Пређи на садржај

Трудови (медицина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Контракције материце помажу беби да заузме правилан положај у материци (главицом према доле), и да се постепено спушта према порођајном каналу

Трудови или контракције материце су ритмична стезања и опуштања материце, мишићног органа у телу жене.[1][2] Својим деловањем трудови помажу беби да заузме правилан положај у материци (главицом према доле), и да се постепено спушта према порођајном каналу. Као и да се уз њихову активну снагу заврши порођај или побачај.

Порођајне трудове свака жена осећа и описује другачије и тешко је предвидети њихов почетака и ток. Кад трудови постану учесталији и буду у размаку од 5 до 7 минута, трудница без панике, полако може кренути у породилиште.[3]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

При крају трудноће бебина главица која се спушта према грлићу материце све више притиска њено ушће, што узрокује одговор на неурохормонске стимулансе — лучење хормона естрогена, окситоцина и простагландина, као и других једињења. Њиховим деловањем, глатка мишићна влакна материце почињу да се стежу и савијају. Након тих контракција, грлић материце све више сазрева и постаје проходан како би пропустио плод. Да у порођају постоје самоконтракције и плод би био потиснут наниже, али би се по њиховом престанку поново вратио нагоре.[4]

У физиологији као нормалан термин трудноће када долази до порођајних трудова сматра се 41. недеља након последње менструације. Међутим, трудови могу да изазову порођај већ након 37. недеље.

Трудови се шире попут таласа: започињу полако, постепено јачају и постају све болнији, и досежу врхунац. Након тога, постепено се смањују и нестају. Како порођај напредује, контракције постају све јаче, па врхунац трудова наступа пре и траје дуже.

За контракције је карактеристична њихова фреквенција, или учесталост (најмање 2 за 10 минута) у току нормалног (физиолошког) одвијања порођаја, које прати јак бол. Бол настаје као последица:

  • растезања зида материце, посебно њеног доњег дела, и притиска на околне нервне ганглије,
  • релативне исхемије (смањеног дотока крви у крвне судове) што изазива бол.

Тонус или напетост материчног мисића се региструје у виду амплитуда и може се мерити се на основу притиска плодове воде у материци (у мирном стању износи 10 до 12 ммХг, а у току нормалне контракције се пење до 50 mmHg стуба). Период између контракција се назива пауза. Она слузи за опоравак и одмор крвних судова зида материце,и настаје као последица смањеног снабдевања крви током контракција.

Активност материчног зида (контрактибилност) током трудова може да се открије клиничким прегледом, али је далеко ефикаснија примена кардиотокографије, ултазвучна метода, којом се прецизно региструју активности материчног зида током трудова.

Контракције утеруса

[уреди | уреди извор]

Јачина трудова дефинише се:: фреквенцијом, амплитудом (интензитетом) и трајањем контракције.[5][6][7]

Нормална активност утеруса

Сматра се да код нормалне активности утеруса, трудница има 5 или мање трудова, у 10 минута у времену од 30 минута.

Тахисистолија

Тахисистолија је појава више од 6 трудова унутар 10 минута.

Амплитуда контракција

Амплитуда контракциа може се квантитативно проциенити само помоћу катетера који мери притисак у плодовој води. На основу ведности притискаа и броја трудова унутар 10 минута може се квантитативно изразити активност утеруса помоћу Монтевидео јединица (нпр. 3 труда, интензитета по 50 ммХг, унутар 10 минута, представљало би активност од 150 Монтевидео јединица).

Претерано јаки трудови (превисоког интензитета или трајања) могу бити узрок продужене феталне хипоксије током порођаја, што се чешће догађа када су трудови фармаколошки индуковани.

Разлика између припремних и порођајних трудова

[уреди | уреди извор]

Трудови могу бити припремни, превремени и порођајни.[8]

  • Припремни трудови — које осећају жене већ неколико недеља трудноће: сматрају се неправилним контракцијама, које изазивају бол попут менструалних грчева - у пределу бубрега или доњег дела леђа.
  • Превремени трудови — који се могу завршити са и без порођаја, сматрају се компликацијама порођаја и трудноће
  • Порођајни трудови — од почека наступају врло интензивно и ритмично. Ако је пукао водењак, врло брзо могу да уследе трудови.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Како су рани порођајни трудови често слични припремним трудовима, диференцијално дијагностички треба имати ово у виду. Једини сигуран показатељ почетка порођаја су прави трудови — као болно и учестало стезање материце, које постаје правилније, који се карактеришу:[9]

