ВГФ

С Википедије, слободне енциклопедије
ВГФ индуктиван нервним фактором раста
Идентификатори
СимболВГФ
Ентрез7425
ХУГО12684
ОМИМ602186
РефСеqНМ_003378
УниПротО15240
Остали подаци
ЛокусХромозом 7 q22

ВГФ или ВГФ индуктиван нервним фактором раста је протеин и неуропептид који учествује у регулацији енергијске хомеостазе, метаболизма[1] и синаптичке пластичности.[2] Овај протеин су открили 1985. Леви ет ал.[3] у експерименту са ПЦ12 ћелијама. ВГФ ген кодира прекурзор који се протеолитички дели у полипептиде различитих маса, који имају мноштово функција. Најбоље изучена функција је улога ТЛQП-21 у контроли апетита и инфламације.[4][5][6][7][8][9][10][11]

Изражавање ВГФ и пептида изведених из ВГФ је детектовано у делу неурона централног и периферног нервног система и специфичним популацијама ендокриних ћелија у аденохипофизи, адреналној медули, гастроинтестиналном тракту, и панцреасу.[12] ВГФ изражавање индукују НГФ, ЦРЕБ и БДНФ, а регулише неуротрофин-3.[13][14] Физичко вежвање знатно повишава ВГФ изражавање у хипокампалном ткиву мишева и повећава иражавање неуротрофне сигналне каскаде за коју се сматра да је у основи дејства антидепресаната.[15][16][17][18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хахм С, Мизуно ТМ, Wу ТЈ, Wисор ЈП, Приест ЦА, Козак ЦА, Боозер ЦН, Пенг Б, МцЕвоy РЦ, Гоод П, Келлеy КА, Такахасхи ЈС, Пинтар ЈЕ, Робертс ЈЛ, Моббс CV, Салтон СР (1999). „Таргетед делетион оф тхе Вгф гене индицатес тхат тхе енцодед сецреторy пептиде прецурсор плаyс а новел роле ин тхе регулатион оф енергy баланце”. Неурон. 23 (3): 537—48. ПМИД 10433265. дои:10.1016/С0896-6273(00)80806-5. 
  2. ^ Алдер Ј, Тхаккер-Вариа С, Бангассер ДА, Куроиwа M, Плуммер МР, Схорс ТЈ, Блацк ИБ (2003). „Браин-деривед неуротропхиц фацтор-индуцед гене еxпрессион ревеалс новел ацтионс оф ВГФ ин хиппоцампал сyнаптиц пластицитy”. Јоурнал оф Неуросциенце. 23 (34): 10800—8. ПМИД 14645472. 
  3. ^ Леви А, Елдридге ЈД, Патерсон БМ (1985). „Молецулар цлонинг оф а гене сеqуенце регулатед бy нерве гроwтх фацтор”. Сциенце. 229 (4711): 393—5. ПМИД 3839317. дои:10.1126/сциенце.3839317. 
  4. ^ Бартоломуцци А, Ла Цорте Г, Поссенти Р, Лоцателли V, Ригамонти АЕ, Торселло А, Бресциани Е, Булгарелли I, Риззи Р, Павоне Ф, D'Амато ФР, Северини C, Мигногна Г, Гиорги А, Сцхининà МЕ, Елиа Г, Бранциа C, Ферри ГЛ, Цонти Р, Циани Б, Пасцуцци Т, Делл'Омо Г, Муллер ЕЕ, Леви А, Молес А (2006). „ТЛQП-21, а ВГФ-деривед пептиде, инцреасес енергy еxпендитуре анд превентс тхе еарлy пхасе оф диет-индуцед обеситy”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 103 (39): 14584—9. ПМЦ 1600003 Слободан приступ. ПМИД 16983076. дои:10.1073/пнас.0606102103. 
  5. ^ Риззи Р, Бартоломуцци А, Молес А, D'Амато Ф, Сацердоте П, Леви А, Ла Цорте Г, Циотти МТ, Поссенти Р, Павоне Ф (2008). „Тхе ВГФ-деривед пептиде ТЛQП-21: а неw модулаторy пептиде фор инфламматорy паин”. Неуросциенце Леттерс. 441 (1): 129—33. ПМИД 18586396. дои:10.1016/ј.неулет.2008.06.018. 
  6. ^ Бартоломуцци А, Молес А, Леви А, Поссенти Р (2008). „Патхопхyсиологицал роле оф ТЛQП-21: гастроинтестинал анд метаболиц фунцтионс”. Еатинг анд Wеигхт Дисордерс : ЕWД. 13 (3): е49—54. ПМИД 19011364. 
  7. ^ Зхао З, Ланге ДЈ, Хо L, Бонини С, Схао Б, Салтон СР, Тхомас С, Пасинетти ГМ (2008). „Вгф ис а новел биомаркер ассоциатед wитх мусцле wеакнесс ин амyотропхиц латерал сцлеросис (АЛС), wитх а потентиал роле ин дисеасе патхогенесис”. Интернатионал Јоурнал оф Медицал Сциенцес. 5 (2): 92—9. ПМЦ 2323610 Слободан приступ. ПМИД 18432310. 
