Jezdra

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jezdra čita zakon narodu, jedna od ilustracija Gistava Dora za Veliku Bibliju Tura
Prorok Jezdra
Lokalitet koji se tradicionalno opisuje kao Jezdrin grob u Al Uzajru kraj Basre.

Jezdra (hebr. עֶזְרָא)[1] je bio jevrejski sveštenik i pisar koji je nakon skoro 50 godina vavilonskog ropstva izveo jevreje iz Vavilona u njihovu postojbinu - grad Jerusalim - godine 459. p. n. e. Jezdra je ponovno učvrstio rasejanu jevrejsku zajednicu na temelju strogog poštovanja Zaveta i zakona. Prema hebrejskoj Bibliji, on je bio potomak Sraje,[2] poslednjeg prvosveštenika koji je služio u Prvom hramu,[3] i blizak rođak Džošue, prvog prvosveštenika Drugog Hrama.[4] On se vratio iz vavilonskog izgnanstva i ponovo uveo Toru u Jerusalim.[5] Prema 1. Jezdri, grčkom prevodu Jezdrine knjige koji se još uvek koristi u istočnom pravoslavlju, on je takođe bio prvosveštenik. Rabinska tradicija smatra da je bio običan član sveštenstva.[6]

Prema Bibliji, Jezdra je suzbio opasnost po jevrejski identitet koji su predstavljali brakovi Jevreja i nejevreja te ustanovio konačno čitanje Zakona. Jezdra se zbog toga duboko poštuje u jevrejskoj tradiciji. Njegovo poznavanje Zakona se smatralo ravnim Mojsijevom. Kao Mojsije, Enoh i David, i Jezdra je dobio počasni naslov „pisar“ te se vodi kao hebr. עזרא הסופר, ili „Jezdra pisar“ u jevrejskoj tradiciji. Po njemu se zove starozavetna Knjiga Jezdrina. Smatra se da su njegovo delo Prva knjiga dnevnika i Druga knjiga dnevnika.

Nekoliko tradicija razvilo se oko njegovog mesta sahrane. Jedno predanje kaže da je sahranjen u Al-Uzairu blizu Basre (Irak), dok drugo predanje navodi da je sahranjen u Tadifu blizu Alepa, u severnoj Siriji.[7]

Knjiga Jezdre opisuje kako je on vodio grupu judejskih izgnanika koji su živeli u Vavilonu u njihov rodni grad Jerusalim[8] gde je rekao da je uspostavio poštovanje Tore. On je opisan kao podseća izraelski narod da se pridržava zakona Tore kako ne bi stupali u brakove sa ljudima pojedinih različitih religija, skup zapovesti opisanih u [Pentateuch[|Petoknjižju]].[9][10]

Jezdra, poznat kao „Jezdra pisar“ u Hazalskoj literaturi,[11] je veoma poštovana ličnost u judaizmu.[12]

U hebrejskoj Bibliji[uredi | uredi izvor]

Kanonska Knjiga Jezdrina i Knjiga Nemijina su najstariji izvori za Jezrinu aktivnost,[10] dok su mnoge druge knjige koje se pripisuju Jezdri (Prva Jezdra, 3–6 Jezdra) kasnija književna dela zavisna od kanonskih knjiga Jezdra i Nemija.

