Kardiotokografija

С Википедије, слободне енциклопедије
Kardiotokografija
Kardiotokograf.jpeg
Kardiotokograf koji beleži srčane otkucaje i kontrakcije materice
ICD-9-CM75.32
MeSHD015148

Kardiotokografija (akronim CTGCardiotocography) je minimalno invazivna dijagnostička metoda u porodiljstvu kojom se istovremeno meri srčana akciju fetusa i intenzitet i trajanje trudova. Na osnovu ovih pokazatelja mogu se prikupiti sve neophodne informacije o stanju fetusa tokom trudnoće i porođaja.[1]

Kako metoda nije u svim situacijama dovoljno pouzdan, jer daje i lažno pozitivne rezultate, koji mogu da utiču na povećanje broja operativno dovršenih porođaja,[2] CTG zapis mora biti interpretiran samo u skladu sa kliničkim podacima o stanju fetusa i stanju majke, kako u toku porođaja tako i u trudnoći.[3]

Kombinovanom primenom kardiotokografije i fetalne pH-metrije u sklopu intrapartalnog fetalnog monitoringa direktno se utiče na smanjenje perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i redukuje učestalost nepotrebnih opstetricijskih operacija.[4][5]

Istorija[уреди | уреди извор]

Auskultacija otkucaja dečijeg srca vezuje se za 1650. godinu i pripisuje se Marsacu, koji je direkto osluškivao rad srca jednostavnim načinom — prislanjanjem uva na majčin trbuh.[6][7]

Wrisberg je sto godina kasnije, tačnije 1766. godine otkrio u izdanju Roederersovog dela Elementa artis obstetriciae zabelešku o auskultaciji fetalnog srca u dijagnostici trudnoće.[8]

Laenakov stetoskop

Prvi opis otkucaja srca deteta potiče iz 1818. godine, kada je na sednici Pariske Akademije 22. maja 1818. godine ženevski hirurg Francois Isaac Mayor opisao svoje otkriće.[9][10]

Jean Alexandre Le Jumeau – Viscount de Kergaradec opiso je auskultaciju otkucaja srca deteta Laenakovim stetoskopom ili drvenim fetoskopom na sednici Parisske Akademije održanoj 1821. godine.[11] Njegova publikacija u prevodu na nemački jezik objavljena je 1822. godine u Weimaru.[12]

Irski akušer Evory Kennedy u svojoj monografiji (ocenjenoj daleko ispred svog vremena) opisao je učinak kompresije pupčanika i glavice na otkucaje srca deteta.[13][14]

Kilian je 1849. godine objavio stetoskopske indikacije za forceps, a Kehrer prvi opisao 1867. godine vezu između fetalne bradikardije i kompresije glavice.[15]

Diskontinuirano praćenje fetalne srčane frekvencije modifikovanom Pinardovom slušalicom (trubicom), bila je metoda je izbora do sredine 1960-tih godina.[15]

U drugoj polovini 20. veka preduzimani su mnogobrojni pokušaji kontinuiranog praćenja fetalne srčane frekvencije, među kojima se posebno ističu pokušaji fonokardiografije, fonoskopije, fetalne kardiotelefonije i elektrokardiografije.[16][17]

Zahvaljujući, pre svega radovima Hona,[18] Wohlgemutha,[19] i Hammachera,[20] stvoreni su prvi tehnički preduslovi koji su omogućavali široku kliničku primenu metode praćenja fetalne kondicije.[21]

Počeci zapisa trudova se mogu pratiti od 1950-tih godina nakon otkrića registracije motoričke aktivnosti uterusa. Prve krivulje trudova objavio je Schatz 1872. godine,[22] a njihova preciznost i kvalitet mogaol se meriti sa današnjim zapisima. Kako se ovde radilo o intrauterinom zapisu trudova, kontinuirano praćenje motiliteta uterusa je našlo kliničku primenu tek mnogo kasnije.[23]

U početku se ova metoda zasnivala na fonokardiotahografiji i eksternoj tokografiji, a uvođenjem ultrazvučne tehnike u ginekologiju i akušerstvoje omogućilo je kontinuiranu registraciju ultrazvučnih talas odbijenih od fetalnog srca, što je postalo temelj savremene kardiotokografije.[24][25][26][27]

Razni modeli kardiotokografa

Značaj[уреди | уреди извор]

