Jerofej Habarov

Jerofej Habarov
Spomenik Jerofeju Habarovu u Habarovsku
Puno ime	Jerofej Pavlovič Habarov
Datum rođenja	1603.
Mesto rođenja	Veliki Ustjug, Rusko carstvo
Datum smrti	1671.
Mesto smrti	Bratsk ili Kirensk, Rusko carstvo

Jerofej Pavlovič Habarov zv. Svjatitski (rus.: Erofeй Pavlovič Habarov;) (okolina Veliki Ustjug 1603 − Irkutska oblast 1671), bio je ruski istraživač i avanturista, najpoznatiji po istraživanju oblasti reke Amur i pokušajima kolonizacije tog područja u korist Rusije. Ruski grad Habarovsk, kao i mali grad i železnička stanica Jerofej Pavlovič (smešten na Transsibirskoj železnici u Amurskoj oblasti) nose njegovo ime.

Odlazak u Sibir

Sliv reke Lene

U ranom detinjstvu, porodica se seli u selo Svjatica pa mu otuda nadimak Svjatitski Jedno vreme je radio za Stroganove u njihovim solanama u Soljvičegodsku , ali se 1625 godine, zajeno sa bratom Nikiforom, zaputio u Sibir u potrazi za bogatstvom.

Prvo plovi iz Tobolsk za rusku sibirsku koloniju Magazeju i u njoj boravi jedno vreme, a 1628. godine pokreće ekspediciju i kanuima preveslava reku Hetu.

1630.godine Habarov je krenuo obrnutim putem , vraćajući se iz Mangazeje u Tobolsk , ali ovaj put kopnom. 1632—1641. stigao je do reke Lene osnovao poljoprivredno naselje i napravioa solanu na ušću reke Kute (danas se tu nalazi grad Ust-Kut ). Ubrzo biva zatočen u tamnici u Jakutsku, zbog sukoba sa tadašnjim guvernerom, iz koje se izbavlja tek 1645. godine. Ali vrijeme provedeno iza rešetaka nije bilo uzalud. Od drugih zatvorenika čuo je priče o amurskim zemljama i njihovom neiscrpnom bogatstvu.

Prva ekspedicija (1649−1650.)

U proleće 1649. Habarov se sa odredom od 70 ljudi uputio prema reci Leni i njenoj pritoci, reci Oljokmi, a zatim je , slijedeći tok njene pritoke Tungir, kopnom došao do reke Šilke (jednu od pritoka Amura). Dosegnuvši gornji Amur (Daurija) početkom 1650. godine, pronašao je zemlju gotovo napuštenu. U Jakutsk se vratio u maju 1650. godine i podnio svoj izveštaj u kome je upozorio na opasnost od kineske intervencije i predložio veću ekspediciju sa profesionalnim vojnicima.

Druga ekspedicija (1650−1653.)

Sliv reke Amur

U jesen 1650. godine, Habarovljev odred je porazio mnoga daurska i dučerska plemena i nemeće lokalnim knezovima rusku vlast. Krajem godine uzima Albazino i tu pravi zimski kamp. Juna 1651. godine, nakon što je dobio pojačanje,, nastavio je splavarenje rijekom Amur. U septembru 1651. godine, ekspedicija je stigla do ušća reke Sungari u Amur. 29. septembra stigli su do Ačanska, blizu današnjeg Habarovska, i odlučili da tu provedu zimu. 8. oktobra 1651. napalo ih je oko 1.000 ratnika lokalnih plemena. Međutim ruski kozaci su se odbranili i porazili napadače.

Oblast reke Amur, sa položajem daurskih i dučerskih plemena.

To je rezultiralo time da su se lokalna plemoena obratila svojim mandžurskim gospodarima i zahtevala pomoć. 24. marta 1652. godine snaga od 2.000 Mandžuraca i Korejaca naoružanih artiljerijom napala je Ačansk. Habarov ih je,iako mnogo malobrojniji , nekako uspeo da savlada. (mandžurijski general, Haise, kasnije je pogubljen zbog svoje nesposobnosti). Ne znajući koliko je još Kineza bilo u tom području, 22. aprila je odlučio da se povuče sa Amuru. U jednom trenutku naišao je na još jednu vojsku od 6.000 Kineza, ali uspeo je da im se isklizne pod zaštitom magle i tame.

Tokom ove kampanji, Habarov je sastavio „Crtež reke Amur“, što je bila prva evropska mapa Amurske regije, a takođe je prikupio puno informacija o narodima koji žive u blizini reke Amur.

Dalja sudbina

Po okončanju ekspedicije, biva optužen od strane svojih ljudi za slanje lažnih izveštaja kao i za svirepost kako prema svojim kozacima tako i prema lokalnom stanovništu. Biva ubrzo uhapšen, lišen čina i imovine i poslan je na petnaestomesečno putovanje u Moskvu na suđenje. Zbog zasluga za carstvo, car Aleksej ga delomično rehabilituje, dodjeljuje mu malo plemićko zvanje i šalje u Ust-Kut u Sibiru . Pojavljuje se još u zapisima iz 1667. godine i dalja njegova sudbina je nepoznata.

Mesto smrti

Mesto smrti nije sigurno poznato. Prema nekim izveštajima umro je 1671. u zatvoru u Bracku (danas Bratsk), a prema drugima - u Ust-Kirengu (današnji Kirensk).

Literatura

• W Bruce Lincoln, The Conquest of a Continent, 1994