Тиски цвет

С Википедије, слободне енциклопедије

Tiski cvet
Eintagsfliege fg01.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Palingenia longicauda
Olivier, 1791

Тиски цвет (лат. Palingenia longicauda) је инсект који спада у водене цветове (Ephemeroptera). Дугачак је 8-12 центиметара,[1] а размак крила достиже 6-7 центиметара. Ова врста је позната као највећа врста водених цветова у Европи. Строго је заштићена у Србији,[2] као и на међународном нивоу на основу Бернске конвенције.

Тиски цвет добио је име по реци Тиси коју настањује. Ареал ове врсте је био много већи у прошлости,[3] досезао је до Холандије, док је сада смањен на неколико речних сливова у централној Европи. Од 2800 познатих врста, више од 100 живи у централној Европи.

Мужјаци Тиског цвета су једини међу крилатим инсектима који се митаре после добијања својих функционалних крила. За разлику од већине водених инсеката ројеви одраслих П. Лонгицауда никада не напуштају воду, већ константно додирују или бришу површину воде. Споро кретање реке и одсутсво риба које се хране на површини помажу им да то остваре. Присуство П. лонгицауда је индикатор чисте и незагађене воде. Изумрли су у многим европским земљама и могу се наћи на реци Тиси (Србија и Мађарска), рекама Прут и Бега (Румунија), те реци Укрини (Република Српска, Босна и Херцеговина)

Зреле животиње се не хране за време својих кратких живота већ надувају своја црева ваздухом што им омогућава лакши лет. Водени цветови нису одлични летачи, лет им је несигуран. Углавном могуће их је проматрати у пролеће и почетком лета, када се роје. Ројење почиње у вечерњим сатима и траје отприлике три сата. На почетку ројења ларве остављају глину на дну реке где су живеле три године и дижу се на површину воде. У подизању до површине им помаже гас који се сакупио испод њихових кошуљица. На површини воде се митари тј. ларва одбацује своју кошуљицу и излази савршен инсект. Тиски цвет има велика крила код којих су предња изразито већи од задњих.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ О тиском цвету на сајту Wild Serbia
  2. ^ Прилог I - Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015), Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
  3. ^ Soldán, T. 1978. Revision of the genus Palingenia in Europe (Ephemeroptera, Palingeniidae)[мртва веза]. Acta entomologica bohemoslovaca 75: 272-284.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]