Структурна биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хемоглобин, протеин црвених крвних зрнаца који транспортује кисеоник

Структурна биологија је грана молекуларне биологије, биохемије, и биофизике која се бави молекулским структурама биолошких макромолекула, посебно протеина и нуклеинских киселина, како они попримају своје конформације, и како промене њихових структура утиче на њихове функције. Ова тема има велики значај за биологе зато што макромолекули врше највећи број функција у ћелијама, и зато што до тога долази једино ако су савијени у специфичне тродимензионалне облике. Њихова архитектура, терцијарна структура" молекула, зависи на комплексан начин од основне композиције молекула, или примарне структуре.[1][2]

Биомолекули су сувише мали да било могуће да се виде чак и најсавршенијим микроскопима. Методи које структурни биолози користе за одређивање структура генерално обухватају истовремена мерења великог броја идентичних молекула. Ти методи су:

Макромолекули се најчешће се студирају у „природном стању“. Варијације ових метода се такође користе за изучавање денатурисаних молекула, као и начина на који он поново попримају природно стање.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0815332181. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]