Knjiga Jezdra–Nemija je uvek bila pisana kao jedan svitak.[13] U kasnosrednjovekovnim hrišćanskim biblijama, jedna knjiga je bila podeljena na dve, kao Prva i Druga Jezdra; i ova podela je postala jevrejska praksa u prvim štampanim jevrejskim Biblijama.[14] Moderne hebrejske Biblije nazivaju dve knjige Jezdra i Nemija, kao i drugi savremeni prevodi Biblije. Nekoliko delova Jezdrine knjige (4:8 do 6:18 i 7:12–26) napisano je na aramejskom, a većina na hebrejskom, a sam Ezra je bio vešt u oba jezika.[15] Jezdra je živeo u Vavilonu kada ga je sedme godine Artakserksa I, kralja Persije (oko 457. p. n. e.), kralj poslao u Jerusalim da pouči Božjim zakonima svakoga ko ih nije poznavao. Ezra je poveo veliki broj izgnanika nazad u Jerusalim, gde je otkrio da su se jevrejski muškarci ženili nejevrejkama. Pocepao je svoju odeću u očaju i priznao grehe Izraela pred Bogom, a zatim se odvažio na protivljenje nekih svojih sunarodnika da pročiste zajednicu nametanjem raskida grešnih brakova. Nekoliko godina kasnije Artakserks je poslao Nehemiju (jevrejskog plemića u svojoj ličnoj službi) u Jerusalim kao guvernera sa zadatkom da obnovi gradske zidine. Kada je ovaj zadatak bio završen, Nemija je dao Ezri da pročita Mojsijev zakon (Toru) okupljenim Izraelcima, a narod i sveštenici su ušli u savez da će se pridržavati zakona i odvojiti se od svih drugih naroda.

U kasnijoj književnosti perioda Drugog hrama[uredi | uredi izvor]

Apokaliptične Jezdrine tradicije[uredi | uredi izvor]

Apokaliptička četvrta knjiga Jezdre (koja se ponekad naziva i 'druga knjiga Jezdre' ili 'treća knjiga Jezdre') napisana je oko 100. godine, verovatno na hebrejsko-aramejskom, ali sada opstaje na latinskom, slovenskom i etiopskom. U ovoj knjizi, Jezdra ima sedmodelno proročko otkrivenje, tri puta razgovara sa anđelom Božjim i ima četiri vizije. Jezdra, trideset godina u vavilonskom izgnanstvu (4 Jezdra 3:1/2 Esdra 1:1), pripoveda o opsadi Jerusalima i uništenju Solomonovog hrama.[9] Centralne teološke teme su „pitanje teodiceje, Božije pravednosti pred trijumfom neznabožaca nad pobožnima, tok svetske istorije u smislu učenja o četiri carstva,[16] funkcije zakona, eshatološki sud, pojavljivanje na Zemlji nebeskog Jerusalima, mesijanski period, na čijem kraju će Mesija umreti,[17] kraj ovoga sveta i dolazak budućeg, i poslednji sud.“[9] Jezra obnavlja zakon koji je uništen paljenjem hrama u Jerusalimu. On diktira 24 knjige za javnost (tj. Hebrejska Biblija) i još 70 samo za mudre (70 neimenovanih dela otkrovenja).[18] Na kraju se uznosi na nebo kao Enoh i Ilija.[9] Jezdra se u ovoj knjizi vidi kao novi Mojsije.[9]

Postoji još jedno delo, za koje se smatra da je pod uticajem ovog, poznato kao Grčka apokalipsa Jezdre.

U islamu[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Uzair

U islamu je poznat kao Uzair (arap. عزير). Pominje se u Kuranu. Iako nije pominjan kao jedan od poslanika islama, neki muslimanski učenjaci ga smatraju jednim od njih, na osnovu islamske tradicije.[19][20] Njegova grobnica u Al-Uzeru na obalama Tigrisa u blizini Basre, u Iraku, je mesto hodočašća lokalnih Arapa iz močvara.[21][22] Mnogi islamski učenjaci i savremeni zapadni akademici ne vide Uzaira kao „Jezdru“; na primer, profesor Gordon Darnel Njubi povezuje ga sa Enohom i Metatronom.

Akademsko gledište[uredi | uredi izvor]

Hronologija[uredi | uredi izvor]

