Преслушајте овај чланак

Transhumanizam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Transhumanizam (skraćeno H+ ili h+) je međunarodni filozofski pokret koji se zalaže za transformaciju ljudskog stanja razvijanjem i pružanjem široko dostupnih sofisticiranih tehnologija za znatno unapređenje ljudskog intelekta i fiziologije.[1][2]

Transhumanistički mislioci proučavaju potencijalne koristi i opasnosti novih tehnologija kojima bi se potencijalno mogla prevazići osnovna ljudska ograničenja kao i etička[3] ograničenja upotrebe takvih tehnologija.[4] Najčešća transhumanistička teza je da će ljudska bića eventualno biti u stanju da se transformišu u različita bića sa sposobnostima koje su u takvoj meri proširene u odnosu na trenutno stanje da zaslužuju naziv posthumanih bića.[2]

Savremeno značenje pojma „transhumanizam” predskazao je jedan od prvih profesora futurologije, FM-2030, koji je predavao „nove koncepte ljudi” u Novoj školi tokom 1960-ih, kada je počeo da identifikuje ljude koji usvajaju tehnologije, životni stil i poglede na svet „prelazne” u postljudstvo kao „transhumane”.[5] Ova stanovište je postavilo intelektualne osnove na kojima je britanski filozof Maks Mor počeo da artikulira principe transhumanizma kao futurističke filozofije 1990. godine, i osnovao je organizaciju u Kaliforniji koja je od tada prerasla u svetski transhumanistički pokret.[5][6][7]

Pod uticajem pokretačkih dela naučne fantastike, transhumanistička vizija transformiranog budućeg čovečanstva privukla je mnoge pristalice i protivnike sa širokim spektrom perspektiva, uključujući filozofiju i religiju.[5]

Istorija[уреди]

Prekurzori transhumanizma[уреди]

Prema Niku Bostromu, transcendentalistički impulsi izraženi još kao potraga za besmrtnošću u Epu o Gilgamešu, kao i u istorijskim potragama za fontanom mladosti, eliksirom života i drugim naporima da se spreči starenje i smrt.[2]

U svom prvom izdanju Političke pravde (1793), Viliam Godvin je uključio argumente u korist mogućnosti „zemaljske besmrtnosti” (ono što bi se sada nazivalo fizičkom besmrtnošću). Godvin je istražio teme produženja života i besmrtnosti u svom gotičkom romanu St. Leon, koji je postao popularan (i ozloglašen) u vreme objavljivanja 1799, ali je danas uglavnom zaboravljen. Sveti Leon je verovatno pružio inspiraciju za roman njegove kćeri Meri Šeli Frankenštajn.[8]

Raspravlja se o tome da li se može filozofija Fridriha Ničea smatrati uticajem na transhumanizam, uprkos njene egzaltacije lika Übermensch (nadčovek ili supermen), zbog njenog naglaska na samoaktualizaciji, a ne na tehnološkoj transformaciji.[2][9][10][11] Ničeova razmišljanja su snažno uticala na transhumanističke filozofe Maksa Mora i Stefana Lorenca Sorgnera.[9] Suprotno tome, Transhumanistička deklaracija[12] „... zagovara dobrobit svih razumnih bića (bilo da su u pitanju veštački intelekti, ljudi, postljudi ili neljudske životinje)”.

Pokret poznat kao ruski kosmizam, koji je bio aktivan od kraja 19. do početka 20. veka, takođe je sadržao neke ideje koje su se kasnije razvile u jezgro transhumanističkog pokreta, naročito ideje ranog protagoniste ruskog filozofa N.F. Fjodorova.[13]

Reference[уреди]

  1. ^ Mercer, Calvin. Religion and Transhumanism: The Unknown Future of Human Enhancement. Praeger. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Bostrom, Nick (2005). „A history of transhumanist thought” (PDF). Journal of Evolution and Technology. Приступљено 21. 2. 2006. 
  3. ^ „We May Look Crazy to Them, But They Look Like Zombies to Us: Transhumanism as a Political Challenge”. 
  4. ^ Carvalko, Joseph (2012). The Techno-human Shell-A Jump in the Evolutionary Gap. Sunbury Press. ISBN 978-1620061657. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Hughes, James (2004). Citizen Cyborg: Why Democratic Societies Must Respond to the Redesigned Human of the Future. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4198-9. OCLC 56632213. 
  6. ^ Gelles, David (2009). „Immortality 2.0: a silicon valley insider looks at California's Transhumanist movement”. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2012. Приступљено 14. 4. 2012. 
  7. ^ Google Ngram Viewer. Приступљено 25. 4. 2013. 
  8. ^ „Godwin, William (1756–1836) – Introduction”. Gothic Literature. enotes.com. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2008. Приступљено 9. 8. 2008. 
  9. 9,0 9,1 Sorgner, Stefan Lorenz (март 2009). „Nietzsche, the Overhuman, and Transhumanism”. Jet. 20 (1): 29—42. 
  10. ^ Blackford, Russell (2010). „Editorial: Nietzsche and European Posthumanisms”. 
  11. ^ Sorgner, Stefan Lorenz (24. 4. 2012). „Was Nietzsche a Transhumanist?”. IEET News. 
  12. ^ World Transhumanist Association (2002). „The Transhumanist Declaration”. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2006. Приступљено 3. 4. 2006. 
  13. ^ „Art works by Russian cosmism painter XX – XXI ct. Catalogue of exhibition 2013 | Soviet Era Museum”. sovieteramuseum.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-24. 

Literatura[уреди]

  • Maher, Derek F.; Mercer, Calvin, ур. (2009). Religion and the implications of radical life extension (1st изд.). New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-10072-5. 
  • Cole-Turner, Ronald, ур. (2011). Transhumanism and transcendence : Christian hope in an age of technological enhancement. Washington, D.C.: Georgetown University Press. ISBN 978-1-58901-780-1. 
  • Hansell, Gregory R; Grassie, William, ур. (2011). H+/-: Transhumanism and Its Critics. Philadelphia: Metanexus Institute. ISBN 978-1-45681-567-7. 
  • More, Max; Vita-More, Natasha, ур. (2013). The transhumanist reader : classical and contemporary essays on the science, technology, and philosophy of the human future (1.publ. изд.). Hoboken, N.J.: Wiley. ISBN 978-1-118-33429-4. 
  • Mercer, Calvin; Trothen, Tracy, ур. (2014). Religion and transhumanism : the unknown future of human enhancement. Westport, CT: Praeger. ISBN 9781440833250. 
  • Mercer, Calvin; Maher, Derek, ур. (2014). Transhumanism and the Body: The World Religions Speak. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9781137365835. 
  • Ranisch, Robert; Sorgner, Stefan Lorenz, ур. (2014). Post- and Transhumanism. Bruxelles: Peter Lang. ISBN 978-3-631-60662-9. 

Spoljašnje veze[уреди]