Терапија уметношћу и здравствена заштита

Зашто бављење уметношћу може бити лековито? У уметности лежи моћна али углавном неискоришћена сила за лечење. Уметност и наука су две стране истог новчића, што чини наш заједнички живот хуманијим. Наша способност да живимо хуманије испуњени здравим животом зависи од спајања ове две силе у јединствену силу, која нас тако удружена кроз жељу да препознамо саме себе, своје ближње, у уменичком делу повезује и помаже нам да се међусобно боље разумемо. Лечење уметношћу је процес у коме учествују уметник, дело и публика, и кроз то јединство настоји се променити и излечити човек од сулудог, хаотичног света у коме са затекао, или бар себе у њему. Крајњи циљрви било којег уметности или његове лековите спознајне могућности, могу бити од користи у проналажењу одговора на хаос који нас свакодневно окружује, а бављење уметношћу подстиче човека да стално преиспитује сопствен ставове и осећања, кроз која мењамо себе и утичемо на промене у нашем окружењу.

Терапија уметношћу и здравствена заштита огледају се у томе што она на један од најбољих начина може да омогући некој особи да искуси нови осећај контроле и вештина и подстакне позитивни психолошки и клинички исход, психичких патњи, а здравственој заштити бољи, функционалнији садржајнији и хуманији рад. Док бављење ликовном уметношћу код лекара развија такав медицински приступ болеснику, који подстиче креативно преиспитивање, расуђивање и заузимање различитих перспектива што је често од пресудне важности за правилно постављање дијагнозе визуелизацијом болесника.

Психонеуролози су истраживањем закључили да уметничко дело, код посматрача или аутора тог дела, ствара позитивне емоције, и осећај да они имају контролу над својим организмом, што стимулише мозак да шаље имунолошком систму сигнал за производњу нових имунолошких ћелија - лимфоцита који учествују у обрани организма од многих болести.

Општа разматрања

Уметничко стваралаштво вековима је побољшавало расположење кроз катарзу или кроз преусмеравање, и то једнако важи за уметнике професионалце али и за аматере. Људима је одувек помагало, у тешким условима (емоционална бол, концентрациони логори, ратови) бављење ликовним стваралаштвом.

Креирање позитивних слика у неугодној реалности, као и усмеравање на позитивне емоције, може послужити као начин поправљања сталне негативне емоције. Сликање – или фантазирање кроз уметност дозвољава уметнику да побегне у угоднију фиктивну ситуацију и позитивно је као средство за поправљања лошег расположења. Људи који сликају нешто „срећно“ могу краткорочно кроз ликовно стваралаштво поправити сопствено расположење, и тиме смањити паихичку и емоционалну напетост.

Осећања су онај неопходни елемент који човека, али и уметност, чини заиста живим, јер кроз транспоновање у материјал, музику, игру, својих осећања и актуелних размишљања о свету који га окружује, пацијент може пренети у дело најсуптилнија и најдубља осећања, која не излазе тако лако из његове главе на површину – тако он проналази неки нови облик приказивања осећања, који га уједно штити, колико мора и открива, колико може.

Добре стране терапије уметношћу

Добре стране терапије уметношћу могу се исказати корз неколико кључних ставова:

• Створено уметничко дело је трајно, не мења се, није подложно утицају заборава.
• Симболи отклањају инхибиције, буде потиснута сећања, репрезентују циљеве у будућности.
• Метафора има способност да изазове емоционалну компоненту која се обично штити.
• Уметност формира невербално мишљење, које није лако преточити у речи.
• Савремена култура постаје све више базирана на визуелном, што подстиче развој холистичке интелигенције.

Почетни отпори и њихово савладавање

Свака психотерапија у почетку подразумева рад са отпорима, а онисе , како рече Фројд, „мењају као камелеон облике у којима се испољавају”. Многи нису свесни колико су јаке њихове одбране, колико су високи невидљиви зидови које су око себе подигли, и који им смањују могућност блискости и комуникације са другима. Неки болесници беже у апстрактно, интелектуализацију и удаљавање од практичних проблема и болних осећања, што привремено може смањити напетост али не доприноси решавању конфликата, или се понашају детињасто и одбијају да преузму одговорност, постају зависни од других.

