УГТ2Б4
Изглед
УГТ2Б4 | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||||||||||||||||
Алијаси | УГТ2Б4 | ||||||||||||||||||||||||
Спољашњи ИД | ОМИМ: 600067 МГИ: 1919023 ХомолоГене: 130717 ГенеЦардс: УГТ2Б4 | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Ортолози | |||||||||||||||||||||||||
Врсте | Човек | Миш | |||||||||||||||||||||||
Ентрез | |||||||||||||||||||||||||
Енсембл | |||||||||||||||||||||||||
УниПрот | |||||||||||||||||||||||||
РефСеq (мРНА) | |||||||||||||||||||||||||
РефСеq (протеин) | |||||||||||||||||||||||||
Лоцатион (УЦСЦ) | н/а | Цхр 5: 87.06 – 87.07 Мб | |||||||||||||||||||||||
ПубМед сеарцх | [2] | [3] | |||||||||||||||||||||||
Wикидата | |||||||||||||||||||||||||
|
УДП глукуронозилтрансфераза 2 фамилија, полипептид Б4, такође позната као УГТ2Б4, је ензим који је код људи кодиран геном УГТ2Б4.[4][5][6]
Фунцтион
[уреди | уреди извор]УГТ2Б4 је углавном укључен у глукуронидацију хиодезоксихолне киселине, жучне киселине и катехол-естрогена, као што су 17-епиестриол и 4-хидрокси-естрон.[7]
Изражавање ензима УГТ2Б4 појачава фарнезоидни X рецептор (ФXР), нуклеарни рецептор који се активира жучним киселинама.[8] Ове исте жучне киселине су супстрати за ензим УГТ2Б4. Отуда повећање регулације УГТ2Б4 активираним ФXР-ом обезбеђује механизам за детекцију, коњугацију и накнадну елиминацију токсичних жучних киселина.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000035836 - Енсембл, Маy 2017
- ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ „Ентрез Гене: УГТ2Б4 УДП глуцуроносyлтрансферасе 2 фамилy, полyпептиде Б4”.
- ^ Јацксон МР, МцЦартхy ЛР, Хардинг D, Wилсон С, Цоугхтрие МW, Бурцхелл Б (март 1987). „Цлонинг оф а хуман ливер мицросомал УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА”. Биоцхем. Ј. 242 (2): 581—8. ПМЦ 1147744 . ПМИД 3109396. дои:10.1042/бј2420581.
- ^ Монагхан Г, Цларке ДЈ, Повеy С, Сее ЦГ, Боxер M, Бурцхелл Б (септембар 1994). „Исолатион оф а хуман YАЦ цонтиг енцомпассинг а цлустер оф УГТ2 генес анд итс регионал лоцализатион то цхромосоме 4q13”. Геномицс. 23 (2): 496—9. ПМИД 7835904. дои:10.1006/гено.1994.1531.
- ^ Барре L, Фоурнел-Гиглеуx С, Финел M, Неттер П, Магдалоу Ј, Оуззине M (март 2007). „Субстрате специфицитy оф тхе хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасе УГТ2Б4 анд УГТ2Б7. Идентифицатион оф а цритицал ароматиц амино ацид ресидуе ат поситион 33”. ФЕБС Ј. 274 (5): 1256—64. ПМИД 17263731. С2ЦИД 27151203. дои:10.1111/ј.1742-4658.2007.05670.x .
- ^ Барбиер О, Торра ИП, Сирвент А, Цлаудел Т, Бланqуарт C, Дуран-Сандовал D, Куиперс Ф, Косyкх V, Фруцхарт ЈЦ, Стаелс Б (јун 2003). „ФXР индуцес тхе УГТ2Б4 ензyме ин хепатоцyтес: а потентиал мецханисм оф негативе феедбацк цонтрол оф ФXР ацтивитy”. Гастроентерологy. 124 (7): 1926—40. ПМИД 12806625. дои:10.1016/С0016-5085(03)00388-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мацкензие ПИ, Оwенс ИС, Бурцхелл Б, et al. (1997). „Тхе УДП глyцосyлтрансферасе гене суперфамилy: рецоммендед номенцлатуре упдате басед он еволутионарy дивергенце”. Пхармацогенетицс. 7 (4): 255—69. ПМИД 9295054. дои:10.1097/00008571-199708000-00001.
- Кадлубар ФФ, Миллер ЈА, Миллер ЕЦ (1977). „Хепатиц мицросомал Н-глуцуронидатион анд нуцлеиц ацид биндинг оф Н-хyдроxy арyламинес ин релатион то уринарy бладдер царциногенесис”. Цанцер Рес. 37 (3): 805—14. ПМИД 13929.
- Риттер ЈК, Цхен Ф, Схеен YY, et al. (1992). „Тwо хуман ливер цДНАс енцоде УДП-глуцуроносyлтрансферасес wитх 2 лог дифференцес ин ацтивитy тоwард параллел субстратес инцлудинг хyодеоxyцхолиц ацид анд цертаин естроген деривативес”. Биоцхемистрy. 31 (13): 3409—14. ПМИД 1554722. дои:10.1021/би00128а015.
- Фоурнел-Гиглеуx С, Јацксон МР, Wоостер Р, Бурцхелл Б (1989). „Еxпрессион оф а хуман ливер цДНА енцодинг а УДП-глуцуроносyлтрансферасе цаталyсинг тхе глуцуронидатион оф хyодеоxyцхолиц ацид ин целл цултуре”. ФЕБС Летт. 243 (2): 119—22. ПМИД 2492950. С2ЦИД 36610635. дои:10.1016/0014-5793(89)80111-5 .
