BSD

С Википедије, слободне енциклопедије
Би-Ес-Ди
ПрограмерКомпјутер системс рисерч груп
Написан уце
ОС породицаЈуникс
Радно стањеукинут
Изворни моделпрвобитно доступног кода, касније отвореног кода
Прво издање1977. год.; пре 46 година (1977)
Најновије издање4.4-лајт2 / 1995.
Доступан наенглески
ПлатформеПДП-11, ВАКС, Интел 80386
Тип језграмонолитно
Кориснички просторБи-Ес-Ди
Подразумевани КИЈуникс љуска
ЛиценцаБи-Ес-Ди

Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1] Данас се темин „Би-Ес-Ди” често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.

Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.

Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[2] и Еплов Mac OS и iOS.[3]

Технологија[уреди | уреди извор]

Беркли сокети[уреди | уреди извор]

SunOS 4.1.1 P1270750 1/4-inch tape
Трака за Сан ОС}- 4.1.1, дериват из 4.3 Би-Ес-Дија
Sony NEWS радна станица са Би-Ес-Ди оперативним системом заснованим на NEWS-OS

Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, ARPAnet NCP, са FTP и Telnet клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[4][5] Међутим, мала количина меморије на PDP-11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[6]

Дистрибуције[уреди | уреди извор]

Дистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Приступљено 2. 2. 2019. 
  2. ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  3. ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  4. ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
  5. ^ RFC 681
  6. ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743Слободан приступ. doi:10.1145/6041.6043. 

Лиитература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]