Теранос

С Википедије, слободне енциклопедије
Тхеранос
Бивши типПриватна корпорација
ИндустријаЗдравство
СудбинаРаспуштена и угашена; Руководиоци оптужени за превару и заверу
Основана 2003.
ОснивачЕлизабет Холмс
БившаСептембар 4, 2018
Седиште Пало Алто, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
Кључни људи
(члан одбора)
Производ(и)Тестови крви
УслугеМедицинске анализе
Вебсајттхеранос.цом на сајту Wayback Machine (архивирано август 28, 2018)

Теранос (енгл. Theranos) је била америчка приватна корпорација у области медицинских услуга. Основала ју је 2003. године 19-годишња Елизабет Холмс. Ова контроверзна компанија је постигла велики успех захваљујући својим брзим тестовима крви за које су биле потребне мале количине крви и који су могли бити извршени брзо захваљујући аутоматизованим уређајима за обраду тих тестова које је компанија развила. Теранос је свој врхунац достигао у 2013. и 2014. години када је вредност компаније процењена на 10 милијарди долара. Прекретница се десила 2015. године, када су професор медицинских истраживања Џон Јоанидис, а касније и Елефтериос Дијамандис, заједно са истраживачким новинаром Џоном Карејруом из часописа „The Wall Street Journal“, довели у питање валидност Тераносове технологије. Компанија се суочила са низом правних и комерцијалних изазова од стране медицинских власти, инвеститора, државних тужилаца, бивших пословних партнера, пацијената и других.  На крају се испоставило да је цела прича око тестова лажна, па је у 2018. години компанија прогласила банкрот, а руководиоцима се суди.

Историјат[уреди | уреди извор]

Идеја[уреди | уреди извор]

Елизабет Холмс, оснивачица и главна и извршна директорка Тхераноса

Током своје прве године на Станфорду 2003. године, Елизабет Холмс је развила идеју о стварању фластера који би тестирао микроскопске узорке крви на заразне болести и дозирао антибиотике за лечење. Чак је поднела неопходну папирологију за добијање патента. Убрзо касније, ово је дало повода за пословну идеју Тераноса према којој се од пацијената више не би требало тражити да предају неколико епрувета пуних крви за тестирање крви. Уместо тога, само неколико капи требало би да буде довољно да се траже маркери холестерола, дијабетеса, рака и низа других болести. Узорци су узети специјално дизајнираном оловком за прикупљање крви (слично начину на који дијабетичари мере ниво шећера у крви) и анализирани у специјално развијеном мини лабораторијском уређају компаније „Едисон“[1]. Теранос је обећао да ће анализе крви учинити лакшим, бржим и јефтинијим. Пацијенти би имали користи не само од мање болне процедуре, већ и од јефтинијих тестова који се тренутно могу показати скупим према америчком здравственом систему. Чинећи то, компанија би изазвала лидере на америчком тржишту као што су „Labcorp“ и „Quest Diagnostics“, који користе епрувете крви за тестове док резултати трају неколико дана. Пословна идеја Елизабет Холмс обећавала је милијарде у продаји.

Успон[уреди | уреди извор]

Након што је напустила Станфорд, Холмс је новац који су њени родитељи уштедели за њено образовање користила као почетни новац за Теранос. Уверила је свог професора са Станфорда, Ченинга Робертсона у своју идеју и регрутовала га за првог члана одбора. Робертсон је повезао Холмсову са инвеститорима и она је прикупила 6 милиона долара капитала до краја 2004. У почетку, компанија је радила у „стеалтх моду“ без корпоративне веб странице или саопштења за јавност. Сматра се да је Холмс обожавала и опонашала Стива Џобса, оснивача „Apple-a“. Чак је и ангажовала је и дизајнере, који су некада радили за њега, за дизајн преносивог анализатора крви - Едисон.[2] Са овим имиџом је изашла у јавност 2013. Две године касније, компанија је ушла у партнерство са америчким ланцем дрогерија „Walgreens“ при чему би тестови компаније били понуђени у више од 40 продавница.[3] Холмс је обећала да ће Теранос тестови крви ускоро бити доступни у кругу од 8 миља од сваког америчког домаћинства. Тврдила је инвеститорима и пословним партнерима да је америчка војска користила тестове у својим хеликоптерима(што је касније порекла тек под заклетвом). Холмс је постала медијска звезда и прослављена визионарка, појавивши се на насловној страни „Fortune“, „Forbes“ и „Inc.“ магазина. Године 2015, Теранос је процењен на 9 милијарди долара, а Холмс је проглашена најмлађом милијардерком у САД-у и тако је доспела на листу 100 најутицајнијих људи часописа „Time“. Исте године, тадашњи потпредседник Џо Бајден посетио је лабораторију Теранос-а у Пало Алту и похвалио Елизабет као инспирацију.

