Jotovanje u novoštokavskim dijalektima

Jotovanje je spajanje nepalatalnih suglasnika c, d, g, h, k, l, n, s, t i z s glasom j pri čemu se u rečima stvaraju palatalni suglasnici č, đ, ž, š, lj, nj, i ć.

Primeri:

• c+j = č klicati - kličem
• d+j = đ mlad - mlađi
• l+j = lj dalek - dalji
• n+j = nj tanak - tanji
• s+j = š pisati - pišem
• t+j = ć platiti - plaćen
• z+j = ž brz - brži

• za poređenje prideva koristi se sufiks -ji. U ovom slučaju susedni tvrdi suglasnici postaju meki: tvrd > tvrđi, brz > brži.
• instrumental jednine imenica muškog roda na suglasnik: so > solju, glad > glađu
• glagoli koji imaju tematski vokal I: moliti > moljen, paziti > pažen
• u tvorbi reči - zbirne imenice: zelje, granje, pruće
• drugi primeri: porubiti > porubljen, moliti > moljah

Jotovanjem se smatra i nešto drugačija pojava, kada se između dvousnenih suglasnika b, m, p i zubnousnenog suglasnika v i palatala j umetne suglasnik l, koji s glasom j daje lj (glup - gluplji, grob - groblje, zdrav - zdravlje, hramati - hramljem). Ta se glasovna promena zove epentetsko (umetnuto) L.