Juingov sarkom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Juingov sarkom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostOnkologija

Juingov (Ewing) sarkom (engl. Ewing sarcoma family of tumors (ESFT)) maligni je tumor koštanog ali i mekog tkiva, koji kao i ostali ekspanzivni tumori može da da udaljene metastaze. Pojedini sarkomi iz familija ovih tumor (ESFT) mogu da bude mezodermalnog i ektodermalnog porekla. Ovaj sarkom kostiju dobio je naziv po Američki patologu Džejmsu Juingu (James Ewing 1866—1943) koji ga je opisao još 1921. godine kada je ustanovio da postoji razlika između njega i limfoma, kao i da sarkomi kosti malih ćelija reaguju na radijum implante, za razliku od osteosarkoma.[1][2][3][4]

Mada je primarno koštani tumor, Juingov sarkom može da izrasta i iz mekih tkiva kao ekstraosalni Juingov (Ewing) sarkom (EES) ili se može pojaviti kao diferenciraniji oblik poznat pod imenom periferni primitivni neuroekodermalni tumor (PPNET).[5]

Šta je uzrok Juingovog sarkoma nije u potpunosti poznato ali se u brojnim istraživanjima kao mogući etiološki faktor navode mehanizmi translokacija između hromozoma 11 i 22, 7 i 22, 21 i 22. Polazeći od činjenice da je kod Juingovog sarkoma poremećene genetike u smislu promena u translokacijama, ovi tumori se razvrstavaju u grupu neuroendokrinih tumora.[6]

Svi tumori iz ove grupe sarkoma po nekim autorima svrstavaju se u Juingovu (Ewing) porodicu tumora koje čine; kostni i ekstraosalni oblik Juingovog sarkoma, primitivni neuroektodermalni tumor i Askin tumor (PNET zida grudnog koša), jer dele recipročnu translokaciju (11;22)(q24;q12) i potiču od zajedničke primordijalne ćelije. Zato oni nose i opšteprihvaćeni naziv Juing (Ewing) familija tumora (engl. Ewing sarcoma family of tumors (ESFT))[7]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Juingov sarkom je po učestalosti javljanja kao drugi tumor koštanog tkiva kod dece i adolescenata i najmaligniji koštani tumor u dečjem dobu.

Morbiditet

Učestalost obolevanja je 0,3 bolesnika na 1.000.000 dece mlađe od 3 godine i 4,6 dece na 1.000.000 između 15 i 19 godina života. Prosečna učestalost obolevanja je ispod 2 bolesnika na 1.000.000 dece na godinu.

Juingov sarkom je češći ju drugoj dekadi života. U 75% slučajeva dijagnostikuje se pre 20 godine života a u 90% pre 30 godine.

Polne razlike

Muško ženski odnos kod dece je 1,5 : 1.

Smrtnost

Opstanak kod lokalizovanog tumora je 60-70% obolelih, 30% preživljavanje je kod bolesnika sa metastazama u plućima, dok je preživljavanje manje od 10% kod bolesnika sa metastazama na drugim lokacijama u telu.

U pitanju je drugi po zastupljenosti maligni tumor kostiju kod mlađih osoba, sa najvećim mortalitetom.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Juingov sarkom, koji se može javiti kod dece od ranog uzrasta pa sve do starije životne dobi, najčešće je prisutan u dečjem ili ranom adolescentnom dobu, sa najvećom učestalošću između 10 i 20 godine života.

Tipična (obojeno ljubičasto) i atipična (obojeno plavo) lokalizacija Juingovog sarkoma

Prema brojnim istraživanjima kod Juingovog sarkoma genetska razmena između hromozoma može izazvati ćelije da postanu kancerogene. U većini slučajeva (85%) sarkom je rezultat translokacije između hromozoma 11 i 22, koji je spoj EWS gena (RNA-vezujućeg proteina) na hromozomu 22. i FLI1-gena (engl. Friend leukemia integration 1 transcription factor), hromozoma 11.[8]

EWS i FLI1 geni funkcionišu kao glavni regulatori procesa maligne alteracije kod Juingovog sarkoma.[9] Druge translokacije gena kod ovog tumora su na t(21;22),[10] i t(7;22).[11]

