Звонимир Бегић
| Звонимир Бегић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 30. јануар 1910. |
| Место рођења | Глина Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. април 1971. (61 год.) |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
Звонимир Бегић (Глина, 30. јануар 1910 — Београд, 15. април 1971) био је правник и члан Централног националног комитета.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 30. јануара 1910. године у Глини од оца Милана и мајке Љубице Бегић (рођене Петраћ). Докторирао је право на факултету у Загребу 1933. године. Крајем 1939. премештен је у централну банку у Београду, где га је затеко Други светски рат. Приступио је Централном националном комитету, организацији генерала Драже Михаиловића и ту је сарађивао у борби против Немаца све до септембра 1943, када га је открио Гестапо. Заједно са Владимиром Предавцем побегао је из Београда у врховну команду Драже Михаиловића. Његову супругу, Ану Бегић, Гестапо је ухапсио и држао у затвору до фебруара 1944.
Марта 1944. Бегић је пребачен у околину Обреновца у команаду северних покрајина са задатком да надгледа отпор против усташа. Октобра исте године прешао је у Босну, одакле је крајем 1944. поново пребачен у врховну команду генерала Михаиловића.
Предао се народним властима 6. јуна 1945, након чега је одведен пред војни суд у Београду који га је осудио на 3 године строгог затвора и 2 године губитка грађанских права. Казну је издржавао у казнено-поправним домовима у Пожаревцу и Сремској Митровици, а на слободу је пуштен 6. јуна 1948. До смрти, 15. априла 1971, радио је као економски и правни саветник Савезне привредне коморе у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- Душан Т. Батаковић: Нова историја српског народа
- Роланд Васић: Mihailović entre révolution et restauration: Yougoslavie 1941-1946
- Мој улазак у покрет Генелара Михајловића, интервју Владимира Предвеца, Српска реч, 15. 7. 1990, број 2-3
- Le Rideau de Fer S’abaisse À L’ouest Raison Garder Lausanne 1996 N° 10-11