Вила Хипнос из Рисна
| Вила Хипнос из Рисна | |
|---|---|
 | |
| Место | Рисан  |
| Саграђен | 3. век |
| Тип структуре | палата |
 Вила Хипнос | |
Вила Хипнос из Рисна или вила урбана данас археолошки локалитет, богат уметничким артефактима, откривеним у луксузној римској вили, која је овај назив добила по једном од мозаика на поду спаваће собе (лат. дормиториум-а) у чијем средишњем делу се налази представа бога сна Хипноса, једина фигура тог божанства на источној обали Јадрана, па и шире.[1]
Положај[уреди | уреди извор]
Археолошки локалитет Вила Хипнос се налази на крајњем северном делу Боке которске у малом црногорском градићу Рисан (лат. Рисиниум, грч. Рхизон), оивичена са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају.
Заштита[уреди | уреди извор]
Рисан и његови археолошки локалитете (Вила Хипнос) међународни комитет УНЕСКО унео је у Листу светске културне баштине у категорији највише вреднованог међународног ранга.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Рисан, који је вековима био на раскрсници путева од Јадрана према Скадарском језеру, био је значајно илирско средиште и једна од римских станица, а данас позната туристичка дестинација у бококоторском заливу, које између осталог привлачи и античко налазиште богато уметничким артефактима, са вилом Хипнос.
Град датира из 3. века п.н е. и за њега су знали Хелени. Основало га је илирско племе Ризунита, а у античко време залив Боку которску нису тако звали, већ су га по Рисну звали Рисански залив (лат. Синус Рхизоницус). Место је након оснивања града постало средиште Илирске државе и главно њихово утврђење, у коме су илирска племена доживела највећи напредак под вођством краљице Теуте, која је по непотврђеним претпоставкама,[3] нашла уточиште у Рисну и из њега владала својим краљевством.[4]
После Илирских ратова градом је завладала Римска република. У том периоду Рисан се помиње под именом (лат. Рхизиниум) као оппидум цивиум Романорум (римски писац Плиније млађи, наводи Рисан као утврђени град римских грађана, а Полибије је забележио да је град не много велики, али зато јако утврђен).[5] У својим записима Рисан спомињу и Псеудо Скилакс у 4. веку п. н. е., Аполоније са Родоса у Епу о Аргонаутима у 3. веку п. н. е. и грчки историчар, географ и филозоф Страбон.
Становници Рисна добили су право римског грађанства од стране Октавијана Августа и град се од тада службено назива лат. Иулиум Рисиниум. Остао је у римској провинцији Далмацији, на самој граници са новоформираном Превалитаном, а након поделе државе, налазио се у Западном римском царству, уз непосредну границу са Источним римским царством (Византијом), с обзиром да је граница ишла од Будве, планином изнад Котора и преко данашњих Кривошија.
Из овог, некада римском града, до данас су сачувани остаци темеља римске виле датоване у 3. век нове ере, познате као „вила Хипнос” богато украшене подним мозаицима (међу којима је најпознатији медаљон са јединственим и ретким приказом грчког бога Хипноса).
Археолошка истраживања локалитета[уреди | уреди извор]
Први опис античких остатака Рисна дао је которски градоначелник Јацqуес Лоуис Виалла де Соммиерес почетком 19. века. Потом су на локалитетима Царине и Градина у Рисну вилу Хипнос и друге објекте, истраживали:
- познати британски археолог Артур Еванс,
- историчар Душан Вуксан,
- археолози Истраживачког археолошког центра из Варшаве,
- археолози и историчари окупљени на иницијативу Туристичке организације Котора и
- Влада Црне Горе и уз сарадњу са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД).
Наведена истраживања су уродила врло занимљивим артефактима и открићем бројних подних мозаика из античког времена. На простору некадашње агоре откривен је фрагмент женске главе у мермеру за који је утврђено да је припадала каријатиди природне величине. Рисанска глава каријатиде тридесет и пета је у низу до сада откривених из целе антике.[6]
Најобимнија истраживања су спроведена у сектору седам, где су откривени сви елементи једног античког града (киклопске зидине, градске улице, стамбени и јавни објекти, луксузни објекти с купатилима и мозаицима, трговачки објекти с магацинима, водовод и др.).[6]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Вила Хипнос из Рисна грађена је на начин да представља сунце које је било симбол Рима. У средини виле је атриум, мала унутрашња башта, око које су ходници и на крају просторије које се пружају као зраци сунца, а има их:
- седам — луксузних соба, прекривених мозаицима (од којих се издваја јединствен приказ бога Хипноса на поду спаваће собе власника виле (дормиториума),
- три — са земљаним подом, намењене за послугу.