Naučnici su podeljeni oko hronološkog niza aktivnosti Jezdre i Nehemije. Jezdra je došao u Jerusalim „sedme godine kralja Artakserksa“.[23] U tekstu se ne precizira da li se kralj u odlomku odnosi na Artakserksa I (465–424. p. n. e.) ili na Artakserksa II (404–359. p. n. e.).[24][25] Većina naučnika smatra da je Jezdra živeo za vreme vladavine Artakserksa I, iako neki imaju poteškoća sa ovom pretpostavkom:[10] Nehemija i Jezdra „izgleda da nemaju znanja jedan o drugom; njihove misije se ne preklapaju“, međutim, u Nehemiji 12, obojica vode povorke na zidu u sklopu ceremonije posvećenja zida. Dakle, oni su očigledno bili savremenici koji su zajedno radili u Jerusalimu u vreme kada su zid i grad Jerusalim ponovo izgrađeni u suprotnosti sa prethodno iznetim stanovištem.“[26] Ove poteškoće navele su mnoge naučnike da pretpostave da je Jezdra stigao u sedme godine vladavine Artakserksa II, odnosno nekih 50 godina posle Nehemije. Ova pretpostavka bi implicirala da biblijski izveštaj nije hronološki. Poslednja grupa naučnika smatra „sedmu godinu“ greškom pisca i smatra da su njih dvojica ljudi bili savremenici.[10][27]

Istoričnost[uredi | uredi izvor]

Meri Džoan Vin Lejt u Oksfordskoj istoriji biblijskog sveta veruje da je Jezdra bio istorijska ličnost čiji je život bio poboljšan u Svetom pismu i dobio teološku izgradnju.[28] Gosta V. Ahlstrom tvrdi da nedoslednosti biblijske tradicije nisu dovoljne da se kaže da je Jezdra, sa svojom centralnom pozicijom „oca judaizma“ u jevrejskoj tradiciji, bio kasniji književni izum.[29] Oni koji se protive istoričnosti Jezdre tvrde da stil prezentacije Jezdre kao vođe i zakonodavca liči na Mojsijev. Takođe postoje sličnosti između Jezdre, sveštenika-pisca (ali ne i prvosveštenika) i Nehemije, svetovnog namesnika s jedne strane i Džošue i Zorovavelja s druge strane. Jevrejski pisac iz ranog 2. veka p. n. e. Ben Sira veliča Nehemiju, ali ne pominje Jezdru.[28]