Ćelije Juingov sarkom pozitivne su na CD99 antigen i MIC2 (pojedinačni tip-1 glukoproteina), i negativna za PTPRC (protein tirozin fosfatazni tip receptora).[12]

Patohistologija

Za ovaj maligni tumor pljosnatih i dugih kostiju, sa nediferencirano malim okruglim ćelijama sve do 1980-ih mislilo sa da ima endotelijalno poreklo, no noviji podaci iz istraživanja upućuju da se najverovatnije radi o najnezrelijoj ćeliji iz neuroektoderma (postganglijskih parasimpatičkih holinergičkih neurona).[13]

Lokalizacija

Juingov sarkom najčešće je lokalizovan na; dijafizama dugih kostiju (butna i nadlakatna kost), pljosnatim kostima trupa (karlica, rebro, ključna kost), ali se može naći u gotovo bilo kom delu tela.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Juingov tumor na mestu pozicioniranja izaziva lokalnu bol u kostima ili otok mekih tkiva., što su obično i prvi simptomi Juingovog sarkoma, zbog kojih se bolesnik javlja lekaru.

Za razliku od osteosarkoma kod ovog tumora klinička slika se karakteriše sledećim simptomimima:

  • Česti intermitentni porast telesne temperature
  • Gubitak na telesnoj težini
  • Opšta slabost, malaksalost, koja ujedno ukazuju i na pojavu metastaze.
  • Pojava metastaza. Oko 25% bolesnika ima pri početku bolesti hematogene metastaze u plućima, kostima, koštanoj srži ili pleuri (plućnoj maramici)

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Rendgenski snimci kod Juingovog sarkoma prikazuju tumor dijafiza koji se proteže sve do metafiza. Na koštanom tkivu postoje mešani litički i sklerozirajući defekti, ili lamele sa stvaranjem nove kosti. Oko 2/3 bolesnika ima i tumorsku masu koja se sastoji od mekog tkiva, a ponekad su prisutne patološke frakture.[14]

Rendgenogram deteta sa Juingovim sarkomom tibije (levo) i magnetna rezonanca Juingovog sarkoma levog kuka (na slici bela površina desno)

Kompjuterizovana tomografija (CT) pluća i scintigrafija kosti sa tehnicijem neophodna je za traženje metastaza. Kompjuterizovana tomografija kosti na kojoj se nalazi primarni tumor daje korisne informacije o proširenju bolesti na meka tkiva i medularnu šupljinu. Ovi podaci su od posebnog značaja za planiranje operativnog zahvata, u toku kojeg se otklanja tumorom zahvećen deo kosti uz maksimalno očuvanje obolelog uda.[15]

Citogenetska i molekulske analize tumorskog tkiva najčešće pokazuju pet recipročnih translokacija, a najzastupljenije su:

  • t(11;22) (k24; k12), koja je najčešća, a rezultuje fuzijom gena EVS-FLI1 - (90-95% tumora)
  • t(21;22 ) (k22;k12) koja rezultuje fuzijom gena EVS-ERG (5-10% tumora).

RT-PCR-om i FISH-om moguće je otkriti specifične prepise EVS-FLI1 i EVS-ERG koje izražava tumor. Ove metode olakšavaju dijagnozu koja je do sada zbog nedostatka specifične patološke slike uglavnom bila zasnovana prema lokalizaciji tumora i isključivanju drugih oblika tumora malih okruglih ćelija.[16]

Dijagnostika ovog sarkoma obavezno zahteva i analizu koštane srži.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kako je Juingov sarkom relativno redak, on se često ne razmatra u diferencijalnoj dijagnozi sve do biopsije, koja otkriva neoplazmu poznatu kao mali okrugli tumor plavih ćelija. Malignitet se obično u diferencijalnoj dijagnozi pre biopsija ne razmatra. Iz tog razloga, konsultacije sa pedijatrijskim onkologom je od velikog značaja.[17]

Na Juingov sarkoma u diferencijalnoj dijagnozi treba uvek posumnjati ukoliko je pacijent starosti 10-30 godina i ima meko tkivnu ili koštanu neoplazmu.[17]

Diferencijalna dijagnoza Juingovog sarkoma,[17] uključuje
  • Neorabdomiosarkom mekih tkiva
  • Dečiji neuroblastom
  • Dečiji nehoddžkinov limfom
  • Dečiji osteomijelitis
  • Dečiji osteosarkom
  • Dečiji rabdomiosarkom
  • Rahitis

