Сулфатид

С Википедије, слободне енциклопедије
Сулфатид

Хемијска структура сулфатида
Идентификација
3Д модел (Jmol)
DrugBank
  • CCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC[C@@H](O)C(=O)N[C@@H](CO[C@@H]1O[C@H](CO)[C@H](O)[C@H](OS(O)(=O)=O)[C@H]1O)[C@H](O)\C=C\CCCCCCCCCCCCC
Својства
C48H93NO12S
Моларна маса 908,317
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Сулфатиди су класа сулфатисаних галактозилцерамида који се првенствено синтетишу у олигодендроцитима у централном нервном систему. Сулфатиди су тип сулфолипида.[3][4]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Алтерације сулфатидног метаболизма, размена и хомеостаза су присутни у најранијим клинички препознатљивим степенима Алцхајмерове болести и везани су за метахроматску леукодистрофију (МЛД).

Особине[уреди | уреди извор]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 12
Број донора водоника 7
Број ротационих веза 43
Партициони коефицијент[5] (ALogP) 12,3
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -17,2
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 220,7

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Michael A Lieberman; Ricer, Rick (2010). Lippincott's Illustrated Q&A Review of Biochemistry (1. Pap/Psc изд.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60547-302-4.  Текст „year?2009 ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Huang JQ, Trasler JM, Igdoura S, Michaud J, Hanal N, Gravel RA (1997). „Apoptotic cell death in mouse models of GM2 gangliosidosis and observations on human Tay-Sachs and Sandhoff diseases”. Human molecular genetics. 6 (11): 1879—85. PMID 9302266. doi:10.1093/hmg/6.11.1879. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]