Глина (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глина
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво
 — 2011. 4.667
Агломерација (2011.) 9.341
Географске карактеристике
Координате 45°20′18″ СГШ; 16°05′27″ ИГД / 45.338262373151124° СГШ; 16.090970867403804° ИГД / 45.338262373151124; 16.090970867403804Координате: 45°20′18″ СГШ; 16°05′27″ ИГД / 45.338262373151124° СГШ; 16.090970867403804° ИГД / 45.338262373151124; 16.090970867403804
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 543 км2
Глина на мапи Хрватске
Глина
Глина
Остали подаци
Градоначелник Стјепан Костањевић
Поштански број 44400
Веб-сајт
www.grad-glina.hr

Глина је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Налази се у области Банија. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.341 становника, а у самом насељу је живело 4.667 становника.[1]

Историја[уреди]

Глина се први пут помиње у даровницама 1209. и 1211, којима Андрија II, дарује опатију Топуско поседима и кметовима са подручја око реке Глине. Само место се тада налазило 5—6 km низводно од данашњег града. Често је долазило до сукоба између Глињана (Glinenses) и опатије које је Бела IV покушао помирити на сабору у Сегедину 1242. оделивши земљу опатије (Врановина) од имања глинских грађана. Међутим сукоби са опатијом, у којима се истиче неколико глинских родова (Хајтићи, Класнии, Перековићи, Ткалчевиће, Турковићи, Кеглевићи) трају и даље све до упада Турака (1563.), који заузимају цели крај, а народ бежи у шуму и прекокупске крајеве. (жупски град Гору Турци су заузели (1591)). Међутим Глина не остаје дуго под турском влашћу, јер после пораза код Сиска 1593. Турци су потиснути на Уну. После турског повлачења Глина се не спомиње до 1737. када је у њој орджана хрватски сабор на „бојном пољу“. Тада је већ насеље налази на данашњем месту. Старо насеље су вероватно спалили Турци. Укључење Глине у Војну крајину (Глинска регимента основана је 1750. године) изазвало је отпор црквених и племићких земљопоседника, који је окончан када је Јосиф II, обилазећи Крајину (1775—76) посетио Глину.

Као седиште I банске регименте (раније стационирне у Сврачици, 7 km даље) Глина постаје војни и културни центар Банске крајине (Баније). У Глини су као официри службовали Петар Прерадовић, Иван Трнски и Јосип Јелачић, а ту је поручник Јосиф Руњанин на Михановићев текст компоновао хрватску националну химну (Лијепа наша). Године 1809. улази у састав Наполеонових Илирских провинција (у Војну Хрватску — Croatie militire), а 1815. понови потпада под Банску крајину све ди њеног укидања 1881. године.

Покољ у глинској цркви[уреди]

По капитулацији Краљевине Југославије у априлу 1941. усташе су у Глини 10. и 11. маја поубијали већину Срба мушкараца ознад 12 година и комуниста, а 3. августа стрељали су 1.260 Срба већином из котара Вргинмост. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је 22/23. октобра 1942. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала Немце у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.

Распад СФРЈ[уреди]

Глина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Глину, протерујући већинско српско становништво из града и околине.

Становништво[уреди]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Глина је имало 6.933 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
4.831 69,68 %
Хрвати
  
1.448 20,88 %
Југословени
  
362 5,22 %
Муслимани
  
41 0,59 %
Словенци
  
10 0,14 %
Албанци
  
9 0,12 %
Македонци
  
5 0,07 %
Словаци
  
3 0,04 %
Грци
  
2 0,02 %
Италијани
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Чеси
  
2 0,02 %
Јевреји
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Пољаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
1 0,01 %
неопредељени
  
176 2,53 %
непознато
  
35 0,50 %
укупно: 6.933

Ранији пописи[уреди]

Националност[2] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.531 2.298 1.425
Хрвати 1.262 868 884
Југословени 906 169 33
Муслимани 41 9 19
Словенци 12 12 28
Македонци 3 2 9
Албанци 5 1 1
Црногорци 2 3 2
Мађари 2 2 1
остали и непознато 58 45 29
Укупно 5.790 3.419 2.412
Демографија[2]
Година Становника
1971. 3.419
1981. 5.790
1991. 6.933

Град Глина[уреди]

После нове територијалне организације Општина Глина остала је у истом територијалном саставу, с тим што јој је промењен статус — уместо општине, постала је град.

По попису из 2001. године у граду је живело 9.868 становника, од тог броја у самој Глини живи 3.116 становника. Тренутни градоначелник Глине је Марко Сремић.

  • Хрвати — 62%
  • Срби — 28%

Општина Глина[уреди]

По попису становништва из 1991. године, Општина Глина је имала 23.040 становника, распоређених у 69 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 23.040 13.975 (60,65%) 8.041 (34,90%) 473 (2,05%) 551 (2,39%)
Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 13.975 14.223 16.936 18.388
Хрвати 8.041 8.961 10.785 9.152
Југословени 473 1.580 381 60
Муслимани 62 19 43 5
Словенци 14 18 35
Македонци 7 5 10
Црногорци 3 5 2
Мађари 3 4 2
Албанци 5 1 1
остали и непознато 489 264 158 92
Укупно 23.040 25.079 28.336 27.747
Демографија[2]
Година Становника
1961. 27.747
1971. 28.336
1981. 25.079
1991. 23.040

Попис 2011.[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Глина је имала 9.283 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
6.468 69,68 %
Срби
  
2.549 27,46 %
остали
  
266 2,86 %
укупно: 9.283

Референце[уреди]

  1. „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]