Јеленак
| Jelenak | |
|---|---|
| |
| Lucanus cervus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | L. cervus
|
| Binomno ime | |
| Lucanus cervus Linnaeus, 1758
| |
Jelenak (lat. Lucanus cervus) je vrsta tvrdokrilca iz porodice jelenaka (Lucanidae). U narodu je takođe poznat pod nazivom buba ljeljen. Tamnosmeđe je boje (skoro crne) i veoma je krupan (dužina tela je 3-8 cm). Mužjak i ženka se razlikuju po tome što mužjak ima velika klešta („rogove“) koja mu služe za borbu sa suparnicima. Klešta mužjaka mogu biti dugačka skoro koliko i čitavo telo. Na Crvenoj listi IUCN je naveden kao takson za koji postoji mali rizik od izumiranja.
Ime[uredi | uredi izvor]
Naziv potiče od sličnosti sa jelenom, tj. zbog „rogova“ koje ima mužjak.
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Jelenak spada u rod Lucanus u okviru porodice Lucanidae. U rodu postoje dva podroda: Lucanus Scopoli, 1763. i Pseudolucanus Hope i Vestvood, 1845. Vrsta L. cervus sadrži četiri podvrste. Nominalna podvrsta L. cervus cervus (Linnaeus, 1758) uspostavljena je prvobitnim opisom vrste 1758. Postoje još tri podvrste, a to su L. cervus judaicus, Planet, 1900, L. cervus laticornis Deirolle, 1864 i L. cervus turcicus Sturm, 1843. [2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Značajno je izražen polni dimorfizam, pri čemu mužjaci imaju proširene mandibule koje su upadljivo veće od mandibula ženki. Iako mandibule mužjaka izgledaju preteće, one su preslabe i ne mogu naneti bol. Ipak, ženke mogu naneti bolan ugriz. Ova vrsta je naučno i narodno ime dobila zahvaljujući sličnosti mandibula mužjaka sa rogovima jelena kao i zbog slične upotrebe ovih struktura.[3] Veličina odraslih jedinki varira između različitih područja distribucije, na primer jedinke iz Španije, Nemačke i Holandije su veće od onih iz Belgije ili Velike Britanije. Mužjaci su dugački oko 3,5 do 8 cm, a ženke oko 3 do 5 cm.[4]
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Jelenak je rasprostranjen širom Evrope. [1] U Nemačkoj je rasprostranjen uglavnom na jugu, a odsutan je sa teritorije Irske. U Mađarskoj je ova vrsta rasprostranjena u brdovitim i planinskim predelima. U Rumuniji je rasprostranjena, posebno u brdovitim predelima sa padinama izloženim suncu. Javlja se i u evropskom delu Turske. U Italiji je uglavnom rasprostranjena u severnom i centralnom regionu. [5] U Španiji i Portugalu prisutan je samo na severu.[6] U Britaniji je rasprostranjenje ove vrste uglavnom ograničeno na jugoistok države. Ova vrsta je danas izumrla u Danskoj i Letoniji. [7] Takođe se nalazi na Kavkazu, Maloj Aziji, Siriji i zapadnom Kazahstanu. Areal vrste se trenutno povećava na teritoriji Hrvatske i Slovačke.
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Odrasle jedinke se javljaju krajem maja sve do početka avgusta, a najaktivniji su u večernjim satima. Ženke polažu jaja u komad trulog drveta duboko u zemlji. Larve koje su slepe i imaju oblik slova "S", hrane se trulim drvetom na raznim mestima, panjevima, starom drveću i grmljem, trulim ogradama, kompostnim hrpama i lišćem. Larve imaju mekano, providno telo kremaste boje sa šest narandžastih nogu i narandžastom glavom. Na nogama imaju češljeve koje koriste za komunikaciju sa drugim larvama. Larve prolaze kroz nekoliko stadijuma razvića, pa im je potrebno 4 do 6 godina da postanu lutke. [8] Odrasli žive samo nekoliko nedelja, hraneći se nektarom i sokom drveća. Njihov spor, lepršav let, obično u sumrak, stvara karakterističan zvuk zujanja. Mužjaci lete češće u odnosu na ženke.
Slike[uredi | uredi izvor]
-
Ženka -
Mužjak sa strane -
Klešta mužjaka -
-
-
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Lucanus cervus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017. Pristupljeno 23. 1. 2017.
- ^ „Genus. Lucanus Scopoli, 1763”. BioLib.cz. Pristupljeno 5. 7. 2017.
- ^ Harvey, D.J.; Gange, A.C.; James, C. J.; Rink, M (2011). „Bionomics and distribution of the stag beetle, Lucanus cervus (L.) across Europe”. Insect Conservation and Diversity. 4: 23—38.
- ^ „Ein Steckbrief”. hirschkaefer-suche.de. Arhivirano iz originala 03. 05. 2019. g. Pristupljeno 22. 2. 2019.
- ^ Bartolozzi L.; Maggini L. (2006). „Insecta Coleoptera Lucanidae”. Ur.: S. Ruffo; F. Stoch. Checklist and distribution of the Italian fauna. Museo Civico di Storia Naturale di Verona. str. 191—192.
- ^ López-Colón, J. I. (2000). „Familia Lucanidae”. Ur.: Martín-Piera, F.; López-Colón, J. I. Fauna Iberica Vol. 14: Coleoptera, Scarabaeoidea I. CSIC.
- ^ „About stag beetles”. People's Trust for Endangered Species. 2017. Pristupljeno 24. 2. 2017.
- ^ „Lucanus cervus”. Encyclopedia of life. Pristupljeno 24. 2. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