  • трудови су све јачи,
  • трудови трају све дуже,
  • размаци између контракција су све краћи.
  • не нестају опуштањем, променом положаја или активностима,
  • понекад су пропраћени желудачном нервозом, грчевима или проливом.
  • најчешће их карактеришу болови који започињу у крстима и шире се према напред, у доњи део стомака и горњи предео бедара.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Као могуће компликације у контракцијама материце могу се јавити; слаби и јаки трудови, што захтева адекватан третман по принципима интензивног акушерског надзора.[10][11][12][13][14][15]

Слаби и ретки трудови

У току порођаја мозе доћи до поремећаја ритма и интензитета мишицне активности материце (контракција), односно настаје инерција - када је њихов интензитет испод 25 мм Хг (нормално је 50 мм Хг) а учесталост испод 2 пута у 10 минута.[16]

Како нарушени ритам трудова утиче на даље напредовање порођаја, односно изазива његов застој, контракције се морају стимулисати лековима. Та стимулација се назива индукција (нпр индукција окситоцином).[17]

Прејаки и учестали трудови

Материца може да реагује и прејаким контракцијама, када је њихов интензитет више од 60 ммХг , а учесталост преко 4 пута у 10 минута. Код оваквог тока порођаја интервенише се лековима који смањују активност зида материце. Та терапијска мера се назива блокада трудова - токолиза.[18]

Могући узроци компликација

[уреди | уреди извор]

Наведене неправилности материчних контракција могу бити последица:[19][20][21][22][23][24]

  • неправилне (сужена) карлице,
  • неправилног положај плода (чеони, карлични),
  • постојања миома,[25]
  • крварење,[26]
  • метаболички поремећаја,
  • старост труднице,
  • гравидалне токсемије - прееклампсија,[27][28][29]
  • шећерна болести,
  • страха - емоционална напетост,
  • раног прскање водењака.

Терапија компликација

[уреди | уреди извор]