Terapija[uredi | uredi izvor]

Juingov sarkom se obavezno leči kao sistemsko oboljenje, kombinacijom hirurških intervencija, zračenja i hemoterapije. Time se postiže kontrolisani rast primarnog tumora, i eradikacija udaljenih metastaza.[18]

Zračnom terapijom tretira se cela dužina zahvaćene kosti, dozom od 6.000-7.000 cGy. Međutim kako te doze mogu dovesti do jakih funkcionalnih oštećenja, kombinovanjem radioterapije sa hemoterapijom, doze zračenja se mogu smanjiti na 4.000-5.000 cGy, bez većeg ili skoro nikakvog uticaja na konačni ishod lečenja.[19]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Ukupna stopa preživljavanja bolesnika je 60%. Za bolesnike sa lokalizovanom formom bolesti stopa preživljavanja dostiže i 70%, dok je kod bolesnika sa metastatskom bolešću, dugoročna stopa preživljavanja manja od 25% .[20]

Preživljenje bolesnika kod Juingovog sarkoma je oko 15% ako se lečenje sprovedi samo hirurškim zahvatom.[21] Kod primene radioterapije, kao izolovane metode, preživljavanje ima slabije rezultate i kreće se oko 10%.[22]

Lokalizacija tumora

Sa najboljom prognozom kod Juingovog sarkoma su tumori lokalizovani na distalnim delovima udova i aksijalni skelet (centralna lokalizacija - kranijum, klavikule, rebra, kičmeni pršljenovi). Proksimalni delovi udova, a naročito karlični pojas, povezani su sa nepovoljnom prognozom bolesti.[23]

Veličina tumorske mase

Veličina (zapremina) tumora je značajna za prognozu bolesti. Međutim istraživanja pokazuju da veće lezije pokazuju tendenciju da se javljaju na mestima sa nepovoljnom prognozom, tako da je teško utvrditi koji faktor je dominantan.[23]

Uzrast i pol

Deca mlađeg uzrasta imaju duži period preživljavanja bez recidiva bolesti nego adolescenti ili mladi odrasli ljudi.[23]

