Joakim (car)

Joakim
Car Judeje
Lični podaci
Datum rođenja	634. p. n. e.
Mesto rođenja	Jerusalim, Judeja
Datum smrti	598. p. n. e.
Mesto smrti	Jerusalim, Judeja

Joakim ili Elijakim (‎hebr. יהויקים‎, „Gospod će vaskrsnuti“), Josijin sin, je biblijska starozavetna ličnost: kralj Judeje, štićenik egipatskog faraona Neha II, kome je plaćao danak (jedan talant zlata i 100 talanata srebra).

Prema biblijskom svedočenju, Joakim se popeo na presto nakon što je faraon Neho II zbacio njegovog brata Joahaza, Josijinog sina, koji je vladao ne više od tri meseca. Po svom imenovanju, zakleo se da će biti lojalni vazal Egipta. Odlikovao se krajnjom zlobom i, ne obazirući se na opasnost koja je pretila od Vavilona, provodio je vreme u neobuzdanim zabavama i progonio proroke (Uriju, Jeremiju i Varuha) zbog toga što su javno osuđivali carevu politiku i što su nagovestili uništenje Jerusalima.

U međuvremenu, posle konačnog poraza asirskih trupa kod tvrđave Haran 609. p. n. e. Dve najveće sile na Bliskom istoku, Egipat i Vavilonija, počele su da se sukobljavaju za dominaciju u Siriji i Hananu. U proleće 607. p. n. e. stari i bolesni vavilonski kralj Nabopolasar predao je komandu nad vojskom svom sinu Navuhodonosoru. Sledeće godine Vavilonci su prešli Eufrat južno od Karhemiša. Tamo 605. godine p. n. e. (Dan. 1:1) treće godine vladavine Joakima) odigrala se odlučujuća bitka sa Egipćanima, u kojoj su egipatske trupe pretrpele poraz.

U bici kod Karhemiša, Jevreji, Feničani i Sirijci su učestvovali kao vazali faraona Neha II. Male države su bile zapanjene porazom Egipćana i praktično nisu pružile otpor napredovanju vavilonske vojske. Kada se Navuhodonosor približio Jerusalimu, Joakim je požurio da ga otkupi delom hramskog blaga i predao je kao taoce mladiće iz plemenitih jevrejskih porodica, među kojima je bio i budući slavni prorok Danilo. Juda je postala vazal Vavilona i deo naroda je odveden u Vavilonsko ropstvo.

15. avgusta 605. p. n. e. u jeku sirijskog pohoda na Vavilon, kralj Nabopolasar je umro i Nabukodonosor je preuzeo faraonski presto.

Joakim je u međuvremenu nastavio svoj bezbrižni i raskalašni život. Vladajuća elita Judeje sastojala se uglavnom od pristalica radikalne proegipatske partije, kojoj je pripadao prorok Ananija. Videli su mogućnost sticanja nezavisnosti u oslanjanju na Egipat i u borbi protiv Vavilonaca. Njima se suprotstavila partija umerenih koji se protivio komplikacijama odnosa sa Vavilonom. Njoj je pripadao prorok Jeremija, koji je predviđao pad Jerusalima u slučaju Joakimove izdaje svog vavilonskog gospodara.

Do 601. p. n. e. Navuhodonosor je očigledno preuzeo Filisteju i rizikovao pohod na Egipat. Međutim, Neho je uspeo da se pripremi i u teškoj borbi dao je neprijatelju dostojan otpor. Čak je uspeo da zauzme Gazu, a Navuhodonosor je, pretrpevši velike gubitke, bio primoran da se povuče. Kralj Joakim je ovo verovatno video kao povoljan trenutak da se odvoji od potčinjenosti Vavilonu.

Godine 599. p. n. e. Navuhodonosor je izvojevao niz pobeda nad Arapima i pokorio Moav i Amon. Joakimova izdaja nije prošla nezapaženo kod vavilonskog kralja. Godine 598. p. n. e. Navuhodonosor je krenuo na Jerusalim.

Sudbina Joakima je drugačije opisana u četvrtoj Knjizi o carevima, koja izveštava da su nakon Joakimove smrti došli Vavilonci, predvođeni Navuhodonosorom (2. Car. 24); i u Drugoj Knjizi Dnevnika, gde se kaže da je „Navuhodonosor, kralj vavilonski... vezao ga okovima da ga odvede u Vavilon“ (2. Let. 36:6). Moguće je da različite biblijske knjige beleže različite događaje sa različitim detaljima: u 2. Car. 24:2 takođe izveštava da je „Gospod poslao protiv njega horde Haldejaca, i horde Sirijaca, i horde Moavaca, i horde Amonaca, i poslao ih protiv Jude“ - međutim, postoji nema pomena o Joakimovom zatočeništvu; a s druge strane, Druga knjiga dnevnika ne kaže izričito da je Joakim umro u zatočeništvu. U Knjizi proroka Jeremije (Jeremija 52:31-34) piše da je Evilmerodah oslobodio i uzvisio Joakima, ali u Četvrtoj knjizi o Carevima (2 Car. 25:27-30) isti (skoro od reči do reči) tekst odnosi se na Jekoniju (Joakimovog sina).

Josif Flavije u „Jevrejskim starinama“ (Ks, 6, 3) piše da se Joakim dobrovoljno predao, nadajući se milosti pobednika, ali je ubijen po Navuhodonosorovom naređenju.