Džon Vilks But

Džon Vilks But
But, fotografija iz 1865.
Puno ime	Džon Vilks But
Datum rođenja	(1838-05-10)10. maj 1838.
Mesto rođenja	Bel Er, Merilend, SAD
Datum smrti	26. april 1865.(1865-04-26) (26 god.)
Mesto smrti	Port Rojal, Virdžinija, SAD

Džon Vilks But (engl. John Wilkes Booth; Bel Er, 10. maj 1838 — Port Rojal, 26. april 1865) je bio poznati američki pozorišni glumac koji je izvršio atentat na predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Abrahama Linkolna u Fordovom pozorištu u Vašingtonu, 14. aprila 1865. Rođen je u poznatoj glumačkoj porodici. Njegov otac je bio Džunijus Brutus But (dobio ime po atentatoru na Julija Cezara, Marku Juniju Brutu) a brat Edvin But, koji su u to vreme bili čuveni po Evropi i Americi po svom izvođenju Šekspira. I sam Džon Vilks But je šezdesetih godina 19. veka bio poznat glumac. Bio je simpatizer Konfederacije i žestok protivnik ukidanja ropstva i predsednika Linkolna."

Atentat na Linkolna

But je prvobitno nameravao da izvrši otmicu Abrahama Linkolna i u tu svrhu je okupio grupu svojih istomišljenika, koju su činili Dejvid Herold, Džordž Atzerod, Luis Pauel i Džon Sjuart koji je bio agent Konfederacije.

Na Veliki petak 14. aprila 1865. But je otišao u Fordovo pozorište kako bi pokupio poštu. Tu je saznao da će te večeri predstavi Our American Cousin prisustvovati predsednik i prva dama, u društvu generala Granta i njegove supruge. O tome je obavestio svoje saučesnike. Osmislio je plan bekstva i u tu svrhu nabavio konja. Odredio je Pauela da ubije državnog sekretara Vilijama H. Sjuarda a Atzeroda da ubije potpredsednika Endrua Džonsona. Herold je bio zadužen da im pomogne pri bekstvu. Plan da se istom prilikom izvrši atentat i na generala Granta je propao, jer je Grant na nagovor svoje supruge odustao od odlaska u pozorište i umesto toga je te večeri otputovao u posetu rođacima u Nju Džerzi.

But je u predsedničku ložu upao nešto posle 22 sata, dok je predstava bila u toku, i pucao Linkolnu u potiljak. Njegovo bekstvo je umalo osujetio major Henri Retbon. Kad se ovaj bacio na njega, But ga je ubo. Prva dama, Meri Tod Linkoln i Retbonova verenica koje su se takođe nalazile u loži su ostale nepovređene. Prilikom bekstva But je skočio na pozornicu i tom prilikom je podigao nož i navodno uzviknuo „Ovako uvek sa tiranima!“ (lat. Sic semper tyrannis!), koja se pripisuje Brutu.

Jedino je But uspeo u svojoj nameri te večeri. Pauel je izvršio atentat na Sjuarda, ali je on, iako teško ranjen, uspeo da preživi. Atzerod nije imao hrabrosti za atentat na Džonsona, i umesto toga je čitavo veče proveo u opijanju.

Smrt

Spomen obeležje u blizini Port Rojala na mestu gde se nalazila Geretova farma na kojoj se But skrivao.

But je uspeo da pobegne. Stigao je do severne Virdžinije, gde se sakrio na Geretovoj farmi duvana. Tu ga je potera i pronašla 12 dana kasnije. Njegov saučesnik, Dejvid Herold se predao, dok je But odbio poziv da se preda. Vojnici su zbog toga zapalili ambar u kojem se krio. Narednik Boston Korbet je Buta smrtno ranio, hicem u vrat. Vojnici su ga preneli iz zapaljenog ambara na verandu kuće. Tada je izgovorio reči: „Recite mojoj majci da sam umro za otadžbinu.“ nakon čega je ubrzo i preminuo.

Literatura

• Johnson, Byron B. (1914). John Wilkes Booth and Jefferson Davis – a true story of their capture. Boston: The Lincoln & Smith Press. str. 35—36. 
• Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. str. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0. 
• Stern, Philip Van Doren (1955). The Man Who Killed Lincoln. Garden City, NY: Dolphin. str. 20. LCCN 99215784. 
• Toomey, Daniel Carroll (1983). The Civil War in Maryland. Baltimore, Md.: Toomey Press. str. 149–151. ISBN 978-0-9612670-0-1. 
• Clarke, Asia Booth (1996). Alford, Terry, ur. John Wilkes Booth: A Sister's Memoir. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi. str. ix. ISBN 978-0-87805-883-9.