Партнери[уреди | уреди извор]

Елизабет Холмс(прва с лева) и Вилијам Пери(други с десна)

Холмс је успела да окупи моћан круг људи око ње. Као што је већ поменуто, један од њених првих и најважнијих пословних партнера био је професор са Станфорда Ченинг Робертсон. Холмс је радила у његовој лабораторији, Робертсон је постао њен ментор, а убрзо потом и први члан одбора у Тераносу. Експерт за биоинжењеринг је помогао компанији да стекне научни кредибилитет споља и заузврат је добио раскошну плату. Провео је значајан период бранећи Теранос од критичних питања и сумњи у ефикасност технологије. Остаје отворено питање да ли је Робертсон и сам био свестан недостатака.[4] Холмс је 2011. године упознала бившег америчког државног секретара Џорџа Шулца, а недуго затим је и он постао члан одбора Тераноса. Уз помоћ његових веза, одбор је био попуњен утицајним људима из политике и бизниса у наредних неколико година, укључујући бившег државног секретара Хенрија Кисинџера, бившег министра одбране Вилијама Перија, бившег генерала Џима Матиса и бившег извршног директора „Wells Fargo“ банке Ричарда Ковачевића. Холмс је новац за стартап добила од ништа мање познатих имена: породица Волтон, оснивачи „Wallmart-a“, уложила је 150 милиона долара, медијски тајкун Руперт Мардок је уложио више од 120 милиона долара, док је бивша секретарка за образовање Бетси ДеВос уложила 100 милиона долара.[5] Сви су изгубили своја улагања када је Теранос пропао.[6]

Проблеми[уреди | уреди извор]

Године 2009, Рамеш „Сунчани“ Балвани се придружио Тераносу. Водио је рачуна о свакодневним пословима, али није имао знање о биомедицини и никада није радио у технолошком старт-упу. Запослени су брзо схватили да он не разуме процесе и технологије у лабораторији. Због свог ватреног темперамента, Балвани је брзо постао познат у компанији као „присилник“. Холмс је од особља и одбора скривала чињеницу да је у вези са Балванијем. Теранос је тврдио да може да изврши бројне тестове за индикације болести као што су дијабетес или рак са само неколико капи крви. У интервјуима са оснивачем компаније, Елизабет Холмс, број тестова који би наводно могли да се спроведу је варирао: често се говорило о преко 200, а профил компаније у америчком пословном магазину „Inc.“ 2015. чак је говорио о више од 250.[7] Међутим, „Едисон“ – уређај који је требало да спроведе тестове – није био у стању да до краја испуни оно што је компанија обећала, дајући непоуздане или лажне резултате. Само је тест на херпес вирус признат као поуздан од стране америчке Управе за храну и лекове (ФДА) тог јула.[8] Да би могао да изврши велики број оглашених тестова, Теранос је набавио опрему од „Siemens-a“, али је то било сакривено од пацијената, пословних партнера и инвеститора. Инспекција ФДА из 2015. такође је открила недостатке у тестовима које је Теранос објавио тек неколико недеља касније. Запослени у лабораторији су скренули пажњу на проблеме са „Едисоном“ и документовали их у извештајима о грешкама. Руководство компаније је игнорисало те савете. Уместо да се ради на решењу проблема, само тачни подаци су филтрирани из резултата тестова у компанији и даље евалуирани. Погрешни резултати су игнорисани. Балвани је наводно вршио притисак на сумњиве или критичне запослене. Бивши чланови особља описују културу компаније Теранос као мешавину неповерења, психолошког притиска и лажи. Сама Холмс је наводно лагала своје сараднике чак и о мањим детаљима, тврдећи у имејловима, на пример, да је ван канцеларије иако је још увек седела за својим столом само неколико стопа даље. Бројни запослени су дали отказ или су били отпуштени ако су постављали превише питања и били превише радознали.

