Ђурђевдан (песма)
| Đurđevdan | |
|---|---|
| Pesma | |
| Izvođač | Bijelo dugme |
| Sa albuma | Ćiribiribela |
| Objavljena | 1988. |
| Tekstopisac | Goran Bregović |
| Producent | Goran Bregović |
Đurđevdan je pesma jugoslovenskog benda Bijelo dugme.
Nastanak pesme[uredi | uredi izvor]
Glavni vokal je Alen Islamović, dok prateće peva tekstopisac Goran Bregović. Horske deonice pesmi izvodi Prvo beogradsko pevačko društvo, dok svira Orkestar Kadrijevi.[1] Melodija je preuzeta iz romske pesme Ederlezi. Goran Bregović je istu pesmu producirao 1988. godine za potrebe filma „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, ali rešava da napravi i prepev sa novim aranžmanom za album Bijelog dugmeta Ćiribiribela, kao omaž Đorđu Balaševiću i stihu iz pesme „Priča o Vasi Ladačkom” (Kada nisam sa onom koju volem).[2][3][4] Đurđevdan postaje najveći hit sa tog albuma[5][6][7] i nezvanična himna navijača Crvene zvezde.[3][8]
Originalni tekst[uredi | uredi izvor]
Sam Bregović to do sada nije potvrdio, ali smatra se da je osnova teksta preuzeta od stradalnika koji su bili u vozu smrti za jasenovački logor i da je potom prerađena.[9][4][10][11][12]
Policija NDH je 6. maja 1942. godine naredila da se Srbi u Sarajevu pripreme za „đurđevdanski uranak“, a pridružuju im se i zatvorenici iz Beledije, logora Ćemaluša, Centralnog i Gradskog zatvora i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na stanici Kulin Ban i dočekale voz smrti, koji je saobraćao za Jasenovac.[9][13] Na vagonima je pisalo "sedam konja ili četrdeset vojnika", a ustaše bi u jedan vagon ugurale dve stotine ljudi. U putu, ljudi su počeli da upadaju u krize od straha, neizvesnosti, gladi i žeđi. Jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske pevačke grupe „Sloga“, zapevao je:[13][2]
Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni - Đurđevdan je!
Pesma se pronosila od vagona do vagona, a neki zatvorenici su prihvatili pesmu i zapevali sa njim kako bi „razbili strah“.[14] Prema dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog ove pesme zatvorile prozore na vagonima, a zatvorenici ostaju bez vazduha.[15][14] Od 3.000 zatvorenika, uglavnom omladinaca, radno sposobnih, koji su napustili Sarajevo, oko 2.000 ih je stiglo u logor Jasenovac, ostali su preminuli u putu, dok je sam logor preživelo samo njih dve stotine.[9][16] Zahvaljujući preživelima, među kojima je bio i kasnije istaknuti profesor i istoričar Žarko Vidović, saznajemo za ovaj događaj i nastanak pesme srpskih logoraša.[17] O događaju govori u svom tekstu Logorska istorija Srba,[18] Vidović svedoči da se dosta prepričavao u posleratnom periodu, pa je Bregović uzeo pesmu i obradio.[17][13][14][19][20][21]
Literatura[uredi | uredi izvor]
Janjatović, Petar (2007). Ex YU rock enciklopedija : 1960-2006. Beograd: Čigoja štampa. str. 36.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bijelo dugme – Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim, Pristupljeno 2024-02-24
- ^ a b Mitić, Marija. „Postoje dve verzije priče kako je nastao čuveni hit "Đurđevdan": Prva je tužna i bolna”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-24.
- ^ a b d.o.o, cubes. „Goran Bregović - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ а б „Rojstvo genocida iz duha blebetanja • www.ludliteratura.si” (на језику: словеначки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Balkan as a metaphor in the film composition of Goran Bregovic”.
- ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Bijelo dugme a Belgrado, il ritorno della Jugoslavia”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „"A tudásra nem számítok" (Goran Bregovic zenész és zeneszerző)”. Magyarnarancs.hu (на језику: мађарски). 1997-06-12. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Balta, Adnan. „Đurđevdanski voz za Jasenovac”. Politika Online. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в „Mrak "Đurđevdana": Pesma koja krije najjeziviju priču o našoj prošlosti”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-01-27. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Dvořáček, Michal (2018-05-05). „Djurdjevdan – Den svatého Jiří v srbské písňové tradici”. PRAVOSLAVNÁ CÍRKEVNÍ OBEC (на језику: чешки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Ederlezi (Lied) – evolution-mensch.de” (на језику: немачки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Đurđevdan und Herdelezi”. renk. 2023-05-05. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в Leskovac, Miljana (2019-05-06). „Pesma "Đurđevdan" nastala je u vozu smrti za Jasenovac: Srbi pevali u vagonima sve dok potpuno nisu ostali bez vazduha”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в „Jasenovac-info: Sveti Vukasin”. www.jasenovac-info.com. Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Očaj i srpski ponos: Užas i nastanak pesme Đurđevdan | Muzika”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Kako je nastala pjesma “Đurđevdan”?”. BN. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б „NAJTUŽNIJA SRPSKA PESMA: "Đurđevdan" nije oda ljubavi već govori o NEOPISIVOJ TRAGEDIJI”. ISTORIJSKI ZABAVNIK (на језику: енглески). 2020-04-22. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Mladenović, Saša (2022-05-06). „ПРОФ.ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ: ПЕСМА „ЂУРЂЕВДАН” ПРВИ ПУТ ЗАПЕВАНА У ВОЗУ НА ПУТУ ЗА ЈАСЕНОВАЦ”. Petrovgrad.org (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Žarko Vidović u Jasenovcu | Jasenovac - virtuelni muzej” (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „johnlukich.com - Djurdjevdan”. johnlukich.com. Приступљено 2024-02-24.
- ^ KOSMO-Redaktion (2022-05-06). „Diese Horrorgeschichte steckt hinter dem Lied „Đurđevdan“ (VIDEO)”. KOSMO (на језику: немачки). Приступљено 2024-02-24.