Đula Partoš

Đula Partoš
Lični podaci
Datum rođenja	(1845-08-17)17. avgust 1845.
Mesto rođenja	Apatin, Austrijsko carstvo
Datum smrti	22. decembar 1916.(1916-12-22) (71 god.)
Mesto smrti	Budimpešta, Austrougarska

Đula Partoš (mađ. Pártos Gyula; Apatin, 17. avgust 1845 - Budimpešta, 22. decembar 1916) bio je mađarski arhitekta. Zajedno sa Edenom Lehnerom projektovao mnoge zgrade u stilu secesije u Mađarskoj na prelazu iz 19. u 20. vek.

Đula Patoš je rođen u Apatinu, 11. septembra 1845. godine, pod imenom Julije Puncman (zbog aktuelne mađarizacije menja ime i prezime, 1875. godine). Po završetku Gimnazije u Velikom Bečkereku (danas Zrenjanin), proveo je tri godine na praksi u građeviskom birou apatinskog arhitekte Ferdinanda Fišera (sin čuvenog apatinskog graditelja orgulja Kašpara Fišera).

Karijera

Na početku karijere studirao je kod Antala Skalnickog, a diplomirao u Berlinu 1870. Posle ovoga uspostavlja saradnju sa Lehnerom, koja se završila 1896. godine, nakon projektovanja zgrade Muzeja primenjenih umetnosti u Budimpešti. Radeći nezavisno prima porudžbine iz prestonice, kao i iz Đera i Cegleda. Tada se više stilski okreće ka istoricizmu.

Dela

Crkva Svetog Stefana u Kiškunfeleđhazi (1880)

• 1882 Gradska kuća u Segedinu, zajedno sa Edenom Lehnerom
• 1882-1884 Zgrada penzionera Mađarske železnice (MÁV Nyugdíjintézet bérháza) u Budimpešti, zajedno sa Edenom Lehnerom
• 1885-1886 Gradska kuća u Zrenjaninu, zajedno sa Edenom Lehnerom
• 1890 Gimnazija u Sremskim Karlovcima, zajedno sa Edenom Lehnerom
• 1893 Gradska kuća u Kečkemetu
• 1900 Kraljevska škola mehanike i časovničarstva u Budimpešti
• 1905 Zgrada „Crni orao“ u Hodmezevašarhelju

Spoljašnje veze

• Đula Partoš, mađarski leksikon
• Istorija crkve Svetog Stefana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2021)