Афера „Тестови крви“[уреди | уреди извор]

Почетком 2013. године, компанија Теранос је покренула револуционарни пројекат у свету медицине - брзи тестови крви за које је потребна мала доза крви, а чији су резултати наводно могли бити доступни за неколико сати. Ова идеја наишла је на одушевљење у медијима, јер би особа која се тестира дала само неколико капи крви и на основу њих би се могло извршити преко 30 тестова на различите болести и вирусе, као и провера антитела и откривање присуства опијата у крви.[9] Теранос је за потребе своје идеје развио машину - „Едисон“ - преносиви анализатор крви који је могао да спроведе свеобухватне тестове крви из једне капи крви извадјене из прста, док је постојећа технологија захтевала једну бочицу крви за сваки спроведени дијагностички тест. Суд за прикупљање крви који је анализатор користио назван је „нанотаинер“. Оваква иновација у свету науке и технологије није могла проћи неопажено, те је привукла пажњу инвеститора који су сматрали да ће моћи добро да зараде инвестирајући у Тераносов нови пројекат. Теранос је убрзо сакупио око 724 милиона долара капитала од различитих инвеститора.[10] Како је нови Тераносов пројекат добио велику пажњу инвеститора тако је привукао и многе научнике. Неки од њих су посумњали у ову причу. [11]

У фебруару 2015, професор са Станфорда Џон Јоанидис написао је у часопису Америчког медицинског удружења да ниједно рецензирано истраживање Тераноса није објављено у медицинској истраживачкој литератури.[12]

У мају 2015. године, професор Универзитета у Торонту Елефтериос Дијамандис анализом закључио да је већина тврдњи компаније Теранос „преувеличана“. Тада је и тадашњи потпредседник САД, Џо Бајден обишао Тераносове лабораторије.[13] Међутим, испоставило се да су Елизабет Холмс и Рамес Балвани направили лажну лабораторију за потпредседников обилазак како би сакрили праве услове рада.[14]

У октобру 2015, новинар Џон Карејру је још више продубио сумње изјавом да Теранос користи традиционалне начине за тестирање крви уместо својих преносивих анализатора крви и да би њихови уређаји могли да дају нетачне резултате.[15] Кључни фактор у разоткривању преваре били су бивши радник компаније Теранос - Тајлер Шулц, радник у компанији од 2013. до 2014. и унук тадашњег члана управног одбора и бившег америчког државног секретара Џорџа П. Шулца, и истраживачица Ерика Чуенг. Шулц је покушао да своју забринутост изнесе менаџменту компаније, а када то није успело, дао је изјаву за медије и такође, под псеудонимом, пријавио компанију Министарству здравља.[16][17]

Компанија је категорично одбацивала оптужбе под изговором да су „чињенично и научно погрешне“.[18] „Walgreens“ је суспендовао планове за проширење центара за тестирање крви у својим продавницама након извештаја. У то време, Кливлендска клиника је објавила да ће радити на верификацији Тераносове технологије.[19] Компанија Теранос је на све начине покушавала да спречи даљу истрагу, шаљући адвокате за изворима у причи, укључујући Шулца, у покушају да их спречи да дају информације штампи, чак су ангажовали фирму да дискретно избрише спомињање извештаја „The Wall Street Journal-a“ са интернета.

Након приче објављивања приче „The Wall Street Journal-a“, ФДА - Управа за храну и лекове је укључена у истрагу. Наиме из минстарства одбране САД стигао је упит да ФДА испита уређаје за тестирање крви компаније Теранос.[20] На крају је откривено да је ФДА класификовала Тераносов преносиви анализатор, као медицински уређај класе II, што значи да ће Теранос морати да користи посебне етикете, да испуни одређене стандарде перформанси и да врши надзор уређаја након пуштања на тржиште. Теранос је тврдио да је анализатор медицински уређај класе I и да стога не подлеже никаквим регулаторним захтевима.[21] Након инспекције 2015. године, Теранос је најавио да ће добровољно обуставити своје тестове, осим теста на херпес(HSV-1) који је одобрила ФДА.[22]

У јануару 2016, Центар за медицинске услуге (ЦМС) послао су писмо Теранос-у на основу инспекције лабораторије у Њуарку у Калифорнији 2015. године, извештавајући да је установа изазвала „непосредну опасност по здравље и сигурност пацијената”. У марту 2016, ЦМС регулатори су најавили планове за увођење санкција које укључују суспензију Холмс и Балванија из поседовања или управљања било којом сертификованом клиничком лабораторијом на две године и да ће опозвати сертификацију установе као клиничке лабораторије.[23] До априла 2016. године, Теранос је био под кривичном истрагом савезних тужилаца и СЕЦ-а због наводног довођења у заблуду инвеститора и владиних званичника о својој технологији.[24] У мају 2016, Теранос је објавио да је поништио двогодишње резултате свог анализатора. Компанија је објавила да је око један проценат резултата тестова поништен или исправљен на њеним власничким машинама у јуну 2016. године.[25] Неколико недеља касније, „Walgreens“ је формално прекинуо партнерство са Тераносом.[26] У јулу 2016. године, Тхеранос је објавио да је ЦМС опозвао свој сертификат о изменама и допунама клиничких лабораторија и издао санкције које забрањују власницима и оператерима да поседују или управљају клиничком лабораторијом на две године. Теранос је најавио да планира да уложи жалбу на одлуку регулатора да им одузме дозволу за рад лабораторија. Теранос је најавио да ће затворити своје лабораторије и отпустити око 40% запослених.

