Преслушајте овај чланак

Трансхуманизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Трансхуманизам (скраћено H+ или h+) је међународни филозофски покрет који се залаже за трансформацију људског стања развијањем и пружањем широко доступних софистицираних технологија за знатно унапређење људског интелекта и физиологије.[1][2]

Трансхуманистички мислиоци проучавају потенцијалне користи и опасности нових технологија којима би се потенцијално могла превазићи основна људска ограничења као и етичка[3] ограничења употребе таквих технологија.[4] Најчешћа трансхуманистичка теза је да ће људска бића евентуално бити у стању да се трансформишу у различита бића са способностима које су у таквој мери проширене у односу на тренутно стање да заслужују назив постхуманих бића.[2]

Савремено значење појма „трансхуманизам” предсказао је један од првих професора футурологије, ФМ-2030, који је предавао „нове концепте људи” у Новој школи током 1960-их, када је почео да идентификује људе који усвајају технологије, животни стил и погледе на свет „прелазне” у постљудство као „трансхумане”.[5] Ова становиште је поставило интелектуалне основе на којима је британски филозоф Макс Мор почео да артикулира принципе трансхуманизма као футуристичке филозофије 1990. године, и основао је организацију у Калифорнији која је од тада прерасла у светски трансхуманистички покрет.[5][6][7]

Под утицајем покретачких дела научне фантастике, трансхуманистичка визија трансформираног будућег човечанства привукла је многе присталице и противнике са широким спектром перспектива, укључујући филозофију и религију.[5]

Историја[уреди]

Прекурзори трансхуманизма[уреди]

Према Нику Бострому, трансценденталистички импулси изражени још као потрага за бесмртношц́у у Епу о Гилгамешу, као и у историјским потрагама за фонтаном младости, еликсиром живота и другим напорима да се спречи старење и смрт.[2]

У свом првом издању Политичке правде (1793), Вилиам Годвин је укључио аргументе у корист могућности „земаљске бесмртности” (оно што би се сада називало физичком бесмртношћу). Годвин је истражио теме продужења живота и бесмртности у свом готичком роману Ст. Леон, који је постао популаран (и озлоглашен) у време објављивања 1799, али је данас углавном заборављен. Свети Леон је вероватно пружио инспирацију за роман његове кћери Мери Шели Франкенштајн.[8]

Расправља се о томе да ли се може филозофија Фридриха Ничеа сматрати утицајем на трансхуманизам, упркос њене егзалтације лика Übermensch (надчовек или супермен), због њеног нагласка на самоактуализацији, а не на технолошкој трансформацији.[2][9][10][11] Ничеова размишљања су снажно утицала на трансхуманистичке филозофе Макса Мора и Стефана Лоренца Соргнера.[9] Супротно томе, Трансхуманистичка декларација[12] „... заговара добробит свих разумних бића (било да су у питању вештачки интелекти, људи, постљуди или нељудске животиње)”.

Покрет познат као руски космизам, који је био активан од краја 19. до почетка 20. века, такође је садржао неке идеје које су се касније развиле у језгро трансхуманистичког покрета, нарочито идеје раног протагонисте руског филозофа Н.Ф. Фјодорова.[13]

Референце[уреди]

  1. ^ Мерцер, Цалвин. Религион анд Трансхуманисм: Тхе Ункноwн Футуре оф Хуман Енханцемент. Праегер. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Бостром, Ницк (2005). „А хисторy оф трансхуманист тхоугхт” (ПДФ). Јоурнал оф Еволутион анд Тецхнологy. Приступљено 21. 2. 2006. 
  3. ^ „Wе Маy Лоок Цразy то Тхем, Бут Тхеy Лоок Лике Зомбиес то Ус: Трансхуманисм ас а Политицал Цхалленге”. 
  4. ^ Царвалко, Јосепх (2012). Тхе Тецхно-хуман Схелл-А Јумп ин тхе Еволутионарy Гап. Сунбурy Пресс. ИСБН 978-1620061657. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Хугхес, Јамес (2004). Цитизен Цyборг: Wхy Демоцратиц Социетиес Муст Респонд то тхе Редесигнед Хуман оф тхе Футуре. Wествиеw Пресс. ИСБН 978-0-8133-4198-9. ОЦЛЦ 56632213. 
  6. ^ Геллес, Давид (2009). „Имморталитy 2.0: а силицон валлеy инсидер лоокс ат Цалифорниа'с Трансхуманист мовемент”. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2012. Приступљено 14. 4. 2012. 
  7. ^ Гоогле Нграм Виеwер. Приступљено 25. 4. 2013. 
  8. ^ „Годwин, Wиллиам (1756–1836) – Интродуцтион”. Готхиц Литературе. енотес.цом. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2008. Приступљено 9. 8. 2008. 
  9. 9,0 9,1 Соргнер, Стефан Лоренз (март 2009). „Ниетзсцхе, тхе Оверхуман, анд Трансхуманисм”. Јет. 20 (1): 29—42. 
  10. ^ Блацкфорд, Русселл (2010). „Едиториал: Ниетзсцхе анд Еуропеан Постхуманисмс”. 
  11. ^ Соргнер, Стефан Лоренз (24. 4. 2012). „Wас Ниетзсцхе а Трансхуманист?”. ИЕЕТ Неwс. 
  12. ^ Wорлд Трансхуманист Ассоциатион (2002). „Тхе Трансхуманист Децларатион”. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2006. Приступљено 3. 4. 2006. 
  13. ^ „Арт wоркс бy Руссиан цосмисм паинтер XX – XXI цт. Цаталогуе оф еxхибитион 2013 | Совиет Ера Мусеум”. совиетерамусеум.цом (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2018. 

Литература[уреди]

  • Махер, Дерек Ф.; Мерцер, Цалвин, ур. (2009). Религион анд тхе имплицатионс оф радицал лифе еxтенсион (1ст изд.). Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-230-10072-5. 
  • Цоле-Турнер, Роналд, ур. (2011). Трансхуманисм анд трансценденце : Цхристиан хопе ин ан аге оф тецхнологицал енханцемент. Wасхингтон, D.Ц.: Георгетоwн Университy Пресс. ИСБН 978-1-58901-780-1. 
  • Ханселл, Грегорy Р; Грассие, Wиллиам, ур. (2011). Х+/-: Трансхуманисм анд Итс Цритицс. Пхиладелпхиа: Метанеxус Институте. ИСБН 978-1-45681-567-7. 
  • Море, Маx; Вита-Море, Натасха, ур. (2013). Тхе трансхуманист реадер : цлассицал анд цонтемпорарy ессаyс он тхе сциенце, тецхнологy, анд пхилосопхy оф тхе хуман футуре (1.публ. изд.). Хобокен, Н.Ј.: Wилеy. ИСБН 978-1-118-33429-4. 
  • Мерцер, Цалвин; Тротхен, Трацy, ур. (2014). Религион анд трансхуманисм : тхе ункноwн футуре оф хуман енханцемент. Wестпорт, ЦТ: Праегер. ИСБН 9781440833250. 
  • Мерцер, Цалвин; Махер, Дерек, ур. (2014). Трансхуманисм анд тхе Бодy: Тхе Wорлд Религионс Спеак. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. ИСБН 9781137365835. 
  • Ранисцх, Роберт; Соргнер, Стефан Лоренз, ур. (2014). Пост- анд Трансхуманисм. Бруxеллес: Петер Ланг. ИСБН 978-3-631-60662-9. 

Спољашње везе[уреди]