- Јацксон МР, МцЦартхy ЛР, Хардинг D, et al. (1987). „Цлонинг оф а хуман ливер мицросомал УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА”. Биоцхем. Ј. 242 (2): 581—8. ПМЦ 1147744 . ПМИД 3109396. дои:10.1042/бј2420581.
- Монагхан Г, Цларке ДЈ, Повеy С, et al. (1995). „Исолатион оф а хуман YАЦ цонтиг енцомпассинг а цлустер оф УГТ2 генес анд итс регионал лоцализатион то цхромосоме 4q13”. Геномицс. 23 (2): 496—9. ПМИД 7835904. дои:10.1006/гено.1994.1531.
- Јин ЦЈ, Минерс ЈО, Лиллywхите КЈ, Мацкензие ПИ (1993). „цДНА цлонинг анд еxпрессион оф тwо неw мемберс оф тхе хуман ливер УДП-глуцуроносyлтрансферасе 2Б субфамилy”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 194 (1): 496—503. ПМИД 8333863. дои:10.1006/ббрц.1993.1847.
- Бабу СР, Лаксхми ВМ, Хуанг ГП, et al. (1996). „Глуцурониде цоњугатес оф 4-аминобипхенyл анд итс Н-хyдроxy метаболитес. пХ стабилитy анд сyнтхесис бy хуман анд дог ливер”. Биоцхем. Пхармацол. 51 (12): 1679—85. ПМИД 8687483. дои:10.1016/0006-2952(96)00165-7.
- Монагхан Г, Бурцхелл Б, Боxер M (1997). „Струцтуре оф тхе хуман УГТ2Б4 гене енцодинг а биле ацид УДП-глуцуроносyлтрансферасе”. Мамм. Геноме. 8 (9): 692—4. ПМИД 9271674. С2ЦИД 31839619. дои:10.1007/с003359900539.
- Кинг CD, Риос ГР, Ассоулине ЈА, Тепхлy ТР (1999). „Еxпрессион оф УДП-глуцуроносyлтрансферасес (УГТс) 2Б7 анд 1А6 ин тхе хуман браин анд идентифицатион оф 5-хyдроxyтрyптамине ас а субстрате”. Арцх. Биоцхем. Биопхyс. 365 (1): 156—62. ПМИД 10222050. дои:10.1006/абби.1999.1155.
- Лéвесqуе Е, Беаулиеу M, Хум ДW, Бéлангер А (1999). „Цхарацтеризатион анд субстрате специфицитy оф УГТ2Б4 (Е458): а УДП-глуцуроносyлтрансферасе енцодед бy а полyморпхиц гене”. Пхармацогенетицс. 9 (2): 207—16. ПМИД 10376768.
- Страссбург ЦП, Кнеип С, Топп Ј, et al. (2000). „Полyморпхиц гене регулатион анд интериндивидуал вариатион оф УДП-глуцуроносyлтрансферасе ацтивитy ин хуман смалл интестине”. Ј. Биол. Цхем. 275 (46): 36164—71. ПМИД 10748067. дои:10.1074/јбц.М002180200 .
- Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. Бибцоде:2002ПНАС...9916899М. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899 .
- Барбиер О, Торра ИП, Сирвент А, et al. (2003). „ФXР индуцес тхе УГТ2Б4 ензyме ин хепатоцyтес: а потентиал мецханисм оф негативе феедбацк цонтрол оф ФXР ацтивитy”. Гастроентерологy. 124 (7): 1926—40. ПМИД 12806625. дои:10.1016/С0016-5085(03)00388-3.
- Барбиер О, Дуран-Сандовал D, Пинеда-Торра I, et al. (2003). „Пероxисоме пролифератор-ацтиватед рецептор алпха индуцес хепатиц еxпрессион оф тхе хуман биле ацид глуцуронидатинг УДП-глуцуроносyлтрансферасе 2Б4 ензyме”. Ј. Биол. Цхем. 278 (35): 32852—60. ПМИД 12810707. дои:10.1074/јбц.М305361200 .
- Саеки M, Саито Y, Јинно Х, et al. (2005). „Сингле нуцлеотиде полyморпхисмс анд хаплотyпе фреqуенциес оф УГТ2Б4 анд УГТ2Б7 ин а Јапанесе популатион”. Друг Метаб. Диспос. 32 (9): 1048—54. ПМИД 15319348.
- Герхард ДС, Wагнер L, Феинголд ЕА, et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Кимура К, Wакаматсу А, Сузуки Y, et al. (2006). „Диверсифицатион оф трансцриптионал модулатион: Ларге-сцале идентифицатион анд цхарацтеризатион оф путативе алтернативе промотерс оф хуман генес”. Геноме Рес. 16 (1): 55—65. ПМЦ 1356129 . ПМИД 16344560. дои:10.1101/гр.4039406.
- Барре L, Фоурнел-Гиглеуx С, Финел M, et al. (2007). „Substrate specificity of the human UDP-glucuronosyltransferase UGT2B4 and UGT2B7. Identification of a critical aromatic amino acid residue at position 33”. FEBS J. 274 (5): 1256—64. PMID 17263731. S2CID 27151203. doi:10.1111/j.1742-4658.2007.05670.x .