Титанијум тетрајодид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Titanijum(IV) jodid
| |
| Други називи
Титанијум тетрајодид
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.028.868 |
| Својства | |
| TiI4 | |
| Моларна маса | 555,485 g/mol |
| Агрегатно стање | црвено-смеђи кристали |
| Густина | 4,3 g/cm3 |
| Тачка топљења | 150 °C |
| Тачка кључања | 377 °C |
| хидролизује се | |
| Растворљивост у други растварачи | растворан у CH2Cl2 CHCl3 CS2 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | кубна (а = 12.21 Å) |
| Геометрија молекула | тетраедрална |
| Диполни момент | 0 D |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | силовита хидролиза корозиван |
| Р-ознаке | 34-37 |
| С-ознаке | 26-36/37/39-45 |
| Сродна једињења | |
Сродне материје
|
титанијум тетрахлорид, титанијум тетрабромид, угљен тетрајодид, I2, Ta2I10 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Титанијум тетрајодид је неорганско једињење са формулом TiI4. Он је редак бинарни метални јодид, који се састоји од изолованих молекула са тетраедралним Ti(IV) центрима.[3] Услед његовог молекулског карактера, TiI4 се може дестиловати без разлагања у атмосфери. Ова особина је основа Ван Аркеловог процеса за пречишћавање титанијум. Разлике у тачкама топљења између TiCl4 (-24 °C) и TiI4 (150 °C) су упоредиве са разликама тачки топљења CCl4 (-23 °C) и CI4 (168 °C), што је последица јачег међумолекулског ван дер Валсовог везивања у јодидима.
Производња[уреди | уреди извор]
Три метода су позната: Из елемента, типично користећи пећ на 425 °C:[4]
- Ti + 2 I2 → TiI4
Тхис реацтион цан бе реверсед то продуце хигхлy пуре филмс оф Ти метал.[5]
Реакција размене титанијум тетрахлорида и HI.
- TiCl4 + 4 HI → TiI4 + 4 HCl
Оксидо-јодна размена са алуминијум јодидом.
- 3 TiO2 + 4 AlI3 → 3 TiI4 + 2 Al2O3
Реакције[уреди | уреди извор]
Попут TiCl4 и TiBr4, TiI4 формира адукте са Луисовим базама. Он се исто тако може редуковати. Кад се редукција изводи у присуству Ti метала, добијају се полимерни Ti(III) и Ti(II) деривати као што су CsTi2I7 и ланац CsTiI3, респективно.[6] У раствору CH2Cl2, TiI4 манифестује реактивност ка алкенима и алкинима, те производи органојодне деривате.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Tornqvist, Erik G. M.; Libby, Willard F. (1979). „Crystal structure, solubility, and electronic spectrum of titanium tetraiodide”. Inorganic Chemistry. 18 (7): 1792—1796. doi:10.1021/ic50197a013.
- ^ Lowery, R. N.; Fay, R. C. "Titanium(IV) Iodide" Inorganic Syntheses 1967, volume X, pages 1-6.
- ^ Блументхал, Wаррен Б.; Смитх, Хоwард (1950). „Титаниум тетраиодиде, Препаратион анд Рефининг”. Индустриал анд Енгениееринг Цхемистрy. 42 (2): 249—251. дои:10.1021/ие50482а016.
- ^ Jongen, L.; Gloger, T.; Beekhuizen, J.; Meyer, G. "Divalent Titanium: The Halides ATiX3 (A = K, Rb, Cs; X = Cl, Br, I)" Zeitschrift fur Anorganische und Allgemeine Chemie 2005, volume 631, pages 582-586.
- ^ Shimizu, Makoto; Toyoda, Tadahiro; Baba, Toru. An Intriguing Hydroiodination of Alkenes and Alkynes with Titanium Tetraiodide. Synlett 2005, volume 16, pages 2516-2518.
