Алексеј I Михајлович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј I Михајлович
Alexis I of Russia (Hermitage).jpg
Датум рођења (1629-03-19)19. март 1629.
Место рођења Москва
Руско царство
Датум смрти 26. јануар 1676.(1676-01-26) (46 год.)
Место смрти Москва
Руско царство
Династија Романов
Отац Михаил I Фјодорович
Мајка Eudoxia Streshneva
Супружник Марија Милославскаја, Наталија Наришкина
Потомство Софија Алексејевна, Петар Велики, Наталија Алексејевна, Иван V Алексејевич, Симеон Алексејевич, Феодосија Алексејевна од Русије, Марија Алексејевна, Катарина Алексејевна, Алексеј Алексејевич од Русије, Марфа Алексејевна, Јевдокија Алексејевна, Дмитри Алексејевич, Фјодор III Алексејевич
Претходник Михаил I Фјодорович
Наследник Фјодор III Алексејевич

Алексеј I Михајлович (19. март 162926. јануар 1676) је био други цар Русије из династије Романов од 1645. године.

Смрт родитеља[уреди]

Алексеј је био син цара Михаила I и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години 18. августа 1645. године. Током пролећа следеће године 13. јула му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.[1]

Морозов[уреди]

Немајући сада поверења у никога другога он свога тутора бојара Морозова поставља на чело руске владе. Користећи своју позицију овај главни министар организова 1648. године венчање младог цара за Марију Милославскају док се сам жени њеном сестром. Вест о том дуплом венчању тада разјарује становнике Москве који се буне с жељом да убију овога бојара. Он тај покушај преживљава само захваљујући младом цару који га личном интервенцију спашава. Без обзира на овај догађај Морозов ће наставити управљати у већој или мањој мери државом као премијер или „саветник“ све до своје смрти 1661. користећи свој негдашњи утицај и цареву супругу. Најважнија од унутрашњополитичких мера Морозова постаје нови руски законик који ће остати у оптицају све до XIX века.

Пољска[уреди]

Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло 1648. године до побуне Богдана Хмељничког. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру 1653. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају Смоленск, Кијев, Ригу, Витепск, Полоцк и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од 1654. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја Украјина је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и Шведску да објави рат Пољској што она чини 1655. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј 1656. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога 1661. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек 1667. године. По тадашњем мировном споразуму Русија је вратила освојени излаз на Балтичко море, а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке Дњестар. Завршетком тих ратова Пољска је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се 1659. године оснива Иркутск, а 1666. године Селенгинск.[2]

Проблематични потомци[уреди]

Током свог живота Алексеј I имао је из два брака укупно 15 деце од чега је било шест синова. Без обзира на велики број деце, њихово здраствено стање је било забрињавајуће. Његов први син Димитрије није доживео другу годину живота. Његов други син и престолонаследник Алексеј умире на прагу пунолетности 1670. године стварајући цару велике династичке бриге, знајући да су му два преостала сина Фјодор III и Иван V инвалиди, а Симеон је умро 1669. године. Због тога он се 1671. године жени с Наталијом Наришкином која ће му родити Петра 1672. године. Алексеј I умире 29. јануара 1676. године не дуго након представљања Фјодора III као свога наследника.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Roman Yurievich Zakharyin
 
 
 
 
 
 
 
8. Nikita Romanovich Zakharyin-Yuriev
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Juliana Fedorovna Karpova
 
 
 
 
 
 
 
4. Филарет Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ivan Vladimirovich Golova Khovrin
 
 
 
 
 
 
 
9. Varvara Ivanovna Golovina-Khovrina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Anna Danilovna Cholmskaya
 
 
 
 
 
 
 
2. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Vasil Shestov
 
 
 
 
 
 
 
10. Ivan Vasiljevich Shestov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Xenia Shestova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Timofey Gryaznoy
 
 
 
 
 
 
 
1. Алексеј I Михајлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Andrej Streshnyov
 
 
 
 
 
 
 
12. Stepan Andrejevich Streshnyov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Lukyan Stepanovich Streshnyov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Roman Alexandrovich Volkonsky
 
 
 
 
 
 
 
14. Konstantin Volkonsky
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna Konstantinovna Volkonskaya
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  2. Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Михаил I Фјодорович
Цар Русије
Наследник:
Фјодор III Алексејевич