Пређи на садржај

Срце таме: Улога Владе Црне Горе у ратној 1991. години

С Википедије, слободне енциклопедије

Срце таме : Улога Владе Црне Горе у ратној 1991. години је књига црногорскога новинара Владимира Јовановића, штампана крајем 2011. у издању дневног листа Вијести из Подгорице.

Књига је резултат новинарског истраживања темељеног на више десетина поверљивих депеша које су циркулисале унутар шифрованог система везе Министарства народне одбране Владе СР Црне Горе 1991. године а које су требале бити уништене. Депеше су интегрално објављене у књизи.

Из тих се депеша, са заглављима строго поверљиво и војна тајна, како објашњава аутор књиге Срце таме, дознаје да улога Владе премијера Мила Ђукановића у нападу на Дубровник није само била у функцији ратне пропаганде, него и логистичка, посебно у мобилизацији црногорских резервиста који су били најмасовнији ешалон Југословенске народне армије у тој операцији.

Влада премијера Ђукановића је израдила почетком маја 1991. Оперативни план мера на јачању система општенародне одбране у којем се мобилизација проглашава државним приоритетом.

Аутор објављује доказе и да је Влада Црне Горе током октобра 1991. такође организовала добровољачке групе које су били ангажоване у рату на Хрватску.

У књизи се објављују и друга досад непозната или мало позната факта о тзв. дубровачкој операцији ЈНА и Црне Горе. Описан је целокупни устрој ратне машинерије која је из Црне Горе ране јесени 1991. покренута на Дубровник и околину.

Цитати из књиге:

"Влада Црне Горе, као носилац функција републичке извршне власти, била је де фацто задужена да црногорског грађанина, цивила са војном обавезом, 1991. милом или силом доведе у гарнизон или јединицу ЈНА гдје је добијао униформу и пушку" (стр. 11).

"Влада је, уочи тзв. рата за мир, формирала и посебну 'комисију', састављену од њеног потпредсједника и министара, за сарадњу и координацију са ЈНА. У својој структури Влада Црне Горе је ратне 1991. имала стално запослене активне старјешине, официре ЈНА, које је плаћала 20 одсто више од осталих државних службеника. Влада је, такође, кроз буџет, 'средствима за посебне намјене', куповала наоружање и војну опрему и плаћала трошкове логоровања и обуке за црногорске резервисте... а кроз предузећа задуживала директоре и менаџменте да се директно постарају и надзиру да се запослени, који су добили позив за резерву, јаве у своју ратну јединицу, итд.

Укратко, Влада Црне Горе је била најпоузданији регрутни и логистички сервис ЈНА на читавом простору СФРЈ. Приближно је око 36.000 црногорских грађана ставила у функцију похода који је окончан као трагична фарса". (стр. 12-13).