Пређи на садржај

Заједнички артеријски трункус

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Артеријски трункус.
Заједнички артеријски трункус
СинонимиТрунцус Артериосус, Трунцус Артериосус Цоммунис, Патент трунцус артериосус, ор Цоммон артериал трунк
Заједнички артеријски трункус

Заједнички артеријски трункус, перзистентни трункус артериосус (акроним ТАЦ од лат. трунцус артериосус цоммунис) је урођена аномалија срца са једним великим артеријским крвним судом који суперпонирајући се над великим коморским преградним дефектом (ВСД) излази из базе срца, скупља плућну, системску и коронарну циркулацију, а затим им у даљем току на различитим нивоима даје огранке.[1]

Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]

Анатомски најчешће описивана сегментна грађа срца са заједничким артеријским трункусом је преткоморски ситус солитус, левокардија, левострани лук аорте, атриовентрикуларни блок, постојање фиброзног континуитета између митралне и трункалне валвуле и најчешће бивентрикуларно срце.

Дијаграм срца у коме се може уочити постојање перзистентног артеријског трункуса

Деснострани аортални лук се јавља у 20% случајева.[2] Трункално полазиште (трункална валвула) изгледа као једнострука полумесечаста валвула, која је са 60% до 100% лумена премештена над десну комору. Трункална валвула је у правилу ширег дијаметра него што би то била аортална валвула у здравом срцу.

Неке особе могу имати опструкцију ушћа плућне валвуле, што је еквивалент плућној стенози. Понекад, ретко једна или друга плућна артерија могу недостајати, и у том случају је најчешће одсутна лева грана.

Перзистентни дуктус артериосус је део комплекса у типу који иде са хипоплазијом аорталног лука и коаркацијом аорте или прекинутим аорталним луком.

Док се у ретким случајевима може наћи само једна коронарна артерија, обично су присутне обе. Полазиште леве коронарне артерије је смештено позади, обично у близини полазишта плућне артерије, док је полазиште десне коронарне артерије смештено више напред. Коронарна артеријска дистрибуције је углавном нормална. [3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Заједнички артеријски трункус је ретка цијаногена урођена аномалија срца, чија преваленца износи 0,034-0,210 на 1.000 живорођених.[4]

Код свих урођених аномалија срца, налази се у 1% до 2,8% случајева.[2]

Класификација[уреди | уреди извор]

У зависности од начина одвајајњ плућних огранака заснована је већина класификацијских система заједничког артеријскиог трункуса.

Прва класификација[уреди | уреди извор]

Прва класификација по Цоллет и Едwардс, из 1949. године, заснована је према месту полазишта плућне артерије из трункалног стабле, и има четири различита типа:

  • Тип 1;
  • Тип 2;
  • Тип 3,
  • Тип 4 .

Друга класификација[уреди | уреди извор]

Ван Праагх је 1965. године развио класификацију која је узимала у обзир присуство или одсуство коморсог преградног дефекта, присуство или одсуство аортоплућне прегреде, полазишта плућног стабла и развој аорталног лука. Према овој класификацији постојала су два основна типа:

  • тип 1 са коморсим преградним дефектом
  • тип 2 без коморсог преградног дефекта,

Оба типа су се делила на четири подтипа, која су узимала у обзир остале параметре.

Трећа класификација[уреди | уреди извор]

У новије вријеме, према препоруци „Цонгенитал Хеарт Сургерy Номенцлатуре“, користи се модификована Ван Праагх класификација.[5] У циљу прегледнијег и једноставнијег приступа (у односу на претходне две) настала је ова класификација прилагођена хируршкој процени патоморфолошких промена. Према њој, ТАЦ се дели на три категорије:

  • Тип 1. са конфлуентном или скоро конфлуентном пулмоналном артеријом,
  • Тип 2. са одсуством једне пулмоналне артерије и
  • Тип 3. са „прекинутим“ аорталним луком или тешком коарктацијом аорте.[6]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Први знак ТАЦ који се испољава непосредно након рођења детета, због повишене плућне васкуларне резистенције, је блага цијаноза. Са падом плућне васкуларне резистенције расте плућни васкуларни проток и развија се клиничка слика болести.[7]

Први знак ТАЦ, који се испољава непосредно након рођења детета, због повишене плућне васкуларне резистенције, је блага цијаноза.