Od gubitka ploda tokom porođaja tragičnija je jedino smrt porodilje. Upravo je zato intrapartalni nadzor najdelikatniji deo perinatalne zdravstvene zaštite, jer se samo stručnom i stalnom kontrolom fetalnog stanja tokom porođaj može pravovremeno otkriti prelaz iz fiziološkog u patološki tok porođaja i pravilnom intervencijom sprečiti nastanak intrauterine smrti odnosno teških neonatalnih komplikacija.[28]

Brojne su metode koje se s većim ili manjim uspehom, češće ili ređe koriste tokom porođaja za evaluaciju aktualnog stanja fetusa (kardiotokografija, kompjutorizirana kardiotokografija, amnioskopija, pH-metrija, oksimetrija, ultrazvuk), dok se od nekih drugih, inaće pouzdanih korisnih antepartalnih metoda, ne očekuje znajniji doprinos u praćenju intrapartalne fetalne kondicije (biofizikalni profil fetusa, kolor dopler).[29]

Prednosti kardiotokografije kao opše prihvaćene i najraširenije neinvazivne metode u ante i intrapartalnom praćenju ploda proizlaze iz činjenice da za njenu primenu ne postoje kontraindikacije i da se kardiotokografski nalaz može zapisati odnosno dokumentovati.

Sudskomediicinski značaj

Kompletni kardiotokografski zapis nema samo klinički značaj, već sa svim detaljima i neophodan je dokaz za potrebe objektivne rekonstrukcije toka porođaja i posebno fetalnih stanja, i kao takav nezamenjljiv je sudskomedicinski dokument.

Kako bi ovaj dokument bio sudskomedicinski validan, na njemu se mora naći potpis i faksimil lekara koji je vodio ili nadgledao porođaj i očitao kardiotokografski zapis.

Namena[уреди | уреди извор]

Primena kardiotokografije koja je najčešća posle 35. nedelje trudnoće, ima sledeće ciljeve:[30]

  • identifikacija onih fetusa koji su hipoksični (jer intrapartalna hipoksija može dovesti do novorođenačkih konvulzija, cerebralne paralize ili smrti),
  • primena dodatnih mera za procenu fetusa,
  • donošenje odluke da li treba ubrzati vaginalni porođaj ili dete poroditi carskim rezom.[31]

Dr Hammacher
„Danima pre nego što plod u materici strada, na kardiotokografskom zapisu uočavaju se ozbiljna upozorenja.”

Dr Fisher
„Nijedan plod pri porodjaju nije uginuo, a da prethodno na kardiotokografskom zapisu nije bilo znakova ozbiljne fetalne patnje.”

Naročito je važno CTG raditi kod rizičnih trudnoća, kada trudnice boluju od:

  • šećerne bolesti,
  • povišenog krvnog pritiska,
  • ako su Rh negativne.

Ili ako su trudnice:

  • dugo lečene od steriliteta,
  • starije prvorotke,
  • prenele trudnoću itd.[32]

RCOG i ACOG — „Preporuke za intrapartalnu kardiotokografiju”[уреди | уреди извор]

Preporuke za intrapartalnu kardiotokografiju su dosta različite, pa tasako npr. Royal College of Obstetricians and Gynecology (RCOG) i American College of bstetricians and Gynecologists (ACOG) preporučuje primenu CTG samo kod visoko rizičnih trudnica navodeći rezultate aktualnog istraživanja po kome su rutinski CTG zapis kod prijema u porodilište poboljšava perinatalni ishod.[33][34][35]

Preporuke RCOG za dalji elektronski nadzor ploda tokom porođaja su zasnovane na proceni rizičnosti, i rezultatima ispitivanja po kojima je jednaka vrednost intermitentne auskultacije u pravilnim intervalima i kontinuiranog CTG snimanja za vreme porođaja.[36]

Prema RCOG:

  • Tokom prvog porođajnog periodadobi fetalna srčana frekvencija se kontroliše svakih 15 minuta: auskultacijom srčanih otkucaja fetusa tokom najmanje 60 sekundi nakon truda, ili analizom CTG zapisa kod kontinuiranog praćenja srčanih otkucaja fetusa.
  • Tokom drugog porođajnog perioda kontrola srčanih otkucaja fetusa vrši se najmanje svakih 5 minuta. Kontinuirani CTG tokom porođaja se obavlja:
  • kod visoko rizičnih porodilja,
  • indukcije ili stimulacije porođaja oksitocinom,
  • kod indikacija postavljenih pri auskultaciji srčanih otkucaja fetusa, kojim je ustanovljen pad TF < 110 srčanih otkucaja fetusa/minuti i porasta TF > 160 srčanih otkucaja fetusa/minuti, i svih vrsta usporenja TF.[33]

