Промена Л у О

Из Википедије, слободне енциклопедије

Промена Л у О је гласовна промена српског језика (и шире, у штокавским наречјима) у којој се сугласник Л на крају речи или на крају слога вокализује у О. Ова гласовна промена јавила се крајем 14. века[1].

Промена Л у О је део шире групе Л-вокализација (претварања фонеме Л у самогласник или сонант), која постоји у дијалектима енглеског и немачког језика, а утицала је на развој савременог холандског, пољског, украјинског, бразилско-португалског и других језика.

Примери у српском језику[уреди]

код глагола
  1. мушки род једнине глаголског придева радног настаје додавањем наставка –о на инфинитивну основу. Историјски, наставак за мушки род био је -л, али је услед положаја на крају речи извршена промена у -о. Фонема л се задржала у наставцима осталих облика (нпр. за женски род -ла).
бити — би- + -л → бил → био
хтети — хте- + -л → хтел → хтео
читати — чита- + -л → читал → читао
У облицима који су се завршавали на –ол, после промене л у о извршена је и асимилација вокала: убости → убол → убоо → убо
код именица
  1. уколико се именица мушког или женског рода у номинативу једнине завршавала на -л, извршена је промена у о. Промена се може уочити и у акузативу једнине ако именице не означавају особу, док остали падежни облици задржавају фонему л:
    анђел → анђео, ген. анђела, акуз. анђела
    котал → котао, ген. котла, акуз. котао
    мисал → мисао, ген. мисли, акуз. мисао
    У именицама које су се завршавале на –ол, после промене л у о извршена је и асимилација вокала: сол → соо → со
  2. уколико именица означава вршиоца радње, а настала је додавањем творбеном наставка -лац, долази до преласка л у о у свим падежним облицима изузев номинатива једнине и генитива множине:
    носи-ти → носи- + -лац → носилац, ген. једн. носиоца, ген. мн. носилаца
    чита-ти → чита- + -лац → читалац, ген. једн. читаоца, ген. мн. читалаца
  3. у појединим изведеницама
    село → селце→ сеоце
    делити → делба → деоба
код придева
  1. прелазак је извршен у номинативу једнине мушког рода код придева са основом на -л. Л се задржава у осталим родним и падежним облицима:
зал → зао, зла, зло; зао, ген. злог, дат. злом...
подал → подао, подла, подло

Изузеци[уреди]

Гласовна промена л у о се није извршила код неких речи домаћег (словенског) порекла (бол, ждрал, охол), нити се врши у савременијим позајмљеницама и интернационалним терминима (генерал, хотел, тунел, фосил, скандал, фудбал).

У именици зналац, насталој додавањем творбеног наставка -лац, не врши се промена: зналац, ген. зналца.

Код неких речи постоје дублетни облици, са извршеном променом или без ње:

  • арханђел — арханђео
  • анђелски — анђеоски
  • крилце — криоце


Гласовне промене
палатализација | сибиларизација | непостојано А | промена Л у О | губљење сугласника | сажимање самогласника | разједначавање самогласника | јотовање | једначење сугласника по звучности | једначење сугласника по месту творбе | преглас | превој самогласника | покретни самогласници

Референце[уреди]

  1. ^ Клајн И. Граматика српског језика. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.