Ričard Fridman raspravlja u svojoj knjizi Ko je napisao Bibliju? da je Jezdra taj koji je redigovao Toru, i zapravo efektivno proizveo prvu Toru.[30] Tvrdilo se da čak i ako neko ne prihvati dokumentacionu hipotezu, Jezdra je bio ključan u početku procesa spajanja Tore.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "[God] helps" – Emil G. Hirsch, Isaac Broydé, "Ezra the Scribe", The Jewish Encyclopedia (Online)
  2. ^ Ezra 7:1 In Ezra he is described as the son of Seraiah,
  3. ^ 2 Kings 25:18
  4. ^ Ezra 3:2
  5. ^ Ezra 7–10 and Neh 8
  6. ^ Emil G. Hirsch, Isaac Broydé, "Ezra the Scribe", Jewish Encyclopedia (Online)
  7. ^ Tawil, Hayim & Schneider, Bernard 2010, Crown of Aleppo: The Mystery of the Oldest Hebrew Bible Codex, Philadelphia, Jewish Publication Society. 2010. ISBN 9780827608955. str. 63.; Laniado, David, Li-Qedošim ašer ba-areṣ, Jerusalem 1980, p. 26 (Hebrew); Frenkel, Miriam, article: Atare pulḥan yehudiyyim be-ḥalab bi-yme ha-benayim ha-tikhoniyyim, published in: Harel (הראל), Yaron, Assis, Yom Ṭov & Frenkel, Miriam (eds.), Ereṣ u-mlo’ah: meḥqarim be-toledot qehillat aram ṣova (ḥalab) ve-tarbutah, vol. I, Ben-Zvi Institute: Jerusalem 2009, pp. 174–75 (Hebrew); Khatib, Muḥammad Zuhair, Rabṭ al-Sabāba al-yamanī.
  8. ^ Ezra 8.2–14
  9. ^ a b v g d Liwak, Rüdiger; Schwemer, Anna Maria. "Ezra". Brill's New Pauly.
  10. ^ a b v g "Ezra". Encyclopædia Britannica. 2007. Encyclopædia Britannica Online
  11. ^ Edward Kessler, Neil Wenborn, A Dictionary of Jewish-Christian Relations, Cambridge University Press, p. 398
  12. ^ The New Encyclopedia of Judaism, "Ezra"
  13. ^ Hugh G. M. Williamson, Ezra, Nehemiah, Word Biblical Commentary Vol. 16 (Dallas:Word, 1985), pp. xxi–lii.
  14. ^ Bogaert, Pierre-Maurice (2000). „Les livres d'Esdras et leur numérotation dans l'histoire du canon de la Bible latin”. Revue Bénédictine. 110 (1–2): 5—26. doi:10.1484/J.RB.5.100750. 
  15. ^ James H. Charlesworth – "Announcing a Dead Sea Scrolls Fragment of Nehemiah" – The Institute for Judaism and Christian Origins – Retrieved 20 August 2011.
  16. ^ Daniel 2:1, Daniel 7:1, Daniel 8:1
  17. ^ „4 Ezra OR 2 Esdras, from The holy Bible, King James version (Apocrypha)”. Arhivirano iz originala 12. 7. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2010. 
  18. ^ Howard H. Cox, The Pentateuch: History Or Story?, p. 101
  19. ^ But the Qur'an 9:30 quotes Jews as saying that he is the "son of God" Ashraf, Shahid (2005). „Prophets 'Uzair, Zakariya and Yahya”. Encyclopaedia of Holy Prophet and Companions. Daryaganj, New Delhi: Anmol Publications Pvt. Ltd. str. 199—200. ISBN 978-81-261-1940-0. [mrtva veza]
  20. ^ Ibn Kathir. „'Uzair (Ezra)”. Stories of the Quran. Ali As-Sayed Al-Halawani (trans). Islambasics.com. Pristupljeno 21. 11. 2007. 
  21. ^ „MEMRI”. MEMRI. 
  22. ^ „Ezra's Tomb”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2010. g. Pristupljeno 15. 3. 2010. 
  23. ^ Ezra 7:7
  24. ^ Porter, J.R. (2000). The Illustrated Guide to the Bible. New York: Barnes & Noble Books. str. 115–16. ISBN 978-0-7607-2278-7. 
  25. ^ The dates of Nehemiah's and Ezra's respective missions, and their chronological relation to each other, are uncertain, because each mission is dated solely by a regnal year of an Achaemenian King Artaxerxes; and in either case we do not know for certain whether the Artaxerxes in question is Artaxerxes I (465–424 BCE) or Artaxerxes II (404–359 BCE). So we do not know whether the date of Ezra's mission was 458 BCE or 397 BCE' Arnold J. Toynbee, A Study of History, vol. 12 (1961) Oxford University Press, 1964 pp. 484–85 n.2
  26. ^ Winn Leith, Mary Joan (2001) [1998]. „Israel among the Nations: The Persian Period”. Ur.: Michael David Coogan. The Oxford History of the Biblical World. Oxford; New York: Oxford University Press. str. 281. ISBN 978-0-19-513937-2. LCCN 98016042. OCLC 44650958. 
  27. ^ John Boederman, The Cambridge Ancient History, 2002, p. 272
  28. ^ a b Winn Leith, Mary Joan (2001) [1998]. „Israel among the Nations: The Persian Period”. Ur.: Michael David Coogan. The Oxford History of the Biblical World. Oxford; New York: Oxford University Press. str. 306. ISBN 978-0-19-513937-2. LCCN 98016042. OCLC 44650958. 
  29. ^ Gosta W. Ahlstrom, The History of Ancient Palestine, Fortress Press, p. 888
  30. ^ Richard Elliott Friedman (1987). Who Wrote the Bible?. Perennial Library. str. 232, 242. ISBN 978-0-06-097214-1. 
  31. ^ Fantalkin, Alexander; Tal, Oren (2012). „The Canonization of the Pentateuch: When and Why? (Part I)” (PDF). Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Walter de Gruyter GmbH. 124 (1): 4. ISSN 1613-0103. S2CID 55036539. doi:10.1515/zaw-2012-0001. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jezdra na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јездра&oldid=27556520”