Повећан плућни васкуларног проток, одговоран је за већину клиничких симптома код пацијената са ТАЦ због конгестивног попуштања срца;

  • тахипнеа,
  • тахикардија,
  • узнемиреност,
  • појачано знојење,
  • брзо замарање при храњењу,
  • застој у напредовању,
  • рецидивирајуће респираторне инфекције.

Иако је ТАЦ цијаногена аномалија, цијаноза због повишеног плућног протока у раном току болести може да се не уочава или да је присутна у благом облику. Међутим без обзира на облик цијаноза је обавезан део клиничке слике неоперисаних пацијената са развијеном плућном хипертензијом.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза ТАЦ се поставља на основу физичког прегледа, електрокариографије, радиографије, ехокардиографије, катетеризације срца и ангиографије.[8]

Физикални преглед[уреди | уреди извор]

Физикалним прегледом детета а са развијеном клиничком сликом аускултаторно се открива тахикардија, тахипнеа, активан прекордијум, хепатомегалија и набреклост вратних вена.

У случајевима пулмоналне стенозе или са развојем плућне васкуларне обструктивне болести, водећи знак болести је цијаноза.

Пулсни притисак је повишен. Понекад је видљива „срчана грба“. Дуж леве ивице грудне кости (стернума) често је палпира систолни трилл. Палпацијом се може установити и акцентуиран периферни пулс, осим у случају прекинутог аорталног лука, када је феморални пулс слабо пуњен.

Аускултаторно на срцу је чујан обично нормалан први тон, уз једнострук, ретко поцепан други тон и најчешће груб ејекциони систолни шум дуж леве ивице грудне кости. У случају трункалне регургитације чујан је и дијастолни шум.

Електрокардиограм[уреди | уреди извор]

Електрокардиограм (ЕКГ) у пацијената са ТАЦ обично показује нормалан синусни ритам, без поремећаја провођења импулса, и нормалну QРС електричну осовину. Већ неколико дана након рођења могу бити евидентни знаци бивентрикуларне хипертрофије (6), која се нађе у око 45% случајева. Знаци хипертрофије десне коморе присутни су у око 26%, а хипертрофије лијеве коморе у 20% пацијената са ТАЦ.

Радиографија[уреди | уреди извор]

Радиографски налаз карактерише у целину увећана срчана сенка са наглашеним васкуларним цртежом.

Вредности кардиоторакалног индекса се крећу од 0,53 до 0,81.

У око једне трећине случајева присутан је деснострани аортални лук, а код старијих пацијената са развијеном плућном хипертензијом на радиограму се региструје дилатација централних плучних артерија са смањеном периферном плућном васкулатуром.

Ехокардиографија[уреди | уреди извор]

Дијагноза болести се најчешче поставља ехокардиографски. На ехокардиограму леви апикални акустички прозора, пресеком у дужој оси прикзује дилатиацију трункалне валвула која се суперпонира над великим вентрикуларним септалним дефектом.

Плућна артерија се не приказује из уобичајених пресека. Пажљивим прегледом се може одредиити главно стабло плучне артерије или лева и десна њена грана која се одвајају из трункуса на различитим нивоима и на различите начине.

ИУ супрастерналном акустичком прозору приказује се деснострани или левострани аортални лук. Из истог акустичког прозора се дијагностикује и прекинут аортални лук, на који се увек посумња када се нађе шири дијаметар главног стабла плучне аорте у односу на дијаметар аорте. Доплер техником (пулсна, континуирана и колор Доплер) може сепотврдити постојање трункалне стенозе или трункалне регургитације.

Катетризација срца и ангиографија[уреди | уреди извор]

Катетризација срца служи за утврђивање системске артеријске дестурације кисоником, која је обично око 85%. Повишене вредности притиска до нивоа системског и повишена сатурација кисеоником се налазе у десној комори.

Важност катетризације је у дефинисању полазишта плућне артерије и њених грана из трункуса. Постојање било које опструкције овом методом ће бити евидентирано и квантитативно процењено мерењем притисака и ангиграфски.

Терапија[уреди | уреди извор]

Новорођенче са знацима конгестивног срчаног попуштања, компромитованим срчаним избачајем, јасним знацима коронарне исхемије или опструкцијом на нивоу лука аорте захтевају хитно кардиохируршко лечење.[9]

Преоперативна стабилизација симптоматског новорођенчета се састоји од:[9]

  • примен мера механичке вентилације,
  • инотропне подршке, а у дуктус овисној циркулацији и
  • примене простагландина у дуктус зависној циркулациј.

