Људи који једу кромпир (Vinsent van Gog)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ljudi koji jedu krompir
UmetnikVinsent van Gog
Godina1885.
Tehnikaulje na platnu
Dimenzije82 × 114 cm cm
MestoMuzej Van Goga, Amsterdam

Ljudi koji jedu krompir (hol. De Aardappeleters) je slika, ulje na platnu, holandskog umetnika Vinsenta van Goga naslikana aprila 1885. u Nuenenu, Holandija.[1] Nalazi se u Muzeju Van Goga u Amsterdamu. Originalna skica ulja na platnu nalazi se u Muzeju Kroler-Muler u Oterlou, a takođe je napravio litografije slike koja se nalazi u kolekcijama, uključujući Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Slika se smatra jednim od Van Gogovih remek-dela. [2]

Kompozicija[uredi | uredi izvor]

The Cottage, 1885, Van Gogov muzej, Amsterdam. U kući su živele dve porodice, od kojih je jedna bila de Grots koji su bili likovi na slici Ljudi koji jedu krompir [3]

Tokom marta i početkom aprila 1885. skicirao je studije za sliku i dopisivao se sa svojim bratom Teom, koji nije bio impresioniran njegovim trenutnim radom niti skicama koje mu je Van Gog poslao u Pariz.[4] Na slici je radio od 13. aprila do početka maja, kada je to uglavnom i učinjeno, osim manjih izmena koje je izvršio malim kistom kasnije iste godine.

Van Gog je rekao da želi da prikaže seljake onakvima kakvi zaista jesu. Namerno je birao grube i ružne modele, misleći da će oni biti prirodni i neiskvareni u njegovom završenom delu.[5]

Pišući svojoj sestri Vilhemini - Vil van Gog (Wilhelmina Jacoba "Wil" van Gogh) dve godine kasnije u Parizu, Van Gog je i dalje smatrao da Ljudi koji jedu krompir svojom najuspešnijom slikom: „Ono što mislim o svom radu je da je slikanje seljaka kako jedu krompir koje sam radio u Nuenenu ipak najbolje stvar koju sam uradio".[6] Međutim, delo je kritikovao njegov prijatelj Anton van Rapard ubrzo nakon što je naslikano. Ovo je bio udarac za Van Gogovo samopouzdanje kao umetnika u nastajanju i on je svom prijatelju odgovorio: „Vi ... niste imali pravo da osuđujete moj rad na način na koji ste to činili“ (jul 1885), a kasnije i „Ja sam uvek radeći ono što još ne mogu da bih naučio kako to raditi“. (Avgust 1885).[7]

Poznato je da se Vinsent van Gog divio belgijskom slikaru Čarlsu de Gru, a posebno njegovom delu Blagoslov pre večere. De Gruovo delo je svečani prikaz seljačke porodice koja izgovara milost pre večere. Slika je bila usko povezana sa hrišćanskim predstavama Tajne večere. Van Gogova slika Ljudi koji jedu krompir inspirisani su ovim delom Grua i slične verske konotacije mogu se prepoznati u van Gogovom delu.[8][9]

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • Druga studija za Ljudi koji jedu krompir, 1885, muzej Kroler-Muler, Oterlo
    Druga studija za Ljudi koji jedu krompir, 1885, muzej Kroler-Muler, Oterlo
  • Studija za Ljudi koji jedu krompir, 1885, privatna kolekcija
    Studija za Ljudi koji jedu krompir, 1885, privatna kolekcija
  • Studija za Ljudi koji jedu krompir
    Studija za Ljudi koji jedu krompir

Litografija[uredi | uredi izvor]

Litografija (april 1885), obrnuto, Rijksmuseum, Amsterdam

Van Gog je napravio litografiju kompozicije Ljudi koji jedu krompir pre nego što se upustio u pravu sliku. Bratu je poslao utiske i u pismu prijatelju napisao da je litografiju izradio po sećanju u razmaku od jednog dana.[10]

Van Gog je prvi put eksperimentisao sa litografijom u Hagu 1882. godine. Iako je cenio grafički rad malog obima i bio je entuzijastični kolekcionar engleskih gravura, relativno je malo radio u grafičkim medijima.[11] U pismu od oko 3. decembra 1882. godine primećuje

Verujem, međutim, da bi bila velika pogreška zamisliti da su stvari poput, na primer, štampe The Grace (porodica drvoseča ili seljaka za stolom) stvorene udarom u svom konačnom obliku. Ne, u većini slučajeva čvrstina i srž malog dobijaju se samo mnogo ozbiljnijim proučavanjem nego što to zamišljaju oni koji olako razmišljaju o zadatku ilustracije ... Svejedno, neke slike u njihovim ogromnim okvirima izgledaju vrlo sadržajno, a kasnije čovek se iznenadi kada iza sebe zapravo ostave tako prazan i nezadovoljan osećaj. S druge strane, neko vreme previdi mnoge nepretenciozne duboreze ili litografije ili bakropise, ali im se vrati i s vremenom se sve više veže za njih i oseti nešto veliko u njima.[12]

Uticaj haške škole[uredi | uredi izvor]

Van Gog se u glavama ljudi često povezuje sa postimpresionističkim pokretom, ali zapravo njegovi umetnički koreni leže mnogo bliže domu umetnika iz Haške škole kao što su Anton Move i Josef Israels.

