Pređi na sadržaj

Jošihiro Togaši

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jošihiro Togaši
Lični podaci
Datum rođenja(1966-04-27)27. april 1966.(58 god.)
Mesto rođenjaŠindžo, Jamagata,  Japan
Porodica
SupružnikNaoko Takeuči (1999—danas)
Književni rad
Period1986—danas
Najvažnija delaHunter × Hunter, YuYu Hakusho

Potpis

Jošihiro Togaši (jap. 冨樫 義博, Togashi Yoshihiro; Šindžo, 27. april 1966) je japanski mangaka. Poznat je po mangama kao što su Hunter × Hunter, YuYu Hakusho i Level E. Smatra se jednim od najuticajnijih mangaka u istoriji. Oženjen je Naokom Takeuči, autorkom čuvene mange Mesečeva ratnica.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Jošihiro Togaši se rodio u malom gradu Šindžo, Jamagata prefektura.[1] Njegova porodica se bavila proizvodnjom papira, i njihova porodična radnja je do dana današnjeg otvorena.[2] Jošihiro je počeo da crta mange kao hobi između prvog i drugog razreda osnovne škole, ali zapravo nije uopšte planirao da postani profesionalni manga umetnik, već učitelj, pa je zato upisao Učiteljski fakultet na Jamagata univerzitetu. Međutim, njegov talenat se isticao i za vreme studiranja. Predao je nekoliko radova magazimu Weekly Shōnen Jump, pa je čak i 1986. osvojio Tezuka nagradu, najprestižniju nagradu za mlade manga umetnike, za mangu Buttobi Straight. Međutim, ozbiljno je počeo da crta mange tek nakon studiranja. Pokušao je da predaje u okviru prakse, ali se uverio da je ipak previše povučena osoba za takav posao i posvetio se pisanju mangi.[1] Godine 1999. se oženio sa Naokom Takeuči, dve godine nakon što su se upopznali preko zajedničkih prijatelja u manga industriji.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Rano stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Po završetku fakulteta nekoliko poglavlja njegove zbirke kratkih priča Ōkami Nante Kowakunai!! (prim. prev. Ne plašim se vuka) se objavljuje u Weekly Shōnen Jump−u, i 1989. se izdaje jedan tom tih poglavlja. Togaši iste godine počinje da radi i na Ten de Shōwaru Cupid (prim. prev. Skroz zloćast Kupidon).

YuYu Hakusho[uredi | uredi izvor]

Njegov prvi veliki hit je bio YuYu Hakusho, koji je počeo da se izdaje 1990. godine. YuYu Hakusho se izrodio iz Togašijeve fascinacije horor filmovima i okultizmom. Radi se o mladom Jusukeu Uramešiju, koji je naizgled tipični japanski huligan iz tog perioda. Međutim, on poseduje i istinske junačke kvalitete, uključujući zlatno srce, koje dobija tek nakon njegove neočekivane smrti, kada se bori za ponovno pravo na život. Međutim, zauzvrat mora da postane „duhovni detektiv” i da pripomogne u održavanju balansa između duhovnog i našeg sveta. Izdavanje u časopisu je trajalo četiri godine, a izašlo je ukupno 176 poglavlja, koja su naposletku sačinila 19 tomova. Jedna je od najprodavanijih mangi u istoriji, sa 78 miliona prodatih tomova.[3] Kraj priče je bio vrlo kontraverzan, a i sam Togaši je priznao da nije bio zadovoljan.[4]

Level E[uredi | uredi izvor]

Togaši je 1995., godinu dana po završetku izdavanja YuYu Hakusho, počeo da radi na kraćoj mangi Level E. Manga kombinuje žanrove naučne fantastike i komedije. Radnja prati princa Baku (baka na japanskom znači „idiot”), vanzemaljskog princa koji je pobegao na Zemlju.