Metoda[уреди | уреди извор]

Kardiotokogram: 121 — broj srćanih otkucaji fetusa, 16 — broj kontrakcija materice, 91 — broj otkucaji majčinog srca

Na osnovu metode kojom se kardiotokografijom prati detetova srčana akciju, postojeće metode možemo podeliti na: direktnu (unutrašnju) ili indirektnu (spoljašnju) kardiotokografiju (CTG).[37][38][39][40][41][42]

Direktna CTG

Direktni kardiotokografija (CTG) radi se postavljenim bipolarnim spiralnim elektroda na fetus (najčešće na glavu), uz uslov da plodove ovojnice nisu očuvane, pri čemu su žice bipolarne elektrode spojene za referentnu elektrodu na majčinom bedru. One služe za eliminaciju električnih interferencija.[43]

Fetalni električni srčani signal (P talas, QRS kompleks i T talas) pojačavaju se i sprovode do kardiotahometra koji izračunava srčani ritam i beleži digitalni zapis.

Najpouzdaniji deo električnog signala srca fetusa je R-zubac, pa se on koristi za detekciju srčane akcije. U slučajevima da otkucaji srca fetusa daju jako slab signal (ili ako uopštee nema otkucaja u slučaju fetalne smrti), elektrode mogu lažno prikazivati majčine otkucaje kao fetalne.[44]

Indirektna CTG

Indirektna kardiotokografija (CTG) prati otkucaje srca fetusa (KFS) pomoću dopler sonografa čija sonda, se postavi na trbuh majke. Ona ujedno šalje i prima reflektirane ultrazvučne talase.

Ultrazvučna sonda se postavlja na trbušni zid majke, na mesto gde se najbolje čuju otkucaji srca fetusa, i učvršćuju elastičnim pojasom.

Poslani ultrazvučni talasi se najkon odbijajanja od srčanog zida i zalistaka ploda obrađuju u ultrazvučnoj sondi . Neposredno pre ispisa, mikroprocesor raščlanjuje reflektovane signale od prethodnih, u postupku autokorelacije da bi se izbegao lažni signal.[44]

Kardiotokografski zapis (kardiotokogram)

Interpretacija rezultata[уреди | уреди извор]

Normalan kardiotokografski (CTG) zapis

Intrapartacija normalnog CTG zapisa ima:[45][46]

  • TF između 110–150 srčanih otkucaja fetusa /minuti,
  • Amplituda oscilacija 5–25 srčanih otkucaja fetusa/minuti.

Dobar nalaz (reassuring) ima visoku prediktivnu vrednost, jer ukazuje da se radi o fetusu koji nije u hipoksiji.[47][48]

Suspektan intrapartalni CTG zapis

Suspektan intrapartalni CTG, obuhvata CTG zapise kod kojih je:[46]

  • TF između 150–170 srčanih otkucaja fetusa/minuti ili 110–100 srčanih otkucaja fetusa/minuti.
  • amplituda oscilacija veće od 25 srčanih otkucaja fetusa/minuti ili između 5–10 srčanih otkucaja fetusa/minuti tokom perioda dužeg od 40 minuta, kao i pojava varijabilnih deceleracija.

Suspektan nalaz, koji se smatra nesigurnim nalazom (non-reassuring) traži dodatni nalaz i procenu.[47][48]

Patološki CTG zapis

Patoloki CTG nalaz tokom porodađaja smatra se onaj sa:

  • ispod 100 srčanih otkucaja fetusa/minuti,
  • amplitudom oscilacija manjom od 5 srčanih otkucaja fetusa/minuti duže od 40 minuta.

U ovu grupu spadaju i nalazi

  • teških varijabilnih ili teških periodičnih ranih deceleracija,
  • nalaz prolongiranih i kasnih deceleracija,
  • sinusoidalni obrazac.

Patološki ili abnormalan nalaz upućuje da se radi o fetusu u stanju hipoksije i acidoze.[47][48]

Najozbiljniji CTG zapis

Najozbiljniji CTG nalaz je ravna linija osnovne frekvencije sa vrlo plitkim periodičnim kasnim deceleracijama.

U slučaju pojave suspektnog ili patološkog CTG zapisa, ako kliničo stanje ne zahteva hitan porođaj, najbolji način provere fetalnog stanja je pH metrija.

