Вагинална гљивична инфекција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вагинална гљивична инфекција
СинонимиЦандидал вулвовагинитис, вагинал тхрусх
Вагинал wет моунт оф цандидал вулвовагинитис.јпг
Размаз вагиналног исцедка
Специјалностигинекологија
Фактори ризикаантибиотици, трудноћа, шећерна болест и АИДС.[1][1]
Слична обољењахламидија, гонореја, бактеријски вагинитис[2][3][1]
Лечењеантимикотици[4]
Фреквенција75% жена [3]

Вагинална гљивична инфекција или вагинална кандидијаза је квасна инфекција узрокована прекомерним растом нормалне флоре вагиналног секрета, претежно Кандиде албиканс. Овај прекомерни раст може бити узрокован системским антибиотским третманом у склопу других инфекције или може бити погоршан имуносупресијом (нпр. ХИВ инфекција или АИДС) или шећерном болешћу. Једна је јод најчешћих инфекција која углавном захвата вагину и вулву, претежно код полно активних жена. Њена клиничка слика се карактерише иритацијом вагине, интензивним сврбом и  вагинални секретом. Иако се ради о инфекцији, ова болест се не сматра полно преносивом, мада се може ширити и путем орално-гениталног контакта. Ако се гљивична упала вагине шири и на спољне гениталије тада најчешће долази до развоја вулвовагинитиса.[5]

Лечење антимикотицима је обично успешно, осим код периодичних инфекција које се могу јавити четири или више пута у једној години. У том случају, потребна је дужа терапија.

Алтернативни називи[уреди]

Гљивична инфекција роднице — Квасна инфекција вагине — Вагинална кандидијаза — Вагинална монилијаза

Краћа анатомија вагине[уреди]

Вагина је функционални део женског репродуктивног органа. Она се протеже од спољашње вулве до грлића материце и налази се унутар карлице, испред ректума и задње стране мокраћне бешике.

Вагина лежи под углом од 90° у односу на материцу и фиксирана је помоћу ендопелвичне фасције и лигамената. То је потенцијални простор који се лако растеже.

Вагинална слузокожа је са смештена у наборима, који њено ширење, током порода и коитуса.

Структуру вагине чини мрежа везивног, мембранског и еректилног ткива.

Сфинктер уретра и попречни перинеални мишићи, перинеална мембрана и карлична дијафрагма подржавају вагину.

Изглед здраве вагине (лево) и вагине са знацима вагиналне гљивичне инфекције и запаљењем вулве

Епидемиологија[уреди]

Ова болест се у просеку јавља код 75% жена током живота, а код већине жена и два или више пута. Кандидијаза чини око 35% свих вагинитиса, а у 10% случајева представља трајни проблем.

Вагинална гљивична инфекција се ретко јавља пре пубертета и у перименопаузи када је упала знатно тврдокорнија.

Трудноћа

Због повећања концетрације хормона, повећања локалног гликогена, промена вагиналне флоре, инциденција вагиналне гљивичне инфекције током трудноће је и до два пута већа у односу на осталу популацију жена.

Етиологија[уреди]

Вагиналну гљивична инфекцију, претежно изазива микрогљива из рода Цандида која се уобичајено налази на кожи, у органима за варење, гениталном тракту, устима и грлу. Најчешћи узрочник у 85—90% случајева је Цандида албицанс, али овај проценат се из године у годину смањује у корист других врста Цандиде (Цандида тропицалис, Цандида глабрата, Цандида партицуларy, Цандида црусеи итд.). У више од 70% случајева ови не-албикансни сојеви повезани су са резистенцијом на стандардне антимикотике и флуконазол.[6] Нарочиту резистенцију су показали специфични сојеви Цандида глабрате.

Цервикална и вагинална секреција представљају последњу линију одбране од асцендентног пута ширења инфекције код жена. До инфекције, долази због прекомерног размножавања и ширења гљивица у условима нарушене равнотежа између раста и размножавања гљивичне и бактеријске флоре у организму жене која регулише њено размножавање. Тада долази до развоја инфекције, која може да захвати кожу, нокте, усну шупљину и полне органе.[7]

Предиспозиција

На настанак рекуренције и резистенције утичу многи фактори као што су:

  • генотипови цандиде,
  • пад имунитета (посебно код болесница са АИДС-ом,
  • нерегулисана хипергликемија (шећерна болест),
  • употреба оралних контрацептива,
  • дуготрајна и/или неконтролисана употреба антибиотика,
  • трудноћа,
  • Након лечења кортикостероидима

У одређеним случајевима појава болести се не може везати ни за један познати узрока.[8][9]

Клиничка слика[уреди]

Клиничку слику карактеришу следећи знаци и симптоми:

  • Абнормални вагинални исцедак — који може бити у распону од благо воденастог, белог пражњења до густог, беличастог и зрнастог исцедка (попут свежег сира).
  • Свраб и пецкање вагине и вулве
  • Бол у току полног односа
  • Болно мокрење
  • Црвенило и отицање коже изван вагине (због пратећег вулвитиса).[10]

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља на основу — анамнезе, клиничког прегледа гинеколога и микроскопске идентификације узрочника.[11]

Терапија[уреди]

Терапија мора бити индивидуална и укључује коришћење локалних и оралних антимикотика до престанка симптома, а потом се прописују дозе одржавања, које могу бити интермитентне или континуиране.

Топикална антифунгална терапија за гљивични вагинитис.[12]
Генерички назив и састав Фабрички назив Начин употребе
Бутоконазол
2% крема
Фемстат 3, Мyцелеx-3 5 г дневно интравагинално 3 дана * †
Клотримазол
1% крема
Мyцелеx-7 5 г дневно интравагинално 7 до 14 дана * †
Цлотримазоле
100 мг вагиналне таблете
Гyне-Лотримен, Мyцелеx Једна таблета дневно интравагинално 7 дана
Цлотримазоле
100 мг вагиналне таблете
Две таблете дневно интравагинално 3 дана
Клотримазол
500 мг вагиналне таблете
Мyцелеx-Г Једна таблета интравагинално у једној апликацији
Миконазол
2% крема
Монистат 7 5 г дневно интравагинално 7 дана
Мицоназоле
200 мг вагиналне супозиторије
Монистат 3 Једна супозиторија дневно 3 дана
Мицоназоле
100 мг вагиналне супозиторије
Монистат 7 Једна супозиторија дневно 7 дана
Нистатин
100.000 јединица вагиналне таблете
Микостатин Једна таблета дневно интравагинално 14 дана
Тиоконазол
6,5% масти
Вагистат-1 5 г интравагинално у једној апликацији
Терцоназоле 0,4% крема
Теразол 7 5 г дневно интравагинално 7 дана
Терцоназоле
0,8% крема
Теразол 3 5 г дневно интравагинално 3 дана
Терцоназоле
80 мг вагиналне супозиторије
Теразол 3 Једна супозиторија дневно 3 дана

Превенција[уреди]

Проблем вагиналне кандидијазе захтева индивидуални приступ, са сагледавањем свих фактора ризика и пратећих физиолошких стања или болести пацијенткиње. Како би се то постигло и тиме спречила појава кандидијазе и успешно лечио вагинални исцедак, жена треба да спроведе следеже мере:

  • Држи гениталну област чистом и сувом уз максимално избегавање сапуна (хигијену одржавати само водом).
  • Повремено седи у топлој, али не врелој купки (то може помоћи смањењу симптома).
  • Избегава честа испирање. Иако се многе жене осећају чистије ако се испирају након периода или односа, али то може погоршати вагинални исцедак, јер претерано испирање уклања здраве бактерије које облажу вагину и штите је од инфекције.
  • Конзумирати јогурт са живим културама или узмите Лацтобациллус ацидопхилус таблете када је жена на терапији антибиотицима. Ово може помоћи у спречавању гљивичних инфекција.
  • Користите кондоме да би се избегла заразу или ширење других инфекција.
  • Избегаватие коришћење женских хигијенских спрејева, мириса или прашка у подручју гениталија.
  • Избегавати ношење уских панталона или кратких гаћица. Оне могу изазвати иритацију и знојење.
  • Носити памучно доње рубље или памучне чарапе. Избегавајте доње рубље од свиле или најлона. То може повећати знојење у подручју гениталија, што доводи до убрзаног раста гљивица.
  • Одржавати ниво шећера у крви под добром контролом (код жена које болују од дијабетеса).
  • Избегавати ношење влажних купаћих костима и/или вежбање у дужем време.
  • Опрати знојну или мокру одећу након сваке употребе.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Собел, ЈД (9. 6. 2007). „Вулвовагинал цандидосис.”. Ланцет. 369 (9577): 1961—71. ПМИД 17560449. дои:10.1016/С0140-6736(07)60917-9. 
  2. ^ Илкит, M; Гузел, АБ (Аугуст 2011). "Тхе епидемиологy, патхогенесис, анд диагносис оф вулвовагинал цандидосис: а мyцологицал перспецтиве". Цритицал Ревиеwс ин Мицробиологy. 37 (3): 250–61.
  3. 3,0 3,1 „Вагинал yеаст инфецтионс фацт схеет”. wоменсхеалтх.гов. 23. 12. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2015. Приступљено 5. 3. 2015. 
  4. ^ Јамес, Wиллиам D.; Бергер, Тимотхy Г.; et al. (2006). Андреwс' Дисеасес оф тхе Скин: цлиницал Дерматологy. Саундерс Елсевиер. стр. 309. ИСБН 978-0-7216-2921-6. 
  5. ^ Гарделла C, Ецкерт ЛО, Лентз ГМ. Генитал трацт инфецтионс: вулва, вагина, цервиx, тоxиц схоцк сyндроме, ендометритис, анд салпингитис. Ин: Лобо РА, Герсхенсон ДМ, Лентз ГМ, Валеа ФА, едс. Цомпрехенсиве Гyнецологy. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 23.
  6. ^ Спинилло, А., Цапуззо, Е., Гулминетти, Р., Мароне, П., Цолонна, L., Пиаззи, Г. (1997) Преваленце оф анд риск фацторс фор фунгал вагинитис цаусед бy нон-албицанс специес. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнецологy, 176(1): 138-141
  7. ^ Кауффман ЦА. Цандидиасис. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 338. 
  8. ^ Хабиф ТП. Суперфициал фунгал инфецтионс. Ин: Хабиф ТП, ед. Цлиницал Дерматологy: А Цолор Гуиде то Диагносис анд Тхерапy. 6тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 13.
  9. ^ Хоефген ХР, Мерритт ДФ. Вулвовагинитис. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 549.
  10. ^ Апалата, Т., Царр, W.Х., Стурм, W.А., Лонго-Мбенза, Б., Моодлеy, П. (2014) Детерминантс оф Сyмптоматиц Вулвовагинал Цандидиасис амонг Хуман Иммунодефициенцy Вирус Тyпе 1 Инфецтед Wомен ин Рурал КwаЗулу-Натал, Соутх Африца. Инфецтиоус Дисеасес ин Обстетрицс анд Гyнецологy, (2014), стр. 1-10
  11. ^ МАРИ Е. ЕГАН, M.Д., анд МАРТИН С. ЛИПСКY, M.Д., Диагносис оф Вагинитис,Ам Фам Пхyсициан. 2000 Сеп 1;62(5):1095-1104.
  12. ^ Кент ХЛ. Епидемиологy оф вагинитис. Ам Ј Обстет Гyнецол. 1991;165:1168–76.

Литература[уреди]

  • Јамес, Wиллиам D.; Бергер, Тимотхy Г.; et al. (2006). Андреwс' Дисеасес оф тхе Скин: цлиницал Дерматологy. Саундерс Елсевиер. стр. 309. ИСБН 978-0-7216-2921-6. 
  • Делалоyе Ј, Цаландра Т. Инвасиве цандидиасис ас а цаусе оф сепсис ин тхе цритицаллy илл патиент. Вируленце. 2014 Јан 1. 5(1):161-9.
  • Маyер ФЛ, Wилсон D, Хубе Б. Цандида албицанс патхогеницитy мецханисмс. Вируленце. 2013 Феб 15. 4(2):119-28. [Медлине].
  • Yапар Н. Епидемиологy анд риск фацторс фор инвасиве цандидиасис. Тхер Цлин Риск Манаг. 2014. 10:95-105. [Медлине].
  • Фалагас МЕ, Роуссос Н, Вардакас КЗ. Релативе фреqуенцy оф албицанс анд тхе вариоус нон-албицанс Цандида спп амонг цандидемиа исолатес фром инпатиентс ин вариоус партс оф тхе wорлд: а сyстематиц ревиеw. Инт Ј Инфецт Дис. 2010 Нов. 14(11):е954-66.
  • Хацхем Р, Ханна Х, Контоyианнис D, Јианг Y, Раад I. Тхе цхангинг епидемиологy оф инвасиве цандидиасис: Цандида глабрата анд Цандида крусеи ас тхе леадинг цаусес оф цандидемиа ин хематологиц малигнанцy. Цанцер. 2008 Јун. 112(11):2493-9.
  • Трофа D, Гацсер А, Носанцхук ЈД. Цандида парапсилосис, ан емергинг фунгал патхоген. Цлин Мицробиол Рев. 2008 Оцт. 21(4):606-25

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).