Индукција и дедукција порођаја, код трудницас са направилним трудовима мора да сеизвести по принципима интензивног акушерског надзора,[30] уз непрекидно праћење кардиотокографијом, ултразвуком, медикаменатима, а често се мора порођај окончати оперативним путем - царским резом. Таквим приступом у савременом породиљству ови проблеми се успешно решавају.[31][32][33][34][35]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хрватска, Плацебо д о о Сплит и МСД. „МСД медицински приручник за пацијенте: Пород”. www.мсд-прируцници.плацебо.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-30. 
  2. ^ „Трудови”. www.енциклопедија.хр. Приступљено 2021-01-30. 
  3. ^ АбоуЗахр C. Пролонгед анд обструцтед лабоур. Ин: Мурраy ЦЈЛ анд Лопез АД, едс. Хеалтх дименсионс оф сеx анд репродуцтион: тхе глобал бурден оф сеxуаллy трансмиттед дисеасес, матернал цондитионс, перинатал дисордерс, анд цонгенитал аномалиес. WХО, 1998.
  4. ^ Схиелдс, С. Г., Ратцлиффе, С. D., Фонтаине, П., & Лееман, L. (2007). Дyстоциа ин нуллипароус wомен. Америцан Фамилy Пхyсициан, 75(11), 1671–1678. Ретриевед Фебруарy 23, 2017, фром http://www.aafp.org/afp/2007/0601/p1671.html
  5. ^ Лаwренце А, Леwис L, Хофмеyр ГЈ, Стyлес C: Матернал поситионс анд мобилитy дуринг фирст стаге лабоур. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (8):ЦД003934, 2013. Лаwренце, Аннемарие; Леwис, Луцy; Хофмеyр, Г Јустус; Стyлес, Цатхy (2013). „Матернал поситионс анд мобилитy дуринг фирст стаге лабоур”. Ур.: Лаwренце, Аннемарие. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. стр. ЦД003934. ПМИД 23959763. С2ЦИД 31930945. дои:10.1002/14651858.ЦД003934.пуб3. .
  6. ^ Гупта, Јанесх К.; Соод, Аканксха; Хофмеyр, Г Јустус; Вогел, Јосхуа П. (2017). „Поситион ин тхе сецонд стаге оф лабоур фор wомен wитхоут епидурал анаестхесиа”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2017 (5): ЦД002006. ПМЦ 6484432 Слободан приступ. ПМИД 28539008. дои:10.1002/14651858.ЦД002006.пуб4. .
  7. ^ Лемос, Андреа; Аморим, Меланиа МР; Дорнелас Де Андраде, Армеле; Де Соуза, Ариани I.; Цабрал Филхо, Јосé Еулáлио; Цорреиа, Јаилсон Б. (2017). „Пусхинг/Беаринг доwн метходс фор тхе сецонд стаге оф лабоур”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2017 (3): ЦД009124. ПМЦ 6464699 Слободан приступ. ПМИД 28349526. дои:10.1002/14651858.ЦД009124.пуб3. .
  8. ^ Сервицес, Департмент оф Хеалтх & Хуман. „Прегнанцy - обстетриц емергенциес”. www.беттерхеалтх.виц.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  9. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс (октобар 2006). „АЦОГ Працтице Буллетин: Цлиницал Манагемент Гуиделинес фор Обстетрициан-Гyнецологистс Нумбер 76, Оцтобер 2006: постпартум хеморрхаге”. Обстетрицс анд Гyнецологy. 108 (4): 1039—1047. ИССН 0029-7844. ПМИД 17012482. дои:10.1097/00006250-200610000-00046. 
  10. ^ Малоне ФД, Геарy M, Цхелмоw D, Стронге Ј, Боyлан П, D'Алтон МЕ. „Пролонгед лабоур ин нуллипарас: лессонс фром тхе ацтиве манагемент оф лабоур”. Обстетрицс анд Гyнаецологy. 88 (2): 211—5. 1996. .
  11. ^ „Манагемент оф Нормал Лабор - Гyнецологy анд Обстетрицс”. МСД Мануал Профессионал Едитион (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  12. ^ „Прематуре руптуре оф мембранес: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  13. ^ „Обстетриц Цомплицатион - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-01-30. 
  14. ^ „Перцент оф прегнант wомен wитх обстетрицал цомплицатионс треатед wитхин тwо хоурс ат а хеалтх фацилитy — МЕАСУРЕ Евалуатион”. www.меасуреевалуатион.орг (на језику: енглески). 9. 9. 2020. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-30. 
  15. ^ „WХО | Прегнанцy-релатед Цомплицатионс”. WХО. Приступљено 2021-01-30. 
  16. ^ Елиxхаусер, А., & Wиер, L.M. (2011). Цомплицатинг цондитионс оф прегнанцy анд цхилдбиртх, 2008. ХЦУП Статистицал Бриеф #113. Роцквилле, MD: Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy. Ретриевед Фебруарy 23, 2017, фром http://www.hcup-us.ahrq.gov/reports/statbriefs/sb113.pdf (ПДФ 292 КБ)
  17. ^ Салхи БА, Награни С. Ацуте цомплицатионс оф прегнанцy. Ин: Wаллс РМ, Хоцкбергер РС, Гаусцхе-Хилл M, едс. Росен'с Емергенцy Медицине: Цонцептс анд Цлиницал Працтице. 9тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:цхап 178.
  18. ^ Wорлд Хеалтх Организатион. (2007). Манагинг цомплицатионс ин прегнанцy анд цхилдбиртх: А гуиде фор мидwивес анд доцторс. Ретриевед Фебруарy 16, 2017, фром https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/43972/9241545879_eng.pdf  (ПДФ 5.47 МБ)
