Пређи на садржај

Џон Вилкс Бут

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Вилкс Бут
Бут, фотографија из 1865.
Пуно имеЏон Вилкс Бут
Датум рођења(1838-05-10)10. мај 1838.
Место рођењаБел ЕрМериленд, САД
Датум смрти26. април 1865.(1865-04-26) (26 год.)
Место смртиПорт РојалВирџинија, САД

Џон Вилкс Бут (енгл. John Wilkes Booth; Бел Ер, 10. мај 1838Порт Ројал, 26. април 1865) је био познати амерички позоришни глумац који је извршио атентат на председника Сједињених Америчких Држава, Абрахама Линколна у Фордовом позоришту у Вашингтону, 14. априла 1865. Рођен је у познатој глумачкој породици. Његов отац је био Џунијус Брутус Бут (добио име по атентатору на Јулија Цезара, Марку Јунију Бруту) а брат Едвин Бут, који су у то време били чувени по Европи и Америци по свом извођењу Шекспира. И сам Џон Вилкс Бут је шездесетих година 19. века био познат глумац[1]. Био је симпатизер Конфедерације и жесток противник укидања ропства и председника Линколна."[2]

Атентат на Линколна

[уреди | уреди извор]

Бут је првобитно намеравао да изврши отмицу Абрахама Линколна и у ту сврху је окупио групу својих истомишљеника, коју су чинили Дејвид Херолд, Џорџ Атзерод, Луис Пауел и Џон Сјуарт који је био агент Конфедерације.[3]

На Велики петак 14. априла 1865. Бут је отишао у Фордово позориште како би покупио пошту. Ту је сазнао да ће те вечери представи Our American Cousin присуствовати председник и прва дама, у друштву генерала Гранта и његове супруге.[4] О томе је обавестио своје саучеснике. Осмислио је план бекства и у ту сврху набавио коња. