Пређи на садржај

Вагинална гљивична инфекција

С Википедије, слободне енциклопедије
Вагинална гљивична инфекција
СинонимиЦандидал вулвовагинитис, вагинал тхрусх
Размаз вагиналног исцедка
Специјалностигинекологија
Фактори ризикаантибиотици, трудноћа, шећерна болест и АИДС.[1][1]
Слична обољењахламидија, гонореја, бактеријски вагинитис[2][3][1]
Лечењеантимикотици[4]
Фреквенција75% жена [3]

Вагинална гљивична инфекција или вагинална кандидијаза је квасна инфекција узрокована прекомерним растом нормалне флоре вагиналног секрета, претежно Кандиде албиканс. Овај прекомерни раст може бити узрокован системским антибиотским третманом у склопу других инфекције или може бити погоршан имуносупресијом (нпр ХИВ инфекција или АИДС) или шећерном болешћу. Једна је јод најчешћих инфекција која углавном захвата вагину и вулву, претежно код полно активних жена. Њена клиничка слика се карактерише иритацијом вагине, интензивним сврбом и  вагинални секретом. Иако се ради о инфекцији, ова болест се не сматра полно преносивом, мада се може ширити и путем орално-гениталног контакта. Ако се гљивична упала вагине шири и на спољне гениталије тада најчешће долази до развоја вулвовагинитиса.[5][6]

Лечење антимикотицима је обично успешно, осим код периодичних инфекција које се могу јавити четири или више пута у једној години. У том случају, потребна је дужа терапија.

Алтернативни називи

[уреди | уреди извор]

Гљивична инфекција роднице — Квасна инфекција вагине — Вагинална кандидијаза — Вагинална монилијаза

Краћа анатомија вагине

[уреди | уреди извор]

Вагина је функционални део женског репродуктивног органа. Она се протеже од спољашње вулве до грлића материце и налази се унутар карлице, испред ректума и задње стране мокраћне бешике.

Вагина лежи под углом од 90° у односу на материцу и фиксирана је помоћу ендопелвичне фасције и лигамената. То је потенцијални простор који се лако растеже.

Вагинална слузокожа је са смештена у наборима, који њено ширење, током порода и коитуса.

Структуру вагине чини мрежа везивног, мембранског и еректилног ткива.

Сфинктер уретра и попречни перинеални мишићи, перинеална мембрана и карлична дијафрагма подржавају вагину.

Изглед здраве вагине (лево) и вагине са знацима вагиналне гљивичне инфекције и запаљењем вулве

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Ова болест се у просеку јавља код 75% жена током живота, а код већине жена и два или више пута. Кандидијаза чини око 35% свих вагинитиса, а у 10% случајева представља трајни проблем.[7]

Вагинална гљивична инфекција се ретко јавља пре пубертета и у перименопаузи када је упала знатно тврдокорнија.[8]

Трудноћа

Због повећања концетрације хормона, повећања локалног гликогена, промена вагиналне флоре, инциденција вагиналне гљивичне инфекције током трудноће је и до два пута већа у односу на осталу популацију жена.

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Вагиналну гљивична инфекцију, претежно изазива микрогљива из рода Цандида која се уобичајено налази на кожи, у органима за варење, гениталном тракту, устима и грлу.[9] Најчешћи узрочник у 85—90% случајева је Цандида албицанс, али овај проценат се из године у годину смањује у корист других врста Цандиде (Цандида тропицалис, Цандида глабрата, Цандида партицуларy, Цандида црусеи итд.). У више од 70% случајева ови не-албикансни сојеви повезани су са резистенцијом на стандардне антимикотике и флуконазол.[10] Нарочиту резистенцију су показали специфични сојеви Цандида глабрате.[11]

Цервикална и вагинална секреција представљају последњу линију одбране од асцендентног пута ширења инфекције код жена. До инфекције, долази због прекомерног размножавања и ширења гљивица у условима нарушене равнотежа између раста и размножавања гљивичне и бактеријске флоре у организму жене која регулише њено размножавање. Тада долази до развоја инфекције, која може да захвати кожу, нокте, усну шупљину и полне органе.[12]

Предиспозиција

На настанак рекуренције и резистенције утичу многи фактори као што су:[9]

  • генотипови цандиде,
  • пад имунитета (посебно код болесница са АИДС-ом,
  • нерегулисана хипергликемија (шећерна болест),
  • употреба оралних контрацептива,
  • дуготрајна и/или неконтролисана употреба антибиотика,
  • трудноћа,
  • Након лечења кортикостероидима

У одређеним случајевима појава болести се не може везати ни за један познати узрока.[13][14]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничку слику карактеришу следећи знаци и симптоми:[15]

  • Абнормални вагинални исцедак — који може бити у распону од благо воденастог, белог пражњења до густог, беличастог и зрнастог исцедка (попут свежег сира).
  • Свраб и пецкање вагине и вулве
  • Бол у току полног односа
  • Болно мокрење
  • Црвенило и отицање коже изван вагине (због пратећег вулвитиса).[11]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу — анамнезе, клиничког прегледа гинеколога и микроскопске идентификације узрочника.[16][17]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија мора бити индивидуална и укључује коришћење локалних и оралних антимикотика до престанка симптома, а потом се прописују дозе одржавања, које могу бити интермитентне или континуиране.[18]

Топикална антифунгална терапија за гљивични вагинитис.[19]
Генерички назив и састав Фабрички назив Начин употребе
Бутоконазол
2% крема
 Фемстат 3, Мyцелеx-3 5 г дневно интравагинално 3 дана * †
Клотримазол
1% крема
 Мyцелеx-7 5 г дневно интравагинално 7 до 14 дана * †
Цлотримазоле
100 мг вагиналне таблете
 Гyне-Лотримен, Мyцелеx Једна таблета дневно интравагинално 7 дана
Цлотримазоле
100 мг вагиналне таблете
 Две таблете дневно интравагинално 3 дана
Клотримазол
500 мг вагиналне таблете
 Мyцелеx-Г Једна таблета интравагинално у једној апликацији
Миконазол
2% крема
 Монистат 7 5 г дневно интравагинално 7 дана
Мицоназоле
200 мг вагиналне супозиторије
 Монистат 3 Једна супозиторија дневно 3 дана
Мицоназоле
100 мг вагиналне супозиторије
 Монистат 7 Једна супозиторија дневно 7 дана
Нистатин
100.000 јединица вагиналне таблете
 Микостатин Једна таблета дневно интравагинално 14 дана
Тиоконазол
6,5% масти
 Вагистат-1 5 г интравагинално у једној апликацији
Терцоназоле 0,4% крема
 Теразол 7 5 г дневно интравагинално 7 дана
Терцоназоле
0,8% крема
 Теразол 3 5 г дневно интравагинално 3 дана
Терцоназоле
80 мг вагиналне супозиторије
 Теразол 3 Једна супозиторија дневно 3 дана

Превенција

[уреди | уреди извор]

Проблем вагиналне кандидијазе захтева индивидуални приступ, са сагледавањем свих фактора ризика и пратећих физиолошких стања или болести пацијенткиње. Како би се то постигло и тиме спречила појава кандидијазе и успешно лечио вагинални исцедак, жена треба да спроведе следеже мере:[20]