Око виле било је велико двориште са вртом.
- Атриум
Антички атријум, као централни део виле коришћен је за сакупљање кишнице, јер је ова вила као и све друге римске виле из 2. и 3. века имале санитарни и водоводни систем, који се састојао се из два дела:
- комплувиума – који се налазио на крову.
- имплувиума – који је био рађен у облику плитког базена дизајнираног да одводи кишницу до купатила и кухиње.
- Пет просторија око атриума
Око правоугаоног централног простора (атриума) одвојеним ходником, ниже се седам правоугаоних просторије, од којих се са источне стране налази пе, твеома лепо украшене подним мозаицима, повезаних пролазом из једне у другу.[7]
Прва просторија — читавом површином прекривена је ситним мозаиком беле, црне и сиве боје. Састоји се из центарлног и осам побочних поља , односно фигура и слика.
Друга просторија — нешто мањој од прве, скоро читавом површином је прекривен мозаиком, као и претходни са централним и бочним фигурама.
Трећа просторија — није патосирана мозаиком, већ је под сачињен од малтера и цигле.
Четврта просторија — има најједноставнији изглед и нешто је мањих димензија. Изведен је од правилног квадрата, и по целој површини украшен мозаиком у облику шах поља.
Пета просторија — означена је као дормиториум или спаваћа соба власника. На поду ове собе налази се најрепрезентативнији мозаик по којем је вила позната. Мозаик је направљен од разнобојних каменчића беле, зелене, жуте, браонцрне и црвене боје. Ободни део мозаика израђен је од већих каменчића, док су према центру, слагани све ситнији каменчићи, од којих је израђено и сенчење руку и главе Хипноса.
У средишњем делу мозаика је представа у виду медаљона са Богом сна Хипносом. Бог сна Хипнос на мозаику је приказан као младић са крилима који се одмара на лежају ослањајући се једном руком на јастук (типичан лежећи положај Римљана). Такође може се примијетити и луксузно урађена розета у бијелој и црвеној боји, са 8 листова.
Поред медаљона са Хипносом, на мозаику је приказан и симбол лука и стреле (са по једним цветом), као и луксузно урађена розета у белој и црвеној боји, са 8 листова.
Аутор мозаика, вероватно, под паганским утицајем, испред улазних врата собе, начинио је представу 2 мача, која су највероватнији штитила власника од злих сила.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Подни мозаик са ликом бога Хипноса – Монтенегрина.нет | Култура, умјетност и насљеђе Црне Горе. Цултуре, Артс & Херитаге оф Монтенегро.” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-06.
- ^ Поповић, Павле. „Римски мозаици у Рисну из 3. в.п.н.е”. АццоммодатионИнМонтенегро.цом. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Срејовић, Д. - Цермановић - Кузмановић, А .1979. Речник грчке и римске митологије, Београд
- ^ "Политика", Београд 1930. године
- ^ Рицл, М . (предговор, превод и коментар) 1988. Полибије. Историје I, Нови Сад.
- ^ а б „Земаљски музеј БиХ - Изложба посвећена археолошким истраживањима у Рисну”. Препород инфо, 14. 12. 2019. Приступљено 26. 3. 2020.
- ^ „Римско раздобље У:Рисан”. www.токотор.ме. Туристичка организација Котор. Архивирано из оригинала 25. 06. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Врзић, M. 2003.Археолошка истраживања у Боки Которској као једини одговор на нека постављена питања, Бока 24, 199-210
- Заниновић , M. 2012. Неке посебности античког промета дуж источног Јадрана, Хистриа Антиqуа 21, 21-28
- Вранешевић, Б . 2014. Слика Раја на ранохришћанским подним мозаицима на Балкану: од 4. до 7. века (докторска дисертација одбрањена априла 2014. године на Филозофском факултету уБеограду)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Вила Хипнос из Рисна на Викимедијиној остави