U proceni patološke uterine aktivnosti FIGO smernice,[а] navode da je teško dati tačna pravila, ali da treba upamtiti da je pojava više od 5 kontrakcija/10 minuta abnormalna.

Procena CTG nalaza po NICE smernicama[50][уреди | уреди извор]

Osnovna srčana frekvencija
(otkucaja/minuti)
Varijabilnost osnovne frekvencije
(otkucaja/minuti)
Deceleracije
Dobar nalaz 110 – 160 5 – 25
  • Rane ili ih ne mora biti
  • Varijabilne bez zabrinjavajućih karakteristika (u trajanju manjem od 90 minuta)
Nesiguran nalaz 100 — 109 ili 161 — 180 Manje od 5 u 30 — 50 minuta ili više od 25 tokom 15 — 25 minuta
  • Varijabilne bez zabrinjavajućih karakteristika (koje traju 90 minuta ili duže)
  • Varijabilne sa zabrinjavajućim karakteristikama u do 50% trudova kroz 30 ili više minuta
  • Varijabilne sa zabrinjavajućim karakteristikama u više od 50% trudova kroz manje od 30 minuta
  • Kasne u više od 50% trudova kroz manje od 30 minuta, bez primarnog rizika za majku.
Abnormalan nalaz < 100 ili > 180 Manje od 5 kroz više od 50 minuta ili više od 25 u više od 25 minuta ili sinusoidalan zapis
  • Varijabilne sa zabrinjavajućim karakteristikama u preko 50% trudova u 30 minuta (ili kraće ako postoje rizici za majku ili dijete)
  • Kasne deceleracije kroz 30 minuta (ili kraće ako postoje rizici za majku ili dete)
  • Akutna bradikardija,
  • Jedna produljenja deceleraciju u trajanju od 3 ili više minuta.

Nedostaci[уреди | уреди извор]