  • Држи гениталну област чистом и сувом уз максимално избегавање сапуна (хигијену одржавати само водом).
  • Повремено седи у топлој, али не врелој купки (то може помоћи смањењу симптома).
  • Избегава честа испирање. Иако се многе жене осећају чистије ако се испирају након периода или односа, али то може погоршати вагинални исцедак, јер претерано испирање уклања здраве бактерије које облажу вагину и штите је од инфекције.
  • Конзумирати јогурт са живим културама или узмите Лацтобациллус ацидопхилус таблете када је жена на терапији антибиотицима. Ово може помоћи у спречавању гљивичних инфекција.
  • Користите кондоме да би се избегла заразу или ширење других инфекција.
  • Избегаватие коришћење женских хигијенских спрејева, мириса или прашка у подручју гениталија.
  • Избегавати ношење уских панталона или кратких гаћица. Оне могу изазвати иритацију и знојење.
  • Носити памучно доње рубље или памучне чарапе. Избегавајте доње рубље од свиле или најлона. То може повећати знојење у подручју гениталија, што доводи до убрзаног раста гљивица.
  • Одржавати ниво шећера у крви под добром контролом (код жена које болују од дијабетеса).
  • Избегавати ношење влажних купаћих костима и/или вежбање у дужем време.
  • Опрати знојну или мокру одећу након сваке употребе.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Собел, ЈД (9. 6. 2007). „Вулвовагинал цандидосис.”. Ланцет. 369 (9577): 1961—71. ПМИД 17560449. дои:10.1016/С0140-6736(07)60917-9. 
  2. ^ Илкит, M.; Гузел, А. Б. (август 2011). „Тхе епидемиологy, патхогенесис, анд диагносис оф вулвовагинал цандидосис: а мyцологицал перспецтиве”. Цритицал Ревиеwс ин Мицробиологy. 37 (3): 250—61. ПМИД 21599498. дои:10.3109/1040841X.2011.576332. 
  3. ^ а б „Вагинал yеаст инфецтионс фацт схеет”. wоменсхеалтх.гов. 23. 12. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  4. ^ Јамес, Wиллиам D.; Бергер, Тимотхy Г.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 309. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  5. ^ Gardella C, Eckert LO, Lentz GM. Genital tract infections: vulva, vagina, cervix, toxic shock syndrome, endometritis, and salpingitis. In: Lobo RA, Gershenson DM, Lentz GM, Valea FA, eds. Comprehensive Gynecology. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 23.
  6. ^ Gardella C, Eckert LO, Lentz GM. Genital tract infections: vulva, vagina, cervix, toxic shock syndrome, endometritis, and salpingitis. In: Lobo RA, Gershenson DM, Lentz GM, Valea FA, eds. Comprehensive Gynecology. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 23.
  7. ^ „Thrush in men and women”. nhs.uk (на језику: енглески). 2018-01-09. Приступљено 2021-02-03. 
  8. ^ Habif TP. Superficial fungal infections. In: Habif TP, ed. Clinical Dermatology: A Color Guide to Diagnosis and Therapy. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 13.
  9. ^ а б „What Are Vaginal Yeast Infections?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  10. ^ Spinillo, A., Capuzzo, E., Gulminetti, R., Marone, P., Colonna, L., Piazzi, G (1997). „Prevalence of and risk factors for fungal vaginitis caused by non-albicans species”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 176 (1): 138—141. 
  11. ^ а б Apalata, T., Carr, W.H., Sturm, W.A., Longo-Mbenza, B., Moodley, P. (2014) Determinants of Symptomatic Vulvovaginal Candidiasis among Human Immunodeficiency Virus Type 1 Infected Women in Rural KwaZulu-Natal, South Africa. Infectious Diseases in Obstetrics and Gynecology, (2014), стр. 1-10
  12. ^ Kauffman CA. Candidiasis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 338.
  13. ^ Habif TP. Superficial fungal infections. In: Habif TP, ed. Clinical Dermatology: A Color Guide to Diagnosis and Therapy. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 13.
  14. ^ Hoefgen HR, Merritt DF. Vulvovaginitis. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 549.
  15. ^ „Yeast infection (vaginal) - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  16. ^ Kauffman CA, Pappas PG. Candidiasis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 318.
  17. ^ Egan, M. E.; Lipsky, M. S. (2000). „Diagnosis of vaginitis”. Am Fam Physician. 62 (5): 1095—1104. PMID 10997533. 
  18. ^ „Vaginal yeast infection: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  19. ^ Kent HL (1991). „Epidemiology of vaginitis”. Am J Obstet Gynecol. 165: 1168—76. .
  20. ^ Oquendo Del Toro HM, Hoefgen HR. Vulvovaginitis. In: Kliegman RM, St. Geme JW, Blum NJ, Shah SS, Tasker RC, Wilson KM, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 21st ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 564.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vaginalna_gljivična_infekcija&oldid=27870926”