У јануару 2017. године, Теранос је објавио да је отпустио још 41% своје радне снаге, што је било отприлике 155 људи, и затворио последњу преосталу установу за тестирање крви. Убрзо је уследио низ тужби на рачун компаније.[27]

Банкрот[уреди | уреди извор]

Током 2015. фирма је била оптужена за неисправност тестова од стране сопствених радника. Ланац дрогерија „Walgreens“ је привремено престао да ради са Тераносом.[28] У јануару 2016. године, након непоузданих резултата у откривању разређивача крви, државни регулатор ЦМС упозорио је да Тераносови тестови угрожавају здравље пацијената. Три месеца касније, органи за спровођење закона и Регулаторна управа за финансијску индустрију (СЕЦ) почели су да истражују Теранос. Балвани, који је водио свакодневне операције компаније, напустио ју је. Инвеститори и партнери тужили су Теранос и случај је окончан нагодбом 2017. Почетком 2018. СЕЦ је објавила оптужбе против Елизабет Холмс и њеног пословног партнера Балванија. Наводи се да су оптузени били свесни непоузданости производа, али су ту информацију сакрили јер су казне које су им следиле биле огромне. Свакоме од њих следила је максимална новцана казна од 250.000 долара и 20 година затвора. Холмс је морала да поднесе оставку на место генералног директора и забрањено јој је да води компанију којом се тргује на јавном тржишту наредних десет година. Теранос је угашен у септембру исте године. Руководиоци Тераноса издали су саопштење у којем између осталог пише да компанија наводно планира да проведе наредних неколико месеци враћајући кредите од својих преосталих ресурса.  Добили су чак и зајам од 100 милиона долара од фирме „Fortress Investment Group“ како би спречили могући банкрот.[29] Извршна директорка  Елизабет Холмс рекла је  акционарима компаније да зајам „подлеже постизању одређених производних и оперативних прекретница“.  Упркос свом труду и залагањима Теранос није успео да спреци пропаст и банкрот фирме изазван управо својом кривицом.[30]

Судски процес[уреди | уреди извор]

У марту 2018. Елизабет Холмс и Рамеш Балвани, су оптужени да су били укључени у „разрађену, вишегодишњу превару“. Холмс је постигла нагодбу са америчком Комисијом за хартије од вредости према којој се од ње захтевало да плати 500.000 долара, одустане од 19 милиона долара вредних акција компаније и да јој буде забрањено да буде на лидерској позицији у било којој јавној компанији десет година. Балвани се није нагодио.[31]

У фебруару 2021. савезни тужиоци поново су оптужили су Холмсову, али и друге руководиоце. Оптужени су за уништавање доказа. Специфичан доказ о ком је реч је историја интерног тестирања, која укључујује тачност и стопе неуспеха система за тестирање крви.[32]

У јануару 2022. након признања кривице, порота је прогласила Елизабет Холмс кривом по четири од 11 тачака оптужнице: једној тачки за заверу ради преваре инвеститора и три тачке за сајбер превару против инвеститора. За сваку тачку предвиђена је максимална затворска казна од 20 година.[33] Суђење Балванију још увек траје.[34]

Књиге и документарци[уреди | уреди извор]

Књига Лоша крв: Тајне и лажи у стартупу у Силицијумској долини коју је објавио Џон Карејру, новинар који је учествовао у разоткривању преваре везане за компанију Теранос. Премијера филма рађеног по овој књизи планирана је за 2022. [35]

Књига Фасада од милијарду долара: Успон и пад Тераноса и Елизабет Холмс коју је написао Фил C. Сениор.

