Токен у рачунарству

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Токен у рачунарству је објекат у софтверу или хардверу који представља право на реализацију неке операције, најчешће у рачунарским мрежама при размени података између станица мреже.

Етимологија речи токен[уреди]

Реч токен потиче од староенглеске речи тацен са значењима: знак, симбол, ознака, амблем, карактеристика, индикација, сугестија; предзнак, чудо; евиденција, потврда, стандард, ауторитет, право, гаранција, идентитет, субститут.

Токен у пракси[уреди]

Токен у Рачунарству[уреди]

  • Токен је формација битова која омогућава рачунару постављање података на преносне уређаје.
  • Токенизација је процес замене поверљивих података.
  • Токен као објекат језика Петри нет, матаматичког моделирања.
  • Токен као индикатор сесије, скуп података који се користи у мрежним комуникацијама (пр. помоћу ХТТП).
  • Аутентикациони хардверски токен или криптографски токен, физички уређај у рачунарској размени.
  • Приступни токен, системски објекат који представља субјекат контроле приступних операција.
  • Токен прстен, мрежна технологија у којој токен циркулише преко логичког прстена.

Токен у рачунарским мрежама[уреди]

Токен у рачунарству се назива и жетоном. Жетон је специјалан, посебно форматирани управљачки тробитни рам. У рачунарској мрежи станица на основу формата рама разликује жетон од рама података.

Архитектуре рачунарских мрежа у којима се користи токен су:

  • магистрала са жетоном (енгл. Token bus) и
  • прстен са жетоном (енгл. Token ring)

Архитектура рачунарске мреже Магистрала са жетоном[уреди]

Магистрала са жетоном се физички састоји од једног кабла у виду дужи или у облику стабла на који су прикључене станице. Логички су станице организоване у облику прстена при чему свака станица зна адресе само суседних станица. Логички суседне станице не морају бити и физички суседне.

Када је логички прстен иницијализован, у њега се уносе станице по редоследу њихових адреса, и то почевши од највише. Жетон кружи по прстену од станице до станице и само станица која поседује жетон може да емитује. У датом тренутку само једна станица поседује жетон па не може да дође до колизије рамова података. Неморају све станице мреже бити у логичком прстену. Повезивање станице у прстен и уклањање станица са прстена се обавља протоколом. Станица која има жетон прослеђује жетон суседној станици. Емитовање података се започиње након провере да нема рама података у протоку. Услед грешке може доћи до појаве више токена, тада станица која се спрема да емитује податке уочава да још нека станица емитује податке па одбацује токен.

Архитектура рачунарске мреже прстен са жетоном[уреди]

Технологија мреже прстен са жетоном настаје средином осамдесетих година двадесетог века у компанији ИБМ. Хардвер за ову технологију је у чвору (приступна јединица за више станица;енгл.: Мултистатион Аццесс Унит) мреже а укључује медијске филтере и интерфејс картице. Жетон, специјализована бинарна реч од три бајта циркулише дуж прстена док нека станица не зажели да пошаље рам података. Станица хвата жетон и уклања га из прстена тако што преузима један бит у жтону и инвертује га у три бајта заглавља рама података. Када станица заврши емитовање последњег бита у последњем раму података, она регенерише жетон и враћа га у прстен да би га преузела станица низводно која има потребу за емитовањем и тако дозвола за емитовање равномерно ротира дуж прстена па је ефикасност мреже скоро 100%.

Управљање системом

Првом рачунару који се повеже, систем додели задатак надгледања активности мреже.

Литература[уреди]

  • Рачунарске мреже и комуникације за IV разред електротехничке школе, Зоран Урошевић
  • Лессон 4: Токен Ринг - Кноwледге Сyстемс Институте