореног кода довело до уштеда од стране корисника од око 60 милијарди долара на годишњем нивоу.[2][3]

Историјат и карактеристике[уреди]

Године 1998, група појединаца је представила „опен соурце” термин који би заменио „фрее софтwаре”. Тај потез је означио почетак опен соурце софтвера који се могао слободно преузимати са интернета те у исто време видети и преправљати његов изворни код. Циљ отвореног софтвера је направити програме разумљивијим и доступним.

Данас је све чешћи случај да се од стране заједнице, термини бесплатан софтвер (енг. фрее софтwаре) и софтвер отвореног кода (енг. опен соурце софтwаре) користе као синоними или да се опише заједништво између бесплатног софтвера и софтвера отвореног кода. Једина разлика у употреби између ова два термина настаје у давању предности једном термину у односу на други (отворени код или бесплатан софтвер) којом се даје могућност да се зна на шта се циља. Рицхард Сталлман је у свом чланку Зашто је „слободни софтвер” бољи од „отвореног кода” - енг. Wхy “Фрее Софтwаре” ис беттер тхан “Опен Соурце”[4] то објаснио на следећи начин: „Отворени код је методологија развоја, а бесплатан софтвер је друштвени покрет.”

Са више од 180 000 пројеката отвореног кода који су данас доступни, комплексност одлучивања како управљати коришћењем отвореног кода у оквиру „затворених извора”(енгл. closed-source), комерцијалних предузећа, је драстично порасла.[5]

На основу закључака са Конференције отвореног кода (енг. Опен Соурце Бусинесс Цонференце сурвеy[6]) четри су главна разлога зашто појединци и организације све чешће бирају софтвер отвореног кода: нижа цена, безбедност, отвореност кода и бољи квалитет.

Дефиниција[уреди]

Дефиниција Иницијативе отвореног кода (енг. Тхе Опен Соурце Инитиативе'с - ОСИ) препозната је као стандардна или де фацто дефиниција за софтвер отвореног кода. Ериц С. Раyмонд и Бруце Перенс су основали ОСИ организацију у фебруару 1998. године. Након 20 година евиденције развоја затвореног и отвореног кода у Интернет условима, Иницијатива отвореног кода - ОСИ је наставила да представља погодности „отвореног кода” комерцијалним предузећима. Њихов нагласак је на приказивању практичних користи бесплатно доступних изворних кодова и жеља да се остваре велики софтверски пројекти и високо-технолошке примене у индустрији са отвореним кодом.

ОСИ користе дефиницију отвореног кода (енг. Тхе Опен Соурце Дефинитион) да би детерминисали да се софтверска лиценца може сматрати отвореним кодом. Њихова дефиниција базирана је на смерницама енг. Дебиан Фрее Софтwаре Гуиделинес, које је написао и прилагођавао Бруце Перенс.[7]

По Перенсовој дефиницији отворени код је описан као широк општи тип софтверске лиценце који изворни код чини јавно доступним са опуштеним или непостојећим ограничењима ауторских права. Изричита карактеристика отвореног кода је да он може бити коришћен без икаквих ограничења у употреби и дистрибуцији од стране било које организације или корисника. У принципу овакав начин функционисања гарантује континуирани приступ радовима на софтверу који су у прогресу и оригиналним кодовима готових радова главних сарадника, што оваквим софтверима даје значајну предност.

Док је првобитно иницијално термин "отворени код"(енг. опен соурце)коришћен да се опише изворни код софтвера, данас се овај термин употребљава и у разним другим областима, као што је нпр. екологија, где наилазимо на термин енг.Опен соурце ецологy[8], што је покрет за децентрализацију технологије. Међутим честе су и погрешне примене овог термина у неким областима које имају различите, понекада и супротстављене принципе и које се само делимично преклапају са иницијалним значењем појма.

Опен соурце лиценцирање[уреди]

Опен соурце лиценцирање одређује повластице и ограничења за лиценсора који мора пратити та правила да би користио, мијењао и прослијеђивао опен соурце софтвер.

Лиценца отвореног кода дефинише права и обавезе које давалац лиценце додељује лиценсору - аутору . Лиценца отвореног кода даје носиоцу лиценце право да копира, модификује и дистрибуира изворни код (или др. садржаје). Такође лиценца отвореног кода намеће и одређене обавезе лиценсору, као што је нпр. да модификације кода које се дистрибуирају морају бити доступне у облику изворног кода, а наводи аутора морају бити приписани програмској документацији.

