Ђурђевдан (песма)
| Ђурђевдан | |
|---|---|
| Песма | |
| Извођач | Бијело дугме |
| Са албума | Ћирибирибела |
| Објављена | 1988. |
| Текстописац | Горан Бреговић |
| Продуцент | Горан Бреговић |
Ђурђевдан је песма југословенског бенда Бијело дугме.
Настанак песме[уреди | уреди извор]
Главни вокал је Ален Исламовић, док пратеће пева текстописац Горан Бреговић. Хорске деонице песми изводи Прво београдско певачко друштво, док свира Оркестар Кадријеви.[1] Мелодија је преузета из ромске песме Едерлези. Горан Бреговић је исту песму продуцирао 1988. године за потребе филма „Дом за вешање“ Емира Кустурице, али решава да направи и препев са новим аранжманом за албум Бијелог дугмета Ћирибирибела, као омаж Ђорђу Балашевићу и стиху из песме „Прича о Васи Ладачком” (Када нисам са оном коју волем).[2][3][4] Ђурђевдан постаје највећи хит са тог албума[5][6][7] и незванична химна навијача Црвене звезде.[3][8]
Оригинални текст[уреди | уреди извор]
Сам Бреговић то до сада није потврдио, али сматра се да је основа текста преузета од страдалника који су били у возу смрти за јасеновачки логор и да је потом прерађена.[9][4][10][11][12]
Полиција НДХ је 6. маја 1942. године наредила да се Срби у Сарајеву припреме за „ђурђевдански уранак“, а придружују им се и затвореници из Беледије, логора Ћемалуша, Централног и Градског затвора и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на станици Кулин Бан и дочекале воз смрти, који је саобраћао за Јасеновац.[9][13] На вагонима је писало "седам коња или четрдесет војника", а усташе би у један вагон угурале две стотине људи. У путу, људи су почели да упадају у кризе од страха, неизвесности, глади и жеђи. Један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске певачке групе „Слога“, запевао је:[13][2]
Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени - Ђурђевдан је!
Песма се проносила од вагона до вагона, а неки затвореници су прихватили песму и запевали са њим како би „разбили страх“.[14] Према доступним сведочењима, усташе су због ове песме затвориле прозоре на вагонима, а затвореници остају без ваздуха.[15][14] Од 3.000 затвореника, углавном омладинаца, радно способних, који су напустили Сарајево, око 2.000 их је стигло у логор Јасеновац, остали су преминули у путу, док је сам логор преживело само њих две стотине.[9][16] Захваљујући преживелима, међу којима је био и касније истакнути професор и историчар Жарко Видовић, сазнајемо за овај догађај и настанак песме српских логораша.[17] О догађају говори у свом тексту Логорска историја Срба,[18] Видовић сведочи да се доста препричавао у послератном периоду, па је Бреговић узео песму и обрадио.[17][13][14][19][20][21]
Литература[уреди | уреди извор]
Јањатовић, Петар (2007). Ex YU rock enciklopedija : 1960-2006. Београд: Чигоја штампа. стр. 36.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bijelo dugme – Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim, Приступљено 2024-02-24
- ^ а б Mitić, Marija. „Postoje dve verzije priče kako je nastao čuveni hit "Đurđevdan": Prva je tužna i bolna”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б d.o.o, cubes. „Goran Bregović - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ а б „Rojstvo genocida iz duha blebetanja • www.ludliteratura.si” (на језику: словеначки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Balkan as a metaphor in the film composition of Goran Bregovic”.
- ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Bijelo dugme a Belgrado, il ritorno della Jugoslavia”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „"A tudásra nem számítok" (Goran Bregovic zenész és zeneszerző)”. Magyarnarancs.hu (на језику: мађарски). 1997-06-12. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Balta, Adnan. „Đurđevdanski voz za Jasenovac”. Politika Online. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в „Mrak "Đurđevdana": Pesma koja krije najjeziviju priču o našoj prošlosti”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-01-27. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Dvořáček, Michal (2018-05-05). „Djurdjevdan – Den svatého Jiří v srbské písňové tradici”. PRAVOSLAVNÁ CÍRKEVNÍ OBEC (на језику: чешки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Ederlezi (Lied) – evolution-mensch.de” (на језику: немачки). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Đurđevdan und Herdelezi”. renk. 2023-05-05. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в Leskovac, Miljana (2019-05-06). „Pesma "Đurđevdan" nastala je u vozu smrti za Jasenovac: Srbi pevali u vagonima sve dok potpuno nisu ostali bez vazduha”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б в „Jasenovac-info: Sveti Vukasin”. www.jasenovac-info.com. Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Očaj i srpski ponos: Užas i nastanak pesme Đurđevdan | Muzika”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Kako je nastala pjesma “Đurđevdan”?”. BN. Приступљено 2024-02-24.
- ^ а б „NAJTUŽNIJA SRPSKA PESMA: "Đurđevdan" nije oda ljubavi već govori o NEOPISIVOJ TRAGEDIJI”. ISTORIJSKI ZABAVNIK (на језику: енглески). 2020-04-22. Приступљено 2024-02-24.
- ^ Mladenović, Saša (2022-05-06). „ПРОФ.ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ: ПЕСМА „ЂУРЂЕВДАН” ПРВИ ПУТ ЗАПЕВАНА У ВОЗУ НА ПУТУ ЗА ЈАСЕНОВАЦ”. Petrovgrad.org (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „Žarko Vidović u Jasenovcu | Jasenovac - virtuelni muzej” (на језику: српски). Приступљено 2024-02-24.
- ^ „johnlukich.com - Djurdjevdan”. johnlukich.com. Приступљено 2024-02-24.
- ^ KOSMO-Redaktion (2022-05-06). „Diese Horrorgeschichte steckt hinter dem Lied „Đurđevdan“ (VIDEO)”. KOSMO (на језику: немачки). Приступљено 2024-02-24.