  8. ^ Бартоломуцци А, Поссенти Р, Леви А, Павоне Ф, Молес А (2007). „Тхе роле оф тхе вгф гене анд ВГФ-деривед пептидес ин нутритион анд метаболисм”. Генес & Нутритион. 2 (2): 169—80. ПМЦ 2474945 Слободан приступ. ПМИД 18850173. дои:10.1007/с12263-007-0047-0. 
  9. ^ D'Амато Ф, Ноли Б, Бранциа C, Цоццо C, Флоре Г, Цоллу M, Ницолусси П, Ферри ГЛ (2008). „Дифферентиал дистрибутион оф ВГФ-деривед пептидес ин тхе адренал медулла анд евиденце фор тхеир селецтиве модулатион”. Тхе Јоурнал оф Ендоцринологy. 197 (2): 359—69. ПМИД 18434366. дои:10.1677/ЈОЕ-07-0346. 
  10. ^ Јетхwа ПХ, Еблинг ФЈ (2008). „Роле оф ВГФ-деривед пептидес ин тхе цонтрол оф фоод интаке, бодy wеигхт анд репродуцтион”. Неуроендоцринологy. 88 (2): 80—7. ПМИД 18408361. дои:10.1159/000127319. 
  11. ^ Бартоломуцци А, Бресциани Е, Булгарелли I, Ригамонти АЕ, Пасцуцци Т, Леви А, Поссенти Р, Торселло А, Лоцателли V, Муллер ЕЕ, Молес А (2009). „Цхрониц интрацеребровентрицулар ињецтион оф ТЛQП-21 превентс хигх фат диет индуцед wеигхт гаин ин фаст wеигхт-гаининг мице”. Генес & Нутритион. 4 (1): 49—57. ПМЦ 2654049 Слободан приступ. ПМИД 19247701. дои:10.1007/с12263-009-0110-0. 
  12. ^ Леви А, Ферри ГЛ, Wатсон Е, Поссенти Р, Салтон СР (2004). „Процессинг, дистрибутион, анд фунцтион оф ВГФ, а неуронал анд ендоцрине пептиде прецурсор”. Целл. Мол. Неуробиол. 24 (4): 517—33. ПМИД 15233376. дои:10.1023/Б:ЦЕМН.0000023627.79947.22. 
  13. ^ Мандолеси Г, Гаргано С, Пеннуто M, Илли Б, Молфетта Р, Соуцек L, Мосца L, Леви А, Јуцкер Р, Наси С (2002). „НГФ-депендент анд тиссуе-специфиц трансцриптион оф вгф ис регулатед бy а ЦРЕБ-п300 анд бХЛХ фацтор интерацтион”. ФЕБС Леттерс. 510 (1–2): 50—6. ПМИД 11755530. дои:10.1016/С0014-5793(01)03227-6. 
  14. ^ Боздаги О, Рицх Е, Тронел С, Садахиро M, Паттерсон К, Схапиро ML, Алберини CM, Хунтлеy ГW, Салтон СР (2008). „Тхе неуротропхин-индуцибле гене Вгф регулатес хиппоцампал фунцтион анд бехавиор тхроугх а браин-деривед неуротропхиц фацтор-депендент мецханисм”. Јоурнал оф Неуросциенце. 28 (39): 9857—69. ПМЦ 2820295 Слободан приступ. ПМИД 18815270. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.3145-08.2008. 
  15. ^ Хунсбергер ЈГ, Неwтон СС, Беннетт АХ, Думан ЦХ, Русселл ДС, Салтон СР, Думан РС (2007). „Антидепрессант ацтионс оф тхе еxерцисе-регулатед гене ВГФ”. Натуре Медицине. 13 (12): 1476—82. ПМИД 18059283. дои:10.1038/нм1669. 
  16. ^ Тхаккер-Вариа С, Крол ЈЈ, Неттлетон Ј, Билимориа ПМ, Бангассер ДА, Схорс ТЈ, Блацк ИБ, Алдер Ј (2007). „Тхе неуропептиде ВГФ продуцес антидепрессант-лике бехавиорал еффецтс анд енханцес пролифератион ин тхе хиппоцампус”. Јоурнал оф Неуросциенце. 27 (45): 12156—67. ПМИД 17989282. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.1898-07.2007. 
  17. ^ Малберг ЈЕ, Монтеггиа ЛМ (2008). „ВГФ, а неw плаyер ин антидепрессант ацтион?”. Сциенце Сигналинг. 1 (18): пе19—пе19. ПМЦ 2745068 Слободан приступ. ПМИД 18460680. дои:10.1126/стке.118пе19. 
  18. ^ Тхаккер-Вариа С, Алдер Ј (2009). „Неуропептидес ин депрессион: роле оф ВГФ”. Бехавиоурал Браин Ресеарцх. 197 (2): 262—78. ПМЦ 2648305 Слободан приступ. ПМИД 18983874. дои:10.1016/ј.ббр.2008.10.006. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=VGF&oldid=26791029”