  19. ^ Лин, Мониqуе Г. (2006). „Умбилицал Цорд Пролапсе”. Обстетрицал & Гyнецологицал Сурвеy. 61 (4): 269—277. ПМИД 16551378. С2ЦИД 26784072. дои:10.1097/01.огx.0000208802.20908.ц6. .
  20. ^ Едуцатион материал фор теацхерс оф мидwиферy : мидwиферy едуцатион модулес (ПДФ) (2нд ед.). Генева [Сwитзерланд]: Wорлд Хеалтх Органисатион. 2008. пп. 38–44. ISBN 9789241546669. Арцхивед (ПДФ) фром тхе оригинал он 2015-02-21.
  21. ^ Ван Хандел, Мариëлле; Сwааб, Ханна; Де Вриес, Линда С.; Јонгманс, Мариан Ј. (2007). „Лонг-терм цогнитиве анд бехавиорал цонсеqуенцес оф неонатал енцепхалопатхy фоллоwинг перинатал аспхyxиа: А ревиеw”. Еуропеан Јоурнал оф Педиатрицс. 166 (7): 645—654. ПМЦ 1914268 Слободан приступ. ПМИД 17426984. дои:10.1007/с00431-007-0437-8. .
  22. ^ Мерцер БМ, Цхиен ЕКС. Прематуре руптуре оф тхе мембранес. Ин: Ресницк Р, Лоцкwоод ЦЈ, Мооре ТР, Греене МФ, Цопел ЈА, Силвер РМ, едс. Цреасy анд Ресник'с Матернал-Фетал Медицине: Принциплес анд Працтице. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 42.
  23. ^ Мерцер БМ, Цхиен ЕКС. Прематуре руптуре оф тхе мембранес. Ин: Ландон МБ, Галан ХЛ, Јауниауx ЕРМ, ет ал, едс. Габбе'с Обстетрицс: Нормал анд Проблем Прегнанциес. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2021:цхап 37.
  24. ^ Харпер ЛМ, Тита А, Каруманцхи СА. Прегнанцy-релатед хyпертенсион. Ин: Ресник Р, Лоцкwоод ЦЈ, Мооре ТР, Греене МФ, Цопел ЈА, Силвер РМ, едс. Цреасy анд Ресник'с Матернал-Фетал Медицине: Принциплес анд Працтице. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2019:цхап 48.
  25. ^ Странгес, Е., Wиер, L. M., & Елиxхаусер, А. (2012). Цомплицатинг цондитионс оф вагинал деливериес анд цесареан сецтионс, 2009. ХЦУП Статистицал Бриеф #131. Роцквилле, MD: Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy. Ретриевед Фебруарy 23, 2017, фром http://www.hcup-us.ahrq.gov/reports/statbriefs/sb131.pdf (ПДФ 291 КБ)
  26. ^ Неwсоме, Јанице; Мартин, Јонатхан Г.; Берцу, Зацхарy; Схах, Јаy; Схекхани, Харис; Петерс, Гаил (2017). „Постпартум Хеморрхаге”. Тецхниqуес ин Васцулар анд Интервентионал Радиологy. 20 (4): 266—273. ПМИД 29224660. дои:10.1053/ј.твир.2017.10.007. 
  27. ^ „Ецлампсиа: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  28. ^ Сибаи БМ. Преецлампсиа анд хyпертенсиве дисордерс. Ин: Ландон МБ, Галан ХЛ, Јауниауx ЕРМ, ет ал, едс. Обстетрицс: Нормал анд Проблем Прегнанциес. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2021:цхап 38.
  29. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс; Таск Форце он Хyпертенсион ин Прегнанцy. Хyпертенсион ин прегнанцy. Репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс' Таск Форце он Хyпертенсион ин Прегнанцy. Обстет Гyнецол. 122 (5): 1122—1131. 2013. ПМИД 24150027.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) пубмед.нцби.нлм.них.гов/24150027/.
  30. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс. (2016). Об-гyнс цан превент анд манаге обстетриц лацератионс дуринг вагинал деливерy, саyс неw АЦОГ Працтице Буллетин. Ретриевед Фебруарy 16, 2017, фром http://www.acog.org/About-ACOG/News-Room/Ne="wс-Релеасес/2016/Об-Гyнс-Цан-Превент-анд-Манаге-Обстетриц-Лацератионс
  31. ^ Аасхеим, Вигдис; Нилсен, Анне Бритт Вика; Реинар, Лив Мерете; Лукассе, Мирјам (2017). „Перинеал тецхниqуес дуринг тхе сецонд стаге оф лабоур фор редуцинг перинеал траума”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2018 (6): ЦД006672. ПМЦ 6481402 Слободан приступ. ПМИД 28608597. дои:10.1002/14651858.ЦД006672.пуб3. .
  32. ^ Баггисх МС. Еписиотомy. Ин: Баггисх МС, Каррам MM, едс. Атлас оф Пелвиц Анатомy анд Гyнецологиц Сургерy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 81.
  33. ^ Килпатрицк СЈ, Гаррисон Е, Фаирбротхер Е. Нормал лабор анд деливерy. Ин: Ландон МБ, Галан ХЛ, Јауниауx ЕРМ, ет ал, едс. Габбе'с Обстетрицс: Нормал анд Проблем Прегнанциес. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2021:цхап 11.
  34. ^ „Еписиотомy: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  35. ^ Yанг, Лимин; Yамамото-Ханада, Киwако; Исхитсука, Казуе; Аyабе, Тадаyуки; Мезаwа, Хидетосхи; Конисхи, Мизухо; Схода, Тетсуо; Саго, Харухико; Саито, Хирохиса (2020-10-02). „Медицал анд сургицал цомплицатионс ин прегнанцy анд обстетриц лабоур цомплицатионс ин тхе Јапан Енвиронмент анд Цхилдрен'с Студy (ЈЕЦС) цохорт: а биртх цохорт студy”. Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнаецологy. 40 (7): 918—924. ИССН 0144-3615. ПМИД 31777298. С2ЦИД 208335358. дои:10.1080/01443615.2019.1673709. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trudovi_(medicina)&oldid=28525909”