Osobe ženskog pola sa Juingovim tumorom kosti imaju bolju prognozu u odnosu na bolesnike muškog pola.[23]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ synd/2367 na sajtu Who Named It
  2. ^ Ewing, J. (1921). „Diffuse endothelioma of bone”. Proceedings of the New York Pathological Society. 21: 17—24. 
  3. ^ J. Ewing: Review and classification of bone sarcoma. Archives of Surgery, Chicago, 1922, 4: pp. 485-533.
  4. ^ J. Ewing: Further report on endothelial endothelioma of bone. Proceedings of the New York Pathological Society, 1924, 24: pp. 93-101.
  5. ^ Le Deley MC, Delattre O, Schaefer KL, et al. Impact of EWS-ETS fusion type on disease progression in Ewing's sarcoma/peripheral primitive neuroectodermal tumor: prospective results from the cooperative Euro-E.W.I.N.G. 99 trial. J Clin Oncol. 2010 Apr 20. 28(12):1982-8. [Medline].
  6. ^ Stevanović V. Ewing sarkom kod dece: prognoza bolesti u zavisnosti od epidemioloških karakteristika tumora i načina lečenja [magistarski rad]. Beograd: Medicinski fakultet; 2003.
  7. ^ Zoran VUKAŠINOVIĆ, Vladan STEVANOVIĆ, Duško SPASOVSKI, Savremeno shvatanje Juingovog (EWING) sarkoma, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo BIBLID: 0370-8179, 134(2006) 7-8, p. 348-355 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2015)
  8. ^ medicine, s cecil. Goldman (24th ed.). Philadelphia: Elsevier Saunders. ISBN 978-1-4377-2788-3. str. 1326.
  9. ^ Owen LA, Kowalewski AA, Lessnick SL (2008). Wu, Xiaolin, ur. „EWS/FLI mediates transcriptional repression via NKX2.2 during oncogenic transformation in Ewing's sarcoma”. PLoS ONE. 3 (4): e1965. PMC 2291578 Slobodan pristup. PMID 18414662. doi:10.1371/journal.pone.0001965. 
  10. ^ Sorensen PH, Lessnick SL, Lopez-Terrada D, Liu XF, Triche TJ, Denny CT (februar 1994). „A second Ewing's sarcoma translocation, t(21;22), fuses the EWS gene to another ETS-family transcription factor, ERG”. Nat. Genet. 6 (2): 146—51. PMID 8162068. doi:10.1038/ng0294-146. 
  11. ^ Jeon IS, Davis JN, Braun BS, et al. (mart 1995). „A variant Ewing's sarcoma translocation (7;22) fuses the EWS gene to the ETS gene ETV1”. Oncogene. 10 (6): 1229—34. PMID 7700648. 
  12. ^ Bernstein M, Kovar H, Paulussen M, et al. (maj 2006). „Ewing sarcoma family of tumours: current management”. Oncologist. 11 (5): 503—19. PMID 16720851. doi:10.1634/theoncologist.11-5-503. 
  13. ^ Iwamoto Y (februar 2007). „Diagnosis and treatment of Ewing's sarcoma”. Jpn. J. Clin. Oncol. 37 (2): 79—89. PMID 17272319. doi:10.1093/jjco/hyl142. 
  14. ^ Mutić S, Palta J,Butker E, et al. Quality assurance for computed tomographysimulators and computed tomography simulation process,R.T.C. Taskgroup,2003
  15. ^ Murat Beyzadeoglu,Gokhan Ozyigit,CyneutEbruli, Basic radiation oncology, Springer Verlag,2010
  16. ^ Grohar PJ, Woldemichael GM, Griffin LB, et al. Identification of an inhibitor of the EWS-FLI1 oncogenic transcription factor by high-throughput screening. J Natl Cancer Inst. 2011 Jun 22. 103(12):962-78. [Medline]. [Full Text].
  17. ^ a b v Toretsky A, Jeffrey. „Ewing Sarcoma Differential Diagnoses”. www.emedicine.medscape.com. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  18. ^ Bacci G, Ferrari S, Mercuri M, et al. Multimodal therapy for the treatment of nonmetastatic Ewing sarcoma of pelvis. Journal of Pediatric Hematology/Oncology. 2003;25(2): pp. 118–124.
  19. ^ Van Dyk J,Max J, Simulation and imaging for radiation therapy planning, Oxford,2000
  20. ^ Leavey PJ, Mascarenhas L, Marina N, et al. Prognostic factors for patients with Ewing sarcoma (EWS) at first recurrence following multi-modality therapy: A report from the Children's Oncology Group. Pediatr Blood Cancer. 2008 Sep. 51(3):334-8. [Medline]. [Full Text].
  21. ^ Cotterill SJ, Ahrens S, Paulussen M, et al. Prognostic factors in Ewing’s tumor of bone: analysis of 975 patients from the European Intergroup Cooperative Ewing’s Sarcoma Study Group. Journal of Clinical Oncology. 2000;18(17):3108–3114.
  22. ^ McTiernan AM, Cassoni AM, Driver D, Michelagnoli MP, Kilby AM, Whelan JS (2006). „Improving Outcomes After Relapse in Ewing Sarcoma: Analysis of 114 Patients From a Single Institution”. Sarcoma. 2006: 83548. PMC 1698143 Slobodan pristup. PMID 17496997. doi:10.1155/SRCM/2006/83548. 
  23. ^ a b v g Cotterill SJ, Ahrens S, Paulussen M, Jürgens HF, Voûte PA, Gadner H, et al. Prognostic factors in Ewing's tumor of bone: analysis of 975 patients from the European Intergroup Cooperative Ewing's Sarcoma Study Group. J Clin Oncol. 2000 Sep. 18(17):3108-14. [Medline].

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ewing, J: An analysis of radiation therapy in cancer. The Mutter Lecture, Trans. Coll. Physii. Phila., 1928. 3s., 44, 190.
  • Ewing, J: The classification and treatment of bone sarcoma. Report Internatl. Conference on Cancer (third), London, 1928. p. 3O5.
  • Ewing, J: The causal and formal genesis of cancer. Report Internatl. Conference on Cancer (third), London, 1928. p. 1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi




Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуингов_сарком&oldid=27441514”