U pismu svom bratu Teu napisanom sredinom juna 1884. godine, Vinsent primećuje:

Kad čujem da pričate o puno novih imena, nije mi uvek moguće da shvatim kada od njih nisam video apsolutno ništa. I iz onoga što ste rekli o „impresionizmu“, shvatio sam da je to nešto drugačije od onoga što sam mislio da jeste, ali još uvek mi nije potpuno jasno šta bi pod tim trebalo razumeti. Ali sa svoje strane, tako mnogo toga pronalazim kod Israelsa, na primer, da nisam posebno radoznao ili željan nečeg drugačijeg ili novijeg.[13]

Pre nego što je Vinsent naslikao sliku Ljudi koji jedu krompir, Josef Israels je istu temu već tretirao u svojoj Seljačkoj porodici za stolom [14] i, sudeći prema komentaru u pismu Teu 11. marta 1882. godine, Vinsent je to video (ili bar varijaciju toga) [15] i nadahnuo ga je da proizvede sopstvenu verziju istog. Kompozicijski su njih dve vrlo slične: na obe slike kompoziciju slike usredsređuje figura okrenuta leđima prema gledaocu.

Kao i interesovanje Seljačke porodice za stolom, Vinsent je cenio i jednostavniji način života. Vinsent je bio poznat po tome da zanemaruje fine stvari, jednom u pismu svom bratu Teu piše:

Kad primim novac, čak i ako sam postio, nije za hranu, već je još snažniji za slikanje [...] u međuvremenu je spas za koji se držim moj doručak sa ljudima sa kojima živim i šolja kafe a uveče hleb u kremeriju ...

Činilo se da se Van Gog emocionalno poistovetio sa srednjom klasom, iako je bio iz porodice koja je bila prilično imućna. Tema je bila surova stvarnost života u radničkoj klasi. Takođe se jednostavno divio održivosti krompira ili aardappel na holandskom. Aardappel se doslovno prevodi sa „zemljana jabuka“, što daje ideju o jednostavnijem, srdačnom načinu života.

Krađa[uredi | uredi izvor]

Lopovi su ukrali ranu verziju slike Ljudi koji jedu krompir, Weaver's Interior i Dried Sunflowers iz muzeja Kroler-Muler u decembru 1988. U aprilu 1989. lopovi su vratili Weaver's Interior u pokušaju da steknu otkupninu od 2,5 miliona dolara.[16] Preostala dva dela policija je povratila 14. jula 1989; nije plaćen otkup.[17]

14. aprila 1991. godine, Nacionalnom muzeju Vinsent van Gog opljačkano je dvadeset glavnih slika, uključujući i konačnu verziju Ljudi koji jedu krompir. Međutim, na automobilu koji je služio za bekstvo je pukla guma, a lopovi su bili primorani da pobegnu, ostavljajući slike za sobom.[18][19] Trideset pet minuta nakon pljačke, slike su pronađene.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ van Tilborgh, Louis (2009). „The Potato Eaters by Vincent van Gogh”. The Vincent van Gogh Gallery. Pristupljeno 2009-09-11. 
  2. ^ Crispino 2008, str. 1885.
  3. ^ „The Cottage, 1885”. Permanent Collection. Van Gogh Museum. 2005—2011. Arhivirano iz originala 22. 02. 2014. g. Pristupljeno 2011-05-15. 
  4. ^ Naifeh & Smith 2011, str. 439–40
  5. ^ „Letter 497”. Vincent van Gogh. The Letters. Amsterdam: Van Gogh Museum. 
  6. ^ McQuillan 1989, str. 38
  7. ^ McQuillan 1989, str. 20
  8. ^ Jared Baxter Davidson, Van Gogh’s Last Supper: Transforming the guise of observable reality, in: Anistoriton Journal, vol. 14 (2014 ‐ 2015)
  9. ^ Chris Stolwijk, Sjraar van Heugten, Leo Jansen, Nienke Bakker, Van Gogh's imaginary museum: exploring the artist's inner world, Harry N. Abrams, Inc., 2003
  10. ^ „Letter 516: To Anthon van Rappard. Nuenen, on or about Wednesday, 15 July 1885”. Vincent van Gogh. The Letters. Amsterdam: Van Gogh Museum. 
  11. ^ „Graphic work of Vincent van Gogh”. The Vincent van Gogh Gallery. Pristupljeno 2010-08-23. 
  12. ^ „Letter 290”. Vincent van Gogh. The Letters. Amsterdam: Van Gogh Museum. 
  13. ^ „Letter 450”. Vincent van Gogh. The Letters. Amsterdam: Van Gogh Museum. 
  14. ^ „Van Gogh Museum - A Peasant Family at the Table”. Vangoghmuseum.nl. Arhivirano iz originala 2013-04-01. g. Pristupljeno 2018-09-25. 
  15. ^ „Letter 211”. Vincent van Gogh. The Letters. Amsterdam: Van Gogh Museum. 
  16. ^ „Thieves Return One Of 3 Stolen Van Goghs”. 1989-04-17. 
  17. ^ Haden, Anthony (28. 2. 2001). „Great Art Thefts Of The 20th Century”. Forbes. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  18. ^ „6 Perfect Crimes That Got Foiled By Stupid Accidents”. Cracked.com. Pristupljeno 2018-05-09. 
  19. ^ „Police Say Robbery of 20 Van Goghs Was Inside Job”. AP News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-05-09. 
  20. ^ Paul L. Montgomery (1991-04-15). „Lost and Found: Huge van Gogh Theft Fails - New York Times”. Nytimes.com. Amsterdam (Netherlands). Pristupljeno 2014-06-25. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Људи_који_једу_кромпир_(Винсент_ван_Гог)&oldid=27392368”