Jodid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jodid
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Jodid[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 3587184
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.125.457
Gmelin Referenca 14912
KEGG[2]
Svojstva
I
Molarna masa 126.90447 g mol-1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bromid

Hlorid
Fluorid

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Jodid je jon I.[5] Jedinjenja joda sa formalnim oksidacionim stanjem −1 se nazivaju jodidi. U svakodnevnom životu, jod se najčešće sreće kao komponenta jodiranih soli. Jodna deficijencija utiče na veliki broj ljudi, i ona je jedan od glavnih sprečivih uzroka metalne retardacije.[6]

Struktura i karakteristike neorganskih jodida[уреди]

Jodid je jedan od najvećih (monoatomskih) anjona. On ima prečnik od oko 220 pikometara. U poređenju s njim ostali halidi su znatno manji: bromid (196 pm), hlorid (181 pm), i fluorid (133 pm). Delom zbog njegove veličine, jod formira relativno slabe veze sa većinom elemenata.

Većina jodidnih soli je rastvorna u vodi, made često manje od srodnih hlorida i bromida. Pošto su jodidi veći, oni su manje hidrofilni od manjih anjona. Jedna od posledica toga je da je natrijum jodid visoko rastvoran u acetonu, dok natrijum hlorid nije. Niska rastvorljivost srebro jodida i olovo jodida odražava kovalentni karakter tih metalnih jodida. Test za prisustvo jodidnih jona je formiranje žutog precipitata tih jedinjenja nakon tretmana rastvora sa srebro nitratom ili olovo(II) nitratom.[5]

Vodeni rastvori jodidnih soli rastvaraju jod bolje od čiste vode. Ovaj efekat je posledica formiranja trijodidnog jona, koji ima smeđu boju:

I + I2 I3

Redoks i antioksidantske osobine[уреди]

Jodidne soli su blago redukujući agensi i mnoge od njih reaguju sa kiseonikom formirajući jod. Redukujući agens je hemijski termin za antioksidans, čije osobine se mogu kvantitativno izraziti u vidu redoks potencijala:

I 1/2 I2 + e (elektroni) = - 0.54 Volt vs SHE

Pošto se jodidi lako oksiduju, enzimi ih konvertuju u elektrofilne jodirajuće agense, prema potrebi za biosintezu velikog broja prirodnih proizvoda koji sadrže jodide. Jodid može da funkcioniše kao antioksidans koji lako reaguje sa reaktivnim molekulima kiseonika kao što je vodonik peroksid:

2 I + Peroksidaza + H2O2 + tirozin, histidin, lipid, etc. → jodo-jedinjenja + H2O + 2 e (antioksidansi).

Primeri jodida[уреди]

Jedinjenje Formula Izgled Upotreba ili pojava
kalijum jodid KI beli kristali jodna komponenta jodizovanih soli
jodovodonik HI bezbojni rastvor jaka mineralna kiselina
srebro jodid AgI žuti prah koji potamni na svetlu fotoaktivna komponenta fotografskog filma baziranog na srebru
tiroksin
(3,5,3',5'-tetrajodotironin)
C15H11I4NO4 bledo žuta čvrsta materija esencijalni hormone za ljudsko zdravlje

Reference[уреди]

  1. „Iodide - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. 5,0 5,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. 
  6. McNeil, Donald G. Jr (16. 12. 2006). „In Raising the World’s I.Q., the Secret’s in the Salt”. New York Times. Приступљено 4. 12. 2008. 

Spoljašnje veze[уреди]