Јошихиро Тогаши

С Википедије, слободне енциклопедије
Јошихиро Тогаши
Лични подаци
Датум рођења(1966-04-27)27. април 1966. (58 год.)
Место рођењаШинџо, Јамагата,  Јапан
Породица
СупружникНаоко Такеучи (1999—данас)
Књижевни рад
Период1986—данас
Најважнија делаHunter × Hunter, YuYu Hakusho
Потпис

Јошихиро Тогаши (јап. 冨樫 義博, Togashi Yoshihiro; Шинџо, 27. април 1966) је јапански мангака. Познат је по мангама као што су Hunter × Hunter, YuYu Hakusho и Level E. Сматра се једним од најутицајнијих мангака у историји. Ожењен је Наоком Такеучи, ауторком чувене манге Месечева ратница.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јошихиро Тогаши се родио у малом граду Шинџо, Јамагата префектура.[1] Његова породица се бавила производњом папира, и њихова породична радња је до дана данашњег отворена.[2] Јошихиро је почео да црта манге као хоби између првог и другог разреда основне школе, али заправо није уопште планирао да постани професионални манга уметник, већ учитељ, па је зато уписао Учитељски факултет на Јамагата универзитету. Међутим, његов таленат се истицао и за време студирања. Предао је неколико радова магазиму Weekly Shōnen Jump, па је чак и 1986. освојио Тезука награду, најпрестижнију награду за младе манга уметнике, за мангу Buttobi Straight. Међутим, озбиљно је почео да црта манге тек након студирања. Покушао је да предаје у оквиру праксе, али се уверио да је ипак превише повучена особа за такав посао и посветио се писању манги.[1] Године 1999. се оженио са Наоком Такеучи, две године након што су се упопзнали преко заједничких пријатеља у манга индустрији.

Каријера[уреди | уреди извор]

Рано стваралаштво[уреди | уреди извор]

По завршетку факултета неколико поглавља његове збирке кратких прича Ōkami Nante Kowakunai!! (прим. прев. Не плашим се вука) се објављује у Weekly Shōnen Jump−у, и 1989. се издаје један том тих поглавља. Тогаши исте године почиње да ради и на Ten de Shōwaru Cupid (прим. прев. Скроз злоћаст Купидон).

YuYu Hakusho[уреди | уреди извор]

Његов први велики хит је био YuYu Hakusho, који је почео да се издаје 1990. године. YuYu Hakusho се изродио из Тогашијеве фасцинације хорор филмовима и окултизмом. Ради се о младом Јусукеу Урамешију, који је наизглед типични јапански хулиган из тог периода. Међутим, он поседује и истинске јуначке квалитете, укључујући златно срце, које добија тек након његове неочекиване смрти, када се бори за поновно право на живот. Међутим, заузврат мора да постане „духовни детектив” и да припомогне у одржавању баланса између духовног и нашег света. Издавање у часопису је трајало четири године, а изашло је укупно 176 поглавља, која су напослетку сачинила 19 томова. Једна је од најпродаванијих манги у историји, са 78 милиона продатих томова.[3] Крај приче је био врло контраверзан, а и сам Тогаши је признао да није био задовољан.[4]

Level E[уреди | уреди извор]

Тогаши је 1995., годину дана по завршетку издавања YuYu Hakusho, почео да ради на краћој манги Level E. Манга комбинује жанрове научне фантастике и комедије. Радња прати принца Баку (бака на јапанском значи „идиот”), ванземаљског принца који је побегао на Земљу.

Hunter × Hunter[уреди | уреди извор]

Међутим, манга која га је највише прославила, а уједно и манга коју и даље пише, је Hunter × Hunter, коју је почео да пише 1998. године. Hunter × Hunter се ради о младићу Гону, који жели да постане „ловац” као свој отац, који га је оставио још кад је био беба, како би јурио сопствени сан да постане „ловац”. Ловац у овом фантастичном свету има много шире значење, укључујући ловце на благо, ловце на магична створења, итд. Гон жели да лови само једну ствар - свог оца, и по томе је овај серијал добио своје наслов, који се преводи на српски као Ловац на ловца. Продаја Hunter × Hunter је надмашила чак и YuYu Hakusho, и износи 84 милиона продатих томова.[5]

Многи његови радови су направљени у аниме серијале. Hunter × Hunter је чак направљен у два. Један је из 1998. године, а други из 2011.[6]

Иако се Hunter × Hunter и даље издаје, Тогаши због здравствених проблема често прави дуге паузе.[7] Тогаши првенствено има проблем са доњим леђима, и недавно је изјавио да готово да не може да црта седећи због болова, па мора да црта лежећи. Због поменутих проблема неизвесно је да ли ће Hunter × Hunter уопште имати званичан крај.

Његова жена, Наоко Такеучи, му је у почетку помагала са цртањем Hunter × Hunter, чак и пре него што су се узели, али њена улога се углавном сводила на додавање детаља, пошто Јошихиро Тогаши инсистира да црта већину својих манги сам.[1][4] Пар је заједно написао књигу за децу Oobo— Nu— Tochiibo— Nu— (јап. おおぼーぬーとちぃぼーぬー).[8] Јошихиро Тогаши је цртао, док се његова жена бавила израдом фабуле.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Интервју Јошихира Тогашија поводом изадавања 13. тома манге 'Hunter × Hunter’ (jap. Vol.13[巻頭インタビュー]冨樫義博)”. web.archive.org (на језику: јапански). 2006-02-04. Архивирано из оригинала 04. 02. 2006. г. Приступљено 2023-11-16. 
  2. ^ „'Manga Planet' у посети... Јошихиро Тогашијеве куће из детињства (eng. Manga Planet Visits... Yoshihiro Togashi's Childhood Home)”. web.archive.org (на језику: енглески). 2019-08-27. Архивирано из оригинала 27. 08. 2019. г. Приступљено 2023-12-07. 
  3. ^ „„Молимо, напустите сцену брзо! Три ужасно упорна зликовца: 'Ни за смрт ниси достојан'“ (jap.「早く退場して！ しぶとすぎて嫌な悪役3選『お前は『死』にすら値しない」)”. マグミクス (на језику: јапански). Приступљено 2023-12-08. 
  4. ^ а б „Тогашијево писмо читаоцима након краја YuYu Hakusho” (на језику: енглески). 
  5. ^ „Потврђена изложба радова Јошихира Тогашија. Оригинални цртежи ремек-дела попут 'Hunter x Hunter', 'Yu Yu Hakusho', и 'Level E' биће изложена заједно. Стигла и руком писана порука господина Тогашија. (jap. 冨樫義博展の開催が決定。『ハンターハンター』『幽遊白書』『レベルE』など名作原画が一挙公開。冨樫先生直筆メッセージも到着 | ゲーム・エンタメ最新情報の)”. ファミ通 (на језику: јапански). 2022-07-04. Архивирано из оригинала 2022-07-04. г. Приступљено 2023-12-08. 
  6. ^ „Студио 'Madhouse' ће да анимира римејк 'Hunter × Hunter' анимеа са новом екипом и новим гласовним глумцима”. MyAnimeList.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  7. ^ „Hiatus Chart”. hiatus-hiatus.github.io (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-11. 
  8. ^ Такеучи, Наоко (2005). Oobo— Nu— Tochiibo— Nu—. Kodansha. ISBN 978-4063245363. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јошихиро_Тогаши&oldid=27392144”