Хируршка корекција некомпликованог ТАЦ подразумева:[10]

  • одвајање плућне артерије из заједничког артеријског трункуса,
  • затварање коморског спреградног дефекта,
  • десне вентрикулотомије и
  • уметање валвуларног „цондуит-а“ обично хомографта између десне коморе и плућне артерије.

Хируршки приступ у комплексним случајевима одређује хемодинамска сложеност удружене аномалије.[10]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Да је рано кардиохируршко лечење значајно за прогнозу болести, указује тренутна стопа морталитета у деце која су правовремено кардиохируршки лечена, која се процјењује на само 5-10%.[9]

Вишеструке реинтервенције, које подразумијевају замену „цондуит-а“ су нужне у популацији оперисаних пацијената. Просечно време које је потребно за реоперацију (замена „цондуит-а“) износи око 6 година.

Прогноза болести у неоперисаних пацијената је врло лоша, тако да:[11]

  • 50% неоперисаних пацијената преживи први месец живота,
  • 30% прва три месеца живота
  • 12% неоперисаних доживи први рођендан.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хидајета Бегић, Заједнички трункус артериосус У: Урођене срчане аномалије 2012. Посебна издања АНУБиХ CL, ОМН 42, стр. 127-132
  2. ^ а б в Русцххаупт ДГ. Трунцус артериосус. Ин: Коениг П, Хијази ЗМ, Зиммерман Ф, едиторс. Ессентиал педиатриц цардиологy. Неw Yорк: МцГраw-Хилл;2004. п. 253-9.
  3. ^ Хидајета Бегић, Заједнички трункус артериосус У: Урођене срчане аномалије 2012. Посебна издања АНУБиХ CL, ОМН 42, стр. 128-129
  4. ^ Фyлер DC. Трунцус артериосус. Ин: Фyлер DC. едитор. Надас’ Педиатриц Цардиологy. Пхиладелпхиа: Ханлеy&Belfus; 1992. п. 675-81
  5. ^ Јацобс ML. Цонгенитал Хеарт Сургерy Номенцлатуре анд Датабасе Пројецт: Трунцус Артериосус. Анн Тхорац Сург. 2000;69(4 Суппл):50-5.
  6. ^ Пеироне, Алејандро Р.; Бенсон, Лее Н.; Фреедом, Роберт M. (2002). „Цлиницал финдингс ин цоммон артериал трунк”. Прогресс ин Педиатриц Цардиологy. 15: 23—31. дои:10.1016/С1058-9813(02)00005-X. .
  7. ^ Хидајета Бегић, Заједнички трункус артериосус У: Урођене срчане аномалије 2012. Посебна издања АНУБиХ CL, ОМН 42, пп. 129
  8. ^ Хидајета Бегић, Заједнички трункус артериосус У: Урођене срчане аномалије 2012. Посебна издања АНУБиХ CL, ОМН 42, стр. 129-131
  9. ^ а б в Ван Арсделл, Глен С.; Азакие, Антхонy (2002). „Сургерy фор цоммон артериал трунк”. Прогресс ин Педиатриц Цардиологy. 15: 53—8. дои:10.1016/С1058-9813(02)00008-5. .
  10. ^ а б Хаскал, Зив Ј. (2005). „СИР 2005 Аннуал Меетинг Филм Панел Цасе: Хемоптyсис анд Бронцхиал Артерy Емболизатион ин ан Адулт wитх Унцоррецтед Трунцус Артериосус анд Еисенменгер Сyндроме”. Јоурнал оф Васцулар анд Интервентионал Радиологy. 16 (5): 635—638. ПМИД 15872317. дои:10.1097/01.РВИ.0000161372.87971.84. 
  11. ^ Хидајета Бегић, Заједнички трункус артериосус У: Урођене срчане аномалије 2012. Посебна издања АНУБиХ CL, ОМН 42, стр. 131

Литература[уреди | уреди извор]

  • Сзцзеклик, Андрзеј, ур. (2005). Цхоробy wеwнęтрзне: Подрęцзник мултимедиалнy опартy на засадацх ЕБМ. I. Кракów: Медyцyна Практyцзна. ИСБН 83-7430-031-0. .
  • Хиероним Бартел: Ембриологиа подрęцзник дла студентów. Wарсзаwа: ПЗWЛ 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zajednički_arterijski_trunkus&oldid=27448645”