Документарни филм Изумитељка: Крвопија у Силицијумској долини из 2019. године који је режирао Алекс Гибни.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stieg, Cory. „What Exactly Was The Theranos Edison Machine Supposed To Do?”. www.refinery29.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  2. ^ „All you need to know about 'The Dropout's' Anna Arriola”. Newsweek (на језику: енглески). 2022-03-04. Приступљено 2022-04-20. 
  3. ^ „Former Walgreens CFO Describes How Theranos Wooed Him”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  4. ^ Rodgers, Kenneth (2022-03-25). „Where Is Channing Robertson Now? Bio, Age, Wife, Net Worth, Theranos”. Gossip Next Door (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  5. ^ Pflanzer, Lydia Ramsey. „How Elizabeth Holmes convinced powerful men like Henry Kissinger, James Mattis, and George Shultz to sit on the board of now disgraced blood-testing startup Theranos”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  6. ^ Reed, Tina (2018-05-07). „Healthcare Roundup—How much investors like Betsy Devos lost on Theranos revealed; Dr. Oz gets new gig”. Fierce Healthcare (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  7. ^ „Theranos Limits Use of Blood Test Technology”. Medscape (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  8. ^ staff, CNBC com (2015-10-16). „Theranos uses key technology in just one test: WSJ”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  9. ^ Rutschman, Ana Santos. „How Theranos' faulty blood tests got to market – and what that shows about gaps in FDA regulation”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  10. ^ Loria, Kevin. „What we know about how Theranos' 'revolutionary' technology works”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  11. ^ Loria, Kevin. „Scientists already had major doubts about Theranos — and now the $10 billion company is in a full-on crisis”. ={Бусинесс Инсидер}- (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  12. ^ „Meet the Professor Who Was the First to Question Theranos' Research”. BioSpace (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  13. ^ HealthLeaders. „Biden visits Theranos lab as part of healthcare innovation summit”. www.healthleadersmedia.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  14. ^ Carreyrou, John (2018-05-18). „Theranos Inc.’s Partners in Blood”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ИССН 0099-9660. Приступљено 2022-04-25. 
  15. ^ Nast, Condé (2016-09-06). „Exclusive: How Elizabeth Holmes’s House of Cards Came Tumbling Down”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  16. ^ „Theranos whistleblower celebrated Elizabeth Holmes verdict by 'popping champagne'”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  17. ^ Linkedin, Rachel Hunt Linkedin; TV, More Articles:; Published on March 24, 2022 (2022-03-24). „'The Dropout': The Real Erika Cheung was 'Shaking' When She Sat Down at George Shultz's Dinner Table”. Showbiz Cheat Sheet (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  18. ^ „Report Claims Theranos Struggling With Blood Test Tech”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  19. ^ Pollack, Andrew (2015-10-27). „Theranos Chief Yields to Calls for Proof of Blood Test’s Reliability”. The New York Times (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2022-04-25. 
  20. ^ „E-mails reveal concerns about Theranos’s FDA compliance date back years”. Washington Post (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2022-04-25. 
  21. ^ „Two FDA Inspection Reports Show Theranos’ Blood-Collection ‘Nanotainer’ Was an Uncleared Class II Medical Device”. Dark Daily (на језику: енглески). 2015-10-28. Приступљено 2022-04-25. 
  22. ^ „FDA Green Lights Theranos' Blood Test for Herpes”. BioSpace (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  23. ^ „Theranos reaches agreement with U.S. health regulator”. Reuters (на језику: енглески). 2017-04-18. Приступљено 2022-04-25. 
  24. ^ Coren, Michael J.. „SEC accuses Theranos and CEO Holmes of “massive fraud” while warning Silicon Valley startups”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  25. ^ „Theranos voids two years of Edison test results: WSJ”. Reuters (на језику: енглески). 2016-05-19. Приступљено 2022-04-25. 
  26. ^ staff, CNBC com (2016-06-13). „Walgreens ends relationship with Theranos in latest blow for start-up”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25. 
  27. ^ „Judge rules Theranos investors cannot pursue class action”. Reuters (на језику: енглески). 2018-06-01. Приступљено 2022-04-25. 
  28. ^ „Walgreens Breaks Ties With Theranos, Will Shutter All 40 Wellness Centers”. BioSpace (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  29. ^ Carreyrou, John (2017-12-23). „Blood-Testing Firm Theranos Gets $100 Million Lifeline From Fortress”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ИССН 0099-9660. Приступљено 2022-04-20. 
  30. ^ Abelson, Reed (2018-09-05). „Theranos Is Shutting Down”. The New York Times (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2022-04-20. 
  31. ^ Dibdin, Emma (2022-03-03). „Elizabeth Holmes Has Been Convicted of Four Felonies, But May Not Face Prison Time”. Town & Country (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-19. 
  32. ^ „Elizabeth Holmes has now been accused of destroying evidence”. Business News & Career Advice (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  33. ^ „Elizabeth Holmes Found Guilty: Live Updates”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-19. 
  34. ^ News, A. B. C.. „Trial of Theranos executive Sunny Balwani to begin”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-20. 
  35. ^ Lang, Brent (2021-12-07). „Apple, Adam McKay, Jennifer Lawrence Team on Elizabeth Holmes Movie ‘Bad Blood’”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teranos&oldid=26788015”