Стерол

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемијска структура стерола

Стероли (стероидни алкохоли) су подгрупа стероида и класа органских молекула. Они се природно јављању у биљкама, животињама, и гљивама. Најпознатији представник је животињски стерол холестерол. Он је виталан за ћелијску функцију, и прекурзор је у масти растворних витамина и стероидних хормона.

Типови стерола[уреди | уреди извор]

Биљни стероли се зову фитостероли, а животињски стероли су зоостероли. Важни фитостероли су кампестерол, ситостерол, и стигмастерол. Ергостерол је стерол присутан у ћелијским мембранама гљива, где има сличну улогу као и холестерол у животињским ћелијама.

Улога у биохемији[уреди | уреди извор]

Стероли и сродна једињења су есенцијални у физиологији еукариотских организама. На пример, холестерол формира део ћелијске мембране код животиња, где он утиче на мембранску течност и служи као секундарни гласник у сигнализацији развића. Код људи и других животиња, кортикостероиди попут кортизола делују као сигнални молекули у ћелијској комуникацији и општем метаболиуму. Стероли су компоненте уља људске коже.[1]

Хемијска класификација и структура[уреди | уреди извор]

Стероли су подгрупа стероида са хидроксилном групом на 3-позицији А-прстена.[2] Они су амфипатични липиди који се синтетишу из ацетил-коензима А посредством HMG-CoA редуктазе. Свеукупно гледано молекул је веома пљоснат. Хидроксилна група на А прстену је поларна. Остатак алифатичног ланца је неполаран.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лампе, M.А.; А.L. Бурлингаме; et al. (1983). „Хуман стратум цорнеум липидс: цхарацтеризатион анд регионал вариатионс”. Ј. Липид Рес. 24 (2): 120 — 130. ПМИД 6833889. 
  2. ^ Е, Фахy; Субраманиам С; ХА, Броwн; et al. (2005). „А цомпрехенсиве цлассифицатион сyстем фор липидс”. Ј. Липид Рес. 46 (5): 839—61. ПМИД 15722563. дои:10.1194/јлр.Е400004-ЈЛР200. Архивирано из оригинала 24. 08. 2010. г. Приступљено 24. 11. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]