Удвостручен уретер

Анатомија нормалног уретера (жуто)

Удвостручен уретер или дупликацији уретера је једна од аномалије броја у ембрионалном развоју мокраћног система, кад уместо једног уретералног пупољка настану два.

Епидемиологија

Инциданца ових аномалија је 1:100 у општој популацији. Код око 2% свих интравенском пијелографијом обављених испитивања се јавља дуплеx систем, 75% се јавља као инциденталан налаз, док је у 30% случајева обостран.

Комплетан дуплекс систем се јавља у 30% случајева, а као обостран у 20%. Лева и десна страна су једнако погођене. Једнострано удвостручење је 3—6 пута чешће обострано. Доње ушће уретре увек дренира горњи пол бубрега.

Три пута је чешћи код женског пола.

Етиопатогенеза

Дупликацији уретера, може бити уни или билатерална. Најчешће је комплетна, што значи да бубрег дренирају два уретера која се у бешику уливају са два одвојена ушћа. Обично сваки дренира половину бубрега.

Код комплетне дупликације увек постоји укрштање уретера, тако да се онај који дренира горњи пол бубрега улива у мокраћну бешику ниже од оног који дренира доњи. Код комплетне дупликације је обично један рефлуксиван (чешће) или опструктиван (ређе).

Дупликација може бити и инкомплетна, када постоје два уретера али се на неком нивоу спајају у заједнички, који се потом дистално улива једним ушћем у бешику (Y уретер). Овакав уретер може бити рефлуксиван или опструктиван.

Могуће је и да су оба уретера оболела (било која комбинација) или да су оба без аномалија.

Дијагностика

Дијагностика удвостручених уретера заснива се на:

1. Комплетна лабораторија — да би се потврдила или искључила УТИ;

2. Ултрасонографији — пренатална и постнатална због опструкције и/или рефлукса;

3. Сцинтиграфија — да одреди функцију и дренажу мокраће из разних делова бубрега;

4. МРИ урографија — која показује комплетну слику аномалије;

5. Интравенска пијелографија — због испитивања опструкције;

6. МЦУГ — због испитивања рефлукса;

7. МСЦТ;

8. Цистоскопија и/или ретроградна пијелографија — због ектопичних ушћа уретера и уретероцеле која се на тај начин може третирати ендоскопски без класичне операције.

Терапија

Лечење зависи од присуства удружених аномалија. У случају да су један или оба уретера оболела, дијагностикују се и лече по принципима лечења рефлуксивних или опструктивних уретера.

Дупликација може бити и инкомплетна, када постоје два уретера али се на неком нивоу спајају у заједнички, који се улива једним ушћем у бешику (Y уретер). Инкомплетна дупликација (Y уретер) лечи се такође по истим принципима.

Оперативно лечење се изводи због уретерокеле најчешће применом електроресекције (хеминефректомија горењег пола са уретеректомијом).

Литература

• Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
• Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163

Спољашње везе

• National Kidney & Urologic Diseases Information Clearinghouse: Polycystic Kidney Disease (језик: енглески)
• U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health: Генес анд Дисеасе (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).