Pređi na sadržaj

Jelena Čižova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena Čižova
Jelena Čižova 2017. godine
Lični podaci
Puno imeJelena Semjonovna Čižova
Datum rođenja(1957-05-04)4. maj 1957. (67 god.)
Mesto rođenjaLenjingrad, Sovjetski Savez, danas Rusija

Jelena Semjonovna Čižova (rus. Елена Семёновна Чижова; rođena 4. maja 1957, Lenjingrad) je ruska književnica, prevodilac i esejista, ekonomista, dobitnica Ruske nagrade Buker za 2009. godinu.

Biografija i kreativnost[uredi | uredi izvor]

Jelena Čižova je studirala ekonomiju, a nakon diplomiranja radila je na univerzitetu i predavala upravljanje proizvodnjom i engleski jezik.

Devedesetih se bavila privatnim biznisom [1] .

Glavni je urednik međunarodnog časopisa "Svetska reč " (Sankt Peterburg).

Dobitnik je nagrade "Ruski Buker-2009".

Život[uredi | uredi izvor]

U martu 2014. Jelena Čižova stavila je svoj potpis na apel ruskih kulturnih radnika protiv delovanja ruskog rukovodstva na istoku Ukrajine i Krima [2][3] . U maju 2018. godine potpisala je izjavu članova Peterburškog PEN kluba učesnicima SPIEF-a pozivom za puštanje iz zatvora Olega Sentsova i za njegovo premeštanje u Ukrajinu [4] .

U maju 2019. švajcarski list "Neue Zürcher Zeitung" objavio je esej Čižove [5][6], koji je izazvao odjek u Rusiji [7], budući da je u njemu Čižova optužila Josifa Staljina da saoseća sa Hitlerovim planovima da uništi Lenjingrad i njegove stanovnike [8][9]. Politikolog Natalija Elisejeva poslala je izjavu Istražnom komitetu Rusije da pokrene krivični postupak protiv pisca prema članu 354.1 Krivičnog zakona Ruske Federacije (rehabilitacija nacizma).[10] 10. maja 2019. članovi PEN kluba izrazili su solidarnost sa Elenom Čižovom, ali su istovremeno primetili da "u članku o kome se raspravlja postoji, po mišljenju mnogih, jedna značajna netačnost. U najžešćem periodu blokade presečena je železnička komunikacija sa gradom, odnosno izvoz vojne opreme, niti snabdevanje sirovinama umesto hranom, kako piše Čižova, nisu bili nemogući".[11]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Jelena Čižova je udovica Valerija Vozgrina (1939-2020), doktora istorijskih nauka, profesora Državnog univerziteta Sankt Peterburg, člana Kraljevske danske akademije nauka i umetnosti [12], bivšeg delegata Medžlisa krimsko-tatarskog naroda [13], zvanični predstavnik Medžlisa u Sankt Peterburgu [14] .

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Kroški Cahes (2000)
  • Lavra (Lavra) (2002)
  • Orest i sыn (Orest i sin) (2007)
  • Vremя ženщin (Vreme žena) " (2009)
  • Polukrovka (Polukrv) (2010) (u verziji časopisa objavljena je pod naslovom "Zločinac" 2005)
  • Terrakotovaя staruha (Starka iz terakote) (2011)
  • Neprikaяnnый dom (Nemirna kuća) (2012)
  • Planeta gribov (Planeta pečurki) (2014)
  • Kitaist (Kitaist) (2017)
  • Gorod, napisannый po pamяti (Grad napisan iz sećanja) (2019)

Književne nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Roman Kroški Cahes - nagrada "Severna Palmira" (2001) i Književna nagrada časopisa „Zvezda“ (2001).
  • Roman Lavra je uži izbor ruskog Bukera (2003).
  • Roman Polukrv (objavljen pod naslovom „Zločinac“) uži je izbor ruskog Bukera (2005).
  • Roman Vreme žena laureat Ruske nagrade Buker (2009).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Elena Čižova: Pisatelь - эto lomovaя lošadь”. Učitelьskaя gazeta. 2014-10-07. Pristupljeno 2016-04-19. 
  2. ^ „Rossiйskie artistы sostavili alьternativnый spisok v podderžku Ukrainы”. Korrespondent (na jeziku: ruski). korrespondent.net. Pristupljeno 2019-05-09. 
  3. ^ „Obraщenie iniciativnoй gruppы po provedeniю Kongressa intelligencii «Protiv voйnы, protiv samoizolяcii Rossii, protiv restavracii totalitarizma» i pisьmo deяteleй kulьturы v podderžku pozicii Vladimira Putina po Ukraine i Krыmu” (na jeziku: ruski). Novaя gazeta. 2014-03-13. Arhivirano iz originala 2017-07-30. g. Pristupljeno 2017-07-30. 
  4. ^ „Literatorы i učenыe vыstupili s zaяvleniem «Spasti Olega Sencova» — Troickiй variant — Nauka”. Troickiй Variant. Pristupljeno 2019-05-09. 
  5. ^ Elena Chizhova. „Das doppelt verriegelte Gedächtnis – die Wahrheit über die Blockade Leningrads war in Russland lange ein strikt gehütetes Tabu” (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2019-05-11. 
  6. ^ p²p╬p╡p╟я▐ pЁp╟p╥p╣я┌p╟ — Novayagazeta.ru
  7. ^ Dыmarskiй Vitaliй. „Intervью / Osoboe mnenie / Vitaliй Dыmarskiй”. Эho Moskvы (na jeziku: ruski). Эho Moskvы. Pristupljeno 2019-05-09. 
  8. ^ „Stalina nazvali posobnikom Gitlera v blokade Leningrada”. Lenta.ru. lenta.ru. Pristupljeno 2019-05-09. 
  9. ^ Dmitriй STEŠIN | Saйt «Komsomolьskoй pravdы» (2019-05-07). „Pisatelьnica Elena Čižova: «Blokadnый Leningrad umoril Stalin»” (na jeziku: ruski). KP.RU - saйt «Komsomolьskoй pravdы». Pristupljeno 2019-05-09. 
  10. ^ «Pravo rassuždatь o pričinah voйnы». Sporы vokrug statьi o blokade
  11. ^ „Vыražaem svoю solidarnostь s Elenoй Čižovoй " PEN-Klub”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2019. g. Pristupljeno 04. 03. 2021. 
  12. ^ „Vozgrin Valeriй Evgenьevič”. Sankt-Peterburgskiй gosudarstvennый universitet, Institut istorii. history.spbu.ru. Pristupljeno 2019-05-07. 
  13. ^ BBC
  14. ^ Saйt Medžlisa krыmskotatarskogo naroda
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Чижова&oldid=26797249”