Jotovanje u novoštokavskim dijalektima
Jotovanje je spajanje nepalatalnih suglasnika c, d, g, h, k, l, n, s, t i z s glasom j pri čemu se u rečima stvaraju palatalni suglasnici č, đ, ž, š, lj, nj, i ć.
Primeri:
- c+j = č klicati - kličem
- d+j = đ mlad - mlađi
- l+j = lj dalek - dalji
- n+j = nj tanak - tanji
- s+j = š pisati - pišem
- t+j = ć platiti - plaćen
- z+j = ž brz - brži
- za poređenje prideva koristi se sufiks -ji. U ovom slučaju susedni tvrdi suglasnici postaju meki: tvrd > tvrđi, brz > brži.
- instrumental jednine imenica muškog roda na suglasnik: so > solju, glad > glađu
- glagoli koji imaju tematski vokal I: moliti > moljen, paziti > pažen
- u tvorbi reči - zbirne imenice: zelje, granje, pruće
- drugi primeri: porubiti > porubljen, moliti > moljah
Jotovanjem se smatra i nešto drugačija pojava, kada se između dvousnenih suglasnika b, m, p i zubnousnenog suglasnika v i palatala j umetne suglasnik l, koji s glasom j daje lj (glup - gluplji, grob - groblje, zdrav - zdravlje, hramati - hramljem). Ta se glasovna promena zove epentetsko (umetnuto) l.
Spoljašnje veze[uredi]
- Jotovanja www.scribd.com