Понекад се користе механизми идеализације, улепшавања свега и негирања онога што им смета јер недостаје толеранција на непријатност.

Када се препознају отпори и на прави начин растумаче, прелазии се на проблеме који пацијента оптерећују. Тада уз помоћ уметности долази до прорађивања стресова, потиснутих траума, испливавања нерешених конфликата.

Облици терапије уметношћу

Уметност и медицина могу се испољавати кроз следеће изразајне области:

• драмску,
• ликовну
• музичку
• плесну
• игру
• филмску, засновану на видео терапији.

Драмска терапија

Главни чланак: Драмска терапија

Драмска терапија

Драмска терапија је облик психотерапије која користи драму/позориште у циљу ублажавања симптома болести и поремећаја, емотивне и психичке интеграције или развоја личности. Она помаже човеку да доживи емотивну катарзу посматрањем различитих драмских улога кроз призму властитих животних искустава. Гледајући туђу психодраму, полако и неосетно особа упловљава у њу, поистовјећујући се с њеним актерима, плачући, смејући се и љутећи се у себи заједно с њима или заједно с њима тражи путеве изласка из „слепих улица”, у којима су били заглављени, болесшћу или својим окружењем.

Драмска терапија је занимљив начин рада са пацијентима или на себи, којом много добију не само психијатријски болесниици већ и они који се у одређеном тренутку нису спремни изложити њеним „благодетима”.

Психодрама је облик експресивне (изражајне) психотерапије у којој се пацијенти подстичу да прихвате себе и креирају нове вештине, па и читаво ново социјално окружење и употпуне своје поступке кроз драматизацију и играње улога.

У психодрами пацијенти могу одигравати најразличитије сцене од актуелно проблематичних, оних које су се десиле некада давно, недовршене или оне које би волели да су се догодиле, фантазије, или припреме за будуће ризичне ситуације. У њој онине често не представљају конкретне догађаје, већ могу бити и екранизација неких унутрањих менталних процеса.

Пошто се најчешће одвија у групи, друге улоге могу играти други или неживи објекти, а пацијент се подстиче да истражи ситуацију из угла многобројних улога. Важан део овог процеса су анализе које се одвијају унутар групе, након саме драматизације.

Психодрама је изузетно динамична, ангажује читаву особу, без обзира на узраст и пол, и да ли она поставља своју сцену или учествује у сцени неког другог. Утисци који се догађају током саме драматизације повезане су са конкретном сценом и праћени су дубоким увидима и новим утисцима који настају након анализе драме која се одиграла.

Овде често пацијент можете чути поруку „не причај о томе, покажи нам то”, ако се ради о особи којима више одговарају групне терапије пуне динамике, како вербалних тако и невербалних испољавања, као и за оне којима одговара драмски израз.

За психодраму нису потребне никакве драмске и глумачке способности, нити се оне могу усавршити њоме. Ово је метода којом треба да се истражује сопствена улога и однос са другима, као и оној унутар људи. Искључиво је везана за психотерапијски процес тако да су јој и циљеви у складу са њим.

Терапија ликовном уметношчу

Ликовна уметност може побољшати и средину у којој се организовано спроводи здравствена заштита

Обликовање керамике у склопу терапије уметношћу

Током последњих година постоји све веће разумевање утицаја уметности на здравље и општу менталну добробит друштва. Допуњавањем лекова и неге, уметношћу може побољшати здравље људи који доживљавају менталне или физичке здравствене проблеме. Ангажовањем појединаца да се баве ликовном уметношћу помаже појединцима не само да промовишу своје здравље, већ и да спрече појаву болести и тиме остваре лично и породично благостање.

Уметност може побољшати и услове у средини (болнице санаторијуми, бање, итд) у којој се организовано спроводи здравствена заштита и тиме помаже не само у успешнијем лечењу болесницика већ помаже медицинском особљу да очува свој даљи професионални развој и ментално здравље.

Допуњавањем лекова и неге, уметношћу може побољшати здравље људи који доживљавају менталне или физичке здравствене проблеме.

Постоји много различитих начина на који се улога умјетности у медицини описује, као уметност у здрављу, уметност за здравље, уметност и здравље, итд. Али у суштини они се тичу ​​ефекта који активно ангажовани могу имати позитиван утицај на здравље и благостање појединаца и заједница. Како су истраживња и рад у овој области посљедњих година интензивирани, тако је разумевање и мерење његовог утицаја порасло и сада постоји велики број академика широм света који истражују утицај који уметности има на здравље.

Након једног од тих истраживања настала је књига која је објединила неколико истраживања позитивних ефеката ликовне уметности на здравље људи. У њој су између осталог наведени неки од следећих специфичних позитивних медицинских учинака ликовне уметности:

• позитиван учинак боја и дизајна у терапијској соби на пацијенте и особље,
• примена зидних мурала за смањивање узнемирености пацијената са деменцијом,
• обучавање ментално оболелих ликовном стваралаштву, јер делотворно и позитивно делује на психу и омогућава боље изражавање и позитивно утиче на понашање,
• увођење ликовног образовања у едукацију будућих лекара и неурохирурга и естетских хирурга резултује бољим цртачким и сликарским способностима и тродимензионалним размишљањем, што је изузетно важно у неурохирургији, пластичној и реконструктивној хирургији.

Терапија плесом и покретом

Такође погледајте: Терапија плесом и покретом

Терапија плесом и покретом изводи се под будним оком психотерапеута

Према основним претпоставкама психотерапије покретом и плесом, се заснива на телесним покретима који одражавају емоционално стање појединца, а промене образаца кретања доводе до промена у психосоцијалном искуству.

Обредна и симболичка примена плеса кориштена је већ у прапочетку људске цивилизације, током различитих историјских раздобља, па све до данашњих дана у оквиру верских, исцелитељских и социјалних церемонија. Такође, током 20. века одређени су психолошки правци у разматрање човековог понашања, који су укључили и телесну компоненту. Тако, на примјер радови Фројода, Адлера, Реицха и Јунга указују на важност телесног изражавања и телесних импулса. У том смислу Јунг је развио и технике „активне имагинације“ у којима је користио материјал из снова и уметнички процес („плесање једног сна“ ) да би посредовао и изразио симболичне информације из несвесног.

Музикотерапија у лечењу деце

Као засебни психотерапијски приступ терапија покретом и плесом развијала се постепено, а њеним зачетницама се сматрају Марион Цхаце и Марy Старкс Wхитехоусе, који су 40-тих година 20. века у САД-у започеле терапијску примену покрета и плеса у оквиру психијатријског лечења.

У савременој терапијској пракси терапија покретом и плесом примењује се као самостална или комплементарна метода у превенцији и лечењу различитих психофизичких и психосоцијалних поремећаја.

Терапија песмом I плесом

Музичка терапија

Главни чланак: Музикотерапија

Музичка терапије, као облик експресивне (изражајне) терапије на непосредан начин спаја искуство музичке уметности и различитих медицинских терапијских облика.

Терапија игром

Терапија игром омогућава пацијенту да кроз познавање могућности покрета, плеса, емпатије и кинестезије, оствари бољу интеракцију и комуникацију у друштвеном и личном животу, и лакше превазиђе нарушено психичко стање.

Терапеут током игре посматра дете које се игра с играчкама да би утврдио узрок његовог наршеног понашања.

Овај облик психотерапије користи игру за комуникацију и помоћ људима, а посебно деци, са циљем да спречава или решава психосоцијалне изазове. Јер се сматра да она може помоћи у побољшању социјалне интеграције, раста и развоја, емоционалне модулације и резолуције трауме.

Ова врста терапија се такође може користити као алат за постављање дијагнозе. Терапеут током игре посматра клијента, или дете које се игра с играчкама (кућама за игру, кућним љубимцима, луткама итд.) да би се утврдио узрок наршеног понашања.