Glavni nedostatak kardiotokografije je njena slaba prognostička vrednost perinatalnog ishoda, posebno specifičnost i pozitivna prediktivna vrednost. Na to ukazuju podaci iz literature u kojima se navodi i do 10% lažno negativnih nalaza i, 30 – 40% nereaktivnih kardiotokografskih testova.[51] Dok se uz jasno patološke kardiotokografske zapise nalazi samo 50 – 60% novorođenčadi sa vrlo niskim APGAR ocenama.[52]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ FIGO smernice objavljene 1987. godine zasnovane su na zaključcima i preporukama FIGO Subcommittee on Stan-dards in Perinatal Medicine i FIGO Standing Committee on Perinatal Mortality and Morbidity, koje osim preporuka za interpretaciju ante i intrapartalnog CTG zapisa sa drže i niz drugih tehničkih i metodoloških preporuka.[49]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cardiotocography - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ Pelantova Š. Validity of CTG monitoring for diagnosis of acute foetal hypoxia. Script med (Brno) 2000; 73 (suppl4): 251-260
  3. ^ Van Ravenswaay-Arts CMA, Kollee LAA, Hopman JCW, Stoelinga GBA, Van Geijn HP. Heart rate variability, clinical applicability in adults. Ann Intern Med 1993;118: 436-447.
  4. ^ Alexander Greg R, Himes John H, Kaufman Rajni B, Mor Joanne, & Michael Kogan. 1996. A United States national reference for fetal growth. Obstetrics & Gynecology, 87(2), 163–168.
  5. ^ Hammacher K. New method for the selective registration of the fetal heart beat. Geburtshilfe Frauenheilkd. 1962; 22: 1542-1543
  6. ^ Gultekin-Zootzmann B. The history of monitoring thehuman fetus. J Perinat Med 1975;3:135–44
  7. ^ Gultekin-Zootzmann B. The history of monitoring the human fetus. J Perinat Med. 1975; 3: 135-144
  8. ^ Ahlfeld F. Wrisberg, Mayor, de Kergaradec. Zur Ge-schichte und Entwicklung der geburtshülflichen Auskultation. Mschr Geburtsh Gynäk 1918;47:187–217.
  9. ^ Mayor FI. Bruits du coeur du foetus. Bibliotheque uni-verselle de Geneve, sc. et arts. 1818;Bd IX, 248–9
  10. ^ Ahlfeld F. Wrisberg, Mayor, de Kergaradec. Zur Ge-schichte und Entwicklung der geburtshülflichen Auskultation.Mschr Geburtsh Gynäk 1918;47:187–217
  11. ^ Le Jumeau JA de Kergaradec. Memoire sur l’ auscul-tation appliquée a l’étude de la grossesse ou recherches sur deuxnouveaux signes propres a faire reconnaitre plusieurs circum-stances de l’état de gestation. Predavanje povodom sastanka »Academie Royalede Medicine«, Paris26.12.1821. U:BlazerS,ZimmerEZ.TheEmbryo:ScientificDiscoveryandMedicalEth-ics. Basel: Karger 2005;291–308
  12. ^ Le Jumeau JA de Kergaradec. Über die Auskultation(das Hören) in Beziehung auf die Schwangerschaft, oder Un-tersuchungen über zwei neue Zeichen, mittels deren man meh-rere Umstände des Schwangerschaftszustandes erkennen kann.Weimar, 1822
  13. ^ Kennedy E. Observations of obstetrical auscultation,withananalysisoftheevidenceofpregnancyandaninquiryintothe proofs of the life and death of the foetus in utero. Dublin:Hodges & Smith, 1833.27.
  14. ^ Solt I, Divon MY. Fetal surveillance tests. U: Blazer S,ZimmerEZ.TheEmbryo:ScientificDiscoveryandMedicalEth-ics. Basel: Karger, 2005;291–308
  15. ^ а б Fischer WM. Grundlagen und klinische Wertigkeit der Kardiotokographie. U: Fischer WM. Kardiotokographie. 3. über-arbeitete und erweiterte Auflage. Stuttgart–New York: GeorgThieme Verlag, 1981;91–309
  16. ^ Seitz L. Die fetalen Herztöne unter der Geburt. Habilitationsschrift, München 1903
  17. ^ Fischer WM. Grundlagen und klinische Wertigkeit der Kardiotokographie. U: Fischer WM. Kardiotokographie. 3. überarbeitete und erweiterte Auflage. Stuttgart–New York: Georg Thieme Verlag, 1981;91–309.
  18. ^ Hon EH. The electronic evaluation of the fetal heart rate (preliminary report). Am J Obstet Gynecol 1958;75: 1215–30
  19. ^ Hon E, Wohlgemuth R. The electronic evaluation of fetal heart rate. Am J Obstet Gynecol 1961;81:361–71.
  20. ^ Hammacher K. Neue Methode zur selektiven Registrierung der fetalen Herschlagfrequenz. Geburtsh Frauenheilk 1962;(22):1542–3.
  21. ^ Freeman R.K. Garite T.J. History of fetal monitoring. in: Freeman R.K. Garite T.J. Fetal heart rate monitoring. William & Wilkins, Baltimore1981 (p. 1-6)
  22. ^ Schatz F. Beiträge zur physiologischen Geburtskunde.Arch Gynäk 1872;3(58):174
  23. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. 2010. Practice bulletin no. 116: Management of intrapartum fetal heart rate tracings. Obstetrics and gynecology, 116(5), 1232.
  24. ^ Mosler KH. Dauerüberwachung der fetalen Herzaktionen unter der Geburt mittels Ultraschall. Experientia 1969;25:222–3.
  25. ^ Mosler KH, Teichert P, Scheuer H, Mitschka F. Ultraschallüberwachung in der Präventivgeburtshilfe. Med Klin 1970;26:1250–4