Иницијално аутор стиче право да након стварања дела поседује ауторско право у том делу и надаље задржава власништво над тим делом (ауторством) док му лиценца дозвољава да користи ово право, као право додељено лиценцом, тј. док год он одржава обавезе дефинисане лиценцом према власнику отвореног кода. Аутор такође има права да додели, чак и прода, насупрот правилу слободне лиценце отвореног кода, екслузивна ауторска права на било који део сопственог рада, после чега нови власник контролише права над тим делом. Заправо је власништво ауторског права одвојено од власништва на рад, односно продуцт рада, тако да особа може поседовати део кода, или копију кода без права да га надаље копира, мења или редистрибуира.

Када нпр. неки аутор допринесе коду неког пројекта отвореног кода (нпр. енг. |Апацхе.орг), он то ради под изричитом лиценцом (нпр. Лиценцни уговор Апацхе сарадника) или под имплицитном лиценцом (нпр. лиценца изворног кода под којим је пројекат Апацхе лиценциран). Неки пројекти отвореног кода не узимају доприносе кода под лиценцу, али захтевају зајденичку доделу ауторских права како би прихватили доприносе коду у пројекту. (нпр. ОпенОффице.орг и њихов споразум о удруживање ауторских права.)

Стављање кода (или других садржаја) у јавни домен је начин одрицања аутора (или власника ауторских права) у том делу кода. Лиценца се не додељује и није потребна, да би се овакав рад, редистрибуиран у јавном домену користио, али и копирао, модификовао или дистрибуирао.

Неки примери опен соурце лиценси укључују Апацхе Лиценсе, БСД лиценсе, ГНУ Генерал Публиц Лиценсе, ГНУ Лессер Генерал Публиц Лиценсе, МИТ Лиценсе, Ецлипсе Публиц Лиценсе и Мозилла Публиц Лиценсе.

Покрет отвореног софтвера[уреди]

Покрет отвореног софтвера је већином подржан од стране великог броја програмера, научника и осталих рачунарских кориника који заговарају неограничен приступ изворном коду неког програма. Слободни софтвер и отворени софтвер су слични али не исти покрети, иако су основани са сличним намјерама. Заговорници отвореног софтвера су мишљења да је њихов начин супериорни од затвореног софтвера, те да су у могућности заједничким и неограниченим радом направити програм бољи него код затворених пројеката. Према опен соурце адвокатима, око 90% рачунарских програмера се слаже с тим да се софтвер не продаје директно, већ да се софтвер осмишљава за друге намјене које би користиле самом кориснику, уосталом вриједност програма се мјери по његовој корисности него по тржишној цијени и успјеху. Према заговорницима опен соурце софтвера то је будућност рачунарства јер би тиме понудили све знање другим постојећим и потенцијалним програмерима.

Примери отвореног софтвера[уреди]

Данас постоји много отворених софтвера који обухватају скоро сваку врсту софтвера данас као што су обрађивачи текста (ОпенОффице.орг), антивирусни програми (ЦламАВ), интернет претраживачи (Мозилла Фирефоx), емаил клијенте (КМаил), обрађивач филма (ВиртуалДуб), свирачи филма (Медиа Плаyер Цлассиц), 3Д графички програм за моделирање (Блендер 3Д), обрађивачи звука (Аудацитy), програм за сажимање података (7-Зип) као и читави оперативни системи (Линуx, БСД/јуникс итд.)

За детаљнији списак „опен соурце” софтвера погледајте списак отвореног софтвера.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Вертс, Wиллиам Т. (13. 1. 2008). „Опен соурце софтwаре”. Wорлд Боок Онлине Референце Центер. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2011. Приступљено 30. 3. 2015. 
  2. ^ Ротхwелл, Рицхард (5. 8. 2008). „Цреатинг wеалтх wитх фрее софтwаре”. Фрее Софтwаре Магазине. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2008. Приступљено 8. 9. 2008. 
  3. ^ „Стандисх Неwсроом — Опен Соурце” (Саопштење). Бостон. 16. 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2012. Приступљено 8. 9. 2008. 
  4. ^ „Wхy "Фрее Софтwаре" ис беттер тхан "Опен Соурце". 
  5. ^ Андреw Т. Пхам, Веринт Сyстемс Инц. анд Маттхеw Б. Wеинстеин анд Јамие L. Рyерсон. "Еасy ас АБЦ: Цатегоризинг Опен Соурце Лиценсес Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 8, 2012) (на језику: енглески)"; www.ИПО.орг. Јуне 2010.
  6. ^ Ирина Гусева (@ирина_гусева) (26. 3. 2009). „Бад Ецономy Ис Гоод фор Опен Соурце”. Цмсwире.цом. Приступљено 25. 3. 2012. 
  7. ^ Перенс, Бруце. Опен Соурцес: Воицес фром тхе Опен Соурце Револутион. О'Реиллy Медиа. 1999.
  8. ^ Тхе Опен Соурце Дефинитион бy Бруце Перенс. 1999. ИСБН 978-1-56592-582-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]