Објекти и обрасци игре, као и спремност за интеракцију с терапеутом, могу се користити и за разумевање основног разлога понашања како унутар тако и изван терапије. Међутим, треба узети у обзир и све чињенице приликом коришћења терапије игром за процену и/или дијагностику.

Филмска терапија

Филмска терапија користи филмске садржаје за допуну психолошке терапије.

Филмска терапија занива се на употреби филмских садржаја да се допуни психолошка терапија. Психологија и кинематографија које се спајају у филмској терапији, заправо су се истовремено појавиле крајем 19. века.

Она укључујеи гледање филмова, кратких сцена или кратких филмова и њихову накнадну анализу као домаћи задатак или у ординацији професионалца који се баве овом врстом терапије. Користи се као једно од средстава или средство које може помоћи особи, између осталог, у размишљању о различитим аспектима живота.

Пацијенту се у склопу ове терапије предлаже гледање филмова или сцена које сматрају прикладним за сваки случај како би се особа могла поистоветити или препознати неки свој аспект живота и што је доводи у стање даљег размишљања. Тако се уместо других активности или алата, ова активност активност прописују као метода за појачавање и убрзање ефикасности терапијског процеса.

Ефекти уметности на здравље особа трећег животног доба

Бављење ликовним стваралаштвом доноси добробити људима треће животне доби. У једном истраживању, група људи између 65 и 100 година укључена у разноврсне уметничке програме, након годину дана похађања ликовних програма показала је боље здравље, мање се обраћала лекару за помоћ и употребљавала мање лекова од вршњака који нису били у овом програму. Код ових испатаника смањило се стања депресије, усамљености и пада морала.

Ефекти уметности на већу успешност лекара

Принципи једне области, попут ликовне уметности, која се чини толико удаљеном од медицине, могу успешно бити примењени и коришчени како би се побољшале клиничке вештине и свеукупни професионални развој студената медицине - будућих лекра, показало је неколико истраживања. Наиме недавно је доказано да начин на који лекар посматра пацијента, чувеном вештином инспекције — поступак у медицини којим се код болесника траже и утврђују објективни (физикални) знаци болести, а заснива на физикалном прегледу – упоредном посматрању појединих делова тела и тела у целини, непосредним визуелним прегледом. Инспекција као област клиничке пропедевтике, није толико различит од начина на који критичар посматра слику или друго уметничко дело.

То је довело до закључка да уместо гомилања стручних информација студентима требало пружити могућност ширег образовања у области уметности, јер је и медицина на неки начин уметност — уметност лечења.

Тако се истраживањем дошло до закљућка да развијање способности опажања кроз ликовне радионице може бити од користи будућим лекарима различитих специјализација, посебно офталмолозима, дерматолозима и радиолозима, односно оним гранама медицине у којима дијагноза и терапија примарно зависе од инспекције пацијента (јер ликовна уметност развија баш те способности).

Литература

• Руиз, M. (Оцтобер 18, 2017). Ин отхер хеалтх царе неwс, Сецонд Ладy Карен Пенце анноунцес арт тхерапy ас хер цаусе. Ретриевед он Новембер 28, 2017 ат Тхе Wасхингтон Тимес, ЛЛЦ
• Малцхиоди, C. А. (2005). Еxпрессиве тхерапиес. Неw Yорк: Гуилфорд Публицатионс.
• Малцхиоди, C. А. (2013). Арт тхерапy анд хеалтх царе. Неw Yорк: Гуилфорд Публицатионс
• Натионал Организатион фор Артс ин Хеалтх. (2017). Артс, хеалтх анд wелл-беинг ин Америца. Сан Диего, ЦА: Аутхор.
• Еуђенио Барба и Никола Саварезе Тајна уметност глумца, Београд 1996.
• Умберто Еко, Историја лепоте, Плато - Београд 2004.

Спољашње везе

• Wхат ис Артс ин Хеалтх? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2017) — www.артсхеалтхандwеллбеинг.орг.ук (језик: енглески)
• Артс анд Хеалтх — www.псyцхологyтодаy.цом (језик: енглески)
• Wхат ис Артс ин Медицине? Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2017) (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).