  26. ^ Alfirevic Z, & Neilson JP. 2009. Doppler ultrasound for fetal assessment in high risk pregnancies (Review). [PMC free article] [PubMed]
  27. ^ Ayres-de-Campos, Diogo (2018-06-01). „Electronic fetal monitoring or cardiotocography, 50 years later: what's in a name?”. American Journal of Obstetrics & Gynecology (на језику: енглески). 218 (6): 545—546. ISSN 0002-9378. PMID 29793572. doi:10.1016/j.ajog.2018.03.011. 
  28. ^ Blackburn Susan. 2013. Maternal, fetal, & neonatal physiology: a clinical perspective. 4th edn. Elsevier
  29. ^ Oleg Petrović, Nebojša Sindik, Marinko Marić, Vesna Mahulja-Stamenković, Kardiotokografija i pH metrija u prognozi perinatalnog ishoda, Gynaecol Perinatol Vol 19, No 2; 73–128 Zagreb, April–June 2010.
  30. ^ Ekart B, Drnovščk M, Sikošek A, Dukić V. Značaj i pouzdanost CTG u trudnoći. Šesti perinatalni dani, Zagreb 1977. Čakovec: Zrinski 1978;31–5.
  31. ^ Schwarz G. Die graphische Darstellung fetaler Herztöne. Klin Wschr 1926;5:451–3.
  32. ^ Škrablin-Kučić S, Zlopaša G. Nadzor djeteta u trudnoći i porodu – nove spoznaje. Kardiotokografija (CTG). U Kuvačić I, Škrablin-Kučić S.(ur.). Perinatologija danas. Zagreb: Nakladni zavod Matice Hrvatske, 2003;125–39.
  33. ^ а б Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (RCOG). The Use of Electronic Fetal Monitoring. Evidence-based Clinical Guideline Number 8, Royal College of Obstetricians and Gynaecologists 2001. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2020)
  34. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. ACOG technical bulletin. Fetal heart rate patterns: monitoring, interpretation and management, Number 207. Int J Gynecol Obstet 1995;51:65–74.
  35. ^ Impey L, Reynolds M, MacQuillan K et al. Admission cardiotocography: a randomised controlled trial. Lancet 2003; 361:465–70.
  36. ^ Herbst A, Ingemarsson I. Intermittent versus continuous electronic monitoring in labour: a randomised study. Br J Obstet Gynecol 1994;101:663–8.
  37. ^ Alfirevic Zarko, Devane Declan, & Gyte Gillian ML. 2013. Continuous cardiotocography (CTG) as a form of electronic fetal monitoring (EFM) for fetal assessment during labour. The Cochrane Library.
  38. ^ Freeman Roger K, Garite Thomas J, Nageotte Michael P, & Miller Lisa A. 2012. Fetal heart rate monitoring. Lippincott Williams & Wilkins
  39. ^ Hill Christopher Rowland, Bamber Jeff C, & Ter Haar GR. 2004. Physical principles of medical ultrasonics. The Journal of the Acoustical Society of America, 116(5), 2707–2707
  40. ^ Fetal heart-rate monitoring. Mol BW.Lancet. 2002 Jan 19;359(9302):261-2. doi: 10.1016/S0140-6736(02)07423-8.PMID: 11812592
  41. ^ Cardiotocography and ST analysis for intrapartum fetal monitoring. Hanson U.Lancet. 2011 Sep 24;378(9797):1137-8; author reply 1138. doi: 10.1016/S0140-6736(11)61503-1.PMID: 21943700
  42. ^ Hon E. Apparatus for continuous monitoring of the fetal heart rate. Yale J Biol Med. 1960; 32: 397-399
  43. ^ Feinstein Nancy, Torgersen Keiko L, & Atterbury Jana. 1993. Fetal Heart Monitoring: Principles and Practices. Kendall Hunt. [Google Scholar]
  44. ^ а б Neilson, James P. (6 February 1993). "Cardiotocography during labour". British Medical Journal. 306 (6874): 347–348. doi:10.1136/bmj.306.6874.347. PMC 1676479. PMID 8461676.
  45. ^ Ayres-de-Campos D.Arulkumaran S. for the FIGO Intrapartum Fetal Monitoring Expert Consensus Panel FIGO consensus guidelines on intrapartum fetal monitoring: introduction. Int J Gynecol Obstet. 2015; 131: 3-4
  46. ^ а б Alvarez H. Caldeyro-Barcia R. The normal and abnormal contractile waves of the uterus during labour. Gynaecologia. 1954; 138: 190-212
  47. ^ а б в Miller DA, Miller LA. Electronic fetal heart rate monitoring: Applying principles of patient safety. Am J Obstet Gynecol [Internet]. 2012.;206(4):278–83.
  48. ^ а б в National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Intrapartum care: NICE guideline CG190 Interpretation of cardiotocograph traces. 2017.;190
  49. ^ Vraneš N, Vujić J, Djurić N, Vagić N, Krčmar V. Analiza kardiotokografskih nalaza poroda, nakon urednih i rizičnih trudnoća. Perinatalni dani 1974.Zbor liječnika Hrvatske, Sekcija za perinatalnu medicinu, Zagreb 1974;243–50
  50. ^ National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Intrapartum care: NICE guideline CG190 Interpretation of cardiotocograph traces. 2017
  51. ^ Noren H, Luttkus AK, Stupin JH et al. Fetal scalp pH and ST analysis of the fetal ECG as an adjunct to cardiotocography to predict fetal acidosis in labor – multicenter, case control study.J Perinat Med 2007;35(5):408–14.
  52. ^ Socol ML, Garcia PM, Riter S. Depressed Apgar scores, acid-base status, and neurologic outcome. Am J Obstet Gynecol 1994;170(4):991–8.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).