Hunter × Hunter[uredi | uredi izvor]

Međutim, manga koja ga je najviše proslavila, a ujedno i manga koju i dalje piše, je Hunter × Hunter, koju je počeo da piše 1998. godine. Hunter × Hunter se radi o mladiću Gonu, koji želi da postane „lovac” kao svoj otac, koji ga je ostavio još kad je bio beba, kako bi jurio sopstveni san da postane „lovac”. Lovac u ovom fantastičnom svetu ima mnogo šire značenje, uključujući lovce na blago, lovce na magična stvorenja, itd. Gon želi da lovi samo jednu stvar - svog oca, i po tome je ovaj serijal dobio svoje naslov, koji se prevodi na srpski kao Lovac na lovca. Prodaja Hunter × Hunter je nadmašila čak i YuYu Hakusho, i iznosi 84 miliona prodatih tomova.[5]

Mnogi njegovi radovi su napravljeni u anime serijale. Hunter × Hunter je čak napravljen u dva. Jedan je iz 1998. godine, a drugi iz 2011.[6]

Iako se Hunter × Hunter i dalje izdaje, Togaši zbog zdravstvenih problema često pravi duge pauze.[7] Togaši prvenstveno ima problem sa donjim leđima, i nedavno je izjavio da gotovo da ne može da crta sedeći zbog bolova, pa mora da crta ležeći. Zbog pomenutih problema neizvesno je da li će Hunter × Hunter uopšte imati zvaničan kraj.

Njegova žena, Naoko Takeuči, mu je u početku pomagala sa crtanjem Hunter × Hunter, čak i pre nego što su se uzeli, ali njena uloga se uglavnom svodila na dodavanje detalja, pošto Jošihiro Togaši insistira da crta većinu svojih mangi sam.[1][4] Par je zajedno napisao knjigu za decu Oobo— Nu— Tochiibo— Nu— (jap. おおぼーぬーとちぃぼーぬー).[8] Jošihiro Togaši je crtao, dok se njegova žena bavila izradom fabule.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Intervju Jošihira Togašija povodom izadavanja 13. toma mange 'Hunter × Hunter’ (jap. Vol.13[巻頭インタビュー]冨樫義博)”. web.archive.org (na jeziku: japanski). 2006-02-04. Arhivirano iz originala 04. 02. 2006. g. Pristupljeno 2023-11-16. 
  2. ^ „'Manga Planet' u poseti... Jošihiro Togašijeve kuće iz detinjstva (eng. Manga Planet Visits... Yoshihiro Togashi's Childhood Home)”. web.archive.org (na jeziku: engleski). 2019-08-27. Arhivirano iz originala 27. 08. 2019. g. Pristupljeno 2023-12-07. 
  3. ^ Molimo, napustite scenu brzo! Tri užasno uporna zlikovca: 'Ni za smrt nisi dostojan'“ (jap.「早く退場して! しぶとすぎて嫌な悪役3選『お前は『死』にすら値しない」)”. マグミクス (na jeziku: japanski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  4. ^ a b „Togašijevo pismo čitaocima nakon kraja YuYu Hakusho” (na jeziku: engleski). 
  5. ^ „Potvrđena izložba radova Jošihira Togašija. Originalni crteži remek-dela poput 'Hunter x Hunter', 'Yu Yu Hakusho', i 'Level E' biće izložena zajedno. Stigla i rukom pisana poruka gospodina Togašija. (jap. 冨樫義博展の開催が決定。『ハンターハンター』『幽遊白書』『レベルE』など名作原画が一挙公開。冨樫先生直筆メッセージも到着 | ゲーム・エンタメ最新情報の)”. ファミ通 (na jeziku: japanski). 2022-07-04. Arhivirano iz originala 2022-07-04. g. Pristupljeno 2023-12-08. 
  6. ^ „Studio 'Madhouse' će da animira rimejk 'Hunter × Hunter' animea sa novom ekipom i novim glasovnim glumcima”. MyAnimeList.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  7. ^ „Hiatus Chart”. hiatus-hiatus.github.io (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-11. 
  8. ^ Takeuči, Naoko (2005). Oobo— Nu— Tochiibo— Nu—. Kodansha. ISBN 978-4063245363. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]