Инспекција (медицина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Инспекција, посматрање, (лат. inspectio), је поступак у медицини којим се код болесника траже и утврђују објективни (физикални) знаци болести. Инспекција се заснива на физикалном прегледу – упоредном посматрању појединих делова тела и тела у целини. Инспекција (посматрање) се може вршити непосредним визуелним прегледом или посредно уз примену разних апарата и прибора (лупа, микроскоп итд).[1]

Методе инспекције[уреди]

Инспекција у ужем смислу; обухвата прикупљање података непосредним визуелним посматрањем болесника без употребе прибора и апарата.

Инспекција у ширем смислу; обухвата прикупљање података, посредним посматрањем уз помоћ медицинских апарата и прибора;

  • офталмоскопија (посматрање органа вида коришћењем офталмоскопа)
  • ларингоскопија (посматраање унутрашњости гркљана ларингоскопом)
  • назоскопија (посматрање унутрашњости носа)
  • отоскопија (посматрање унутрашњости ушног канала и бубне опне офталмоскопом)
  • бронхоскопија (посматрање слузокоже бронхија уз помоћ бронхоскопа)
  • ларингоскопија (посмаатрање трбушних органа лапароскопом)
  • цистоскопија (посматрање унутрашњости мокраћне бешике коришћењем цистоскопа)
  • ректоскопија (посматрање ректоскопом унутрашњости завршног црева)
  • гастроскопија (посматрање унутрашњости једнака, желуца и дванаестопалачног црева гастроскопом)
  • микроскопија (уз употребу микроскопа или лупа са великим увећањем слике)
  • радиолошка посматрања (уз употребу радиолошких апарата-томографа)
  • ехотомографија (посматрање применом ултразвучних апарата)

Врсте инспекције[уреди]

Општа инспекција[уреди]

Она је почетни облик инспекције (посмаатрања) и представља визуелни преглед тела болесника у целини. Овом инспекција прикупљају се подаци о општем стању и понашању болесника, његовој покретљивости, положају болесника, променама на кожи, психичком стању итд. Добро обучен лекар већ након ове инспекције може да постави дијагнозу, аку су знаци болести визуелно уочљиви.

Локална инспекција[уреди]

Локалнно посматрањем (инспекција) одређеног дела тела има за циљ да одкрије знаке болести на појединим деловима тела. (нпр. зглобовима, кожи, глави и њеним органима, органима трбушне и грудне дупље итд.

Инспекција (посматрање) је једна од најстаријих метода за утврђивање болести у медицинској пракси, која од лекара захтева добро знање, и најтежа је за учење у пропедевтици. Инспекција омогућава, да се у великом броју случајева постави почетна дијагноза, што може бити од пресудног значаја у хитним стањима код витално угрожених болесника, посебно у службама хитне помоћи, (где време за пружање помоћи игра пресудну улогу). Инспекција ипак није довољна за утврђивање дијагнозе, и зато је увек треба надопунити и осталим методама за утврђивања болести, пре свега добро узетом анамнезом али и палпацијом, аускултацијом, перкусијом, и осталим допунским испитивањима.

Услови[уреди]

Пре приступања посматрању (инспекцији) и у току посматрања испитиване особе (болесника) потребно је да буду испуњени одређени услови;

  • Испитивач мора да зна све процедуре правилне инспекције, и да поседује потребно искуство, што од испитивача захтева стално увежбавање и стицање нових знања
  • Испитивана особа треба да буде припремљена за инспекцију. Припрема болесника обухтавта; упознавање испитиване особе са свим поступцима у току инспекције, постављање испитиване особе у одређени положај (седећи или лежећи), који мора да буде удобан за ту особу, али и за испитивача и да испитивана особа буде без дела одеће или потпуно нага зависно од обима и вресте инспекције)
  • Просторија у којој се обавља инспекција, мора да буде добро осветљена (најбоље дневним светлом а према потреби користи се и допунско осветљење), правилно загрејана на (22-25 °C)
  • Сав додатни прибор који се користи у току инспекције мора да буде испрван и на одговарајући начин припремљен, према потреби и стерилан (нпр. ларингоскоп, ректоскоп, цистоскоп, гастроскоп итд).
  • У току инспекције испитивач према испитиваној особи мора поступати пажљиво, како би са њом успоставио добар контакт и како ту особу не би уплашио и збунио.
  • Својим понашањем испитивач не сме нарушити ауторитет испитиване особе и установе у којој ради.
  • Медицинско особље треба да помогне болеснику у припреми за инспекцију, посебно када се ради о тешким болесницима, жани или детету. Према потреби у припреми испитиване особе могу се ангажовати пратиоци или родбина испитиване особе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Herbert Lippert: Anatomie am Lebenden. Ein Übungsprogramm für Medizinstudenten. Springer.1989. ISBN 978-3-540-50713-0.

Литература[уреди]

  1. Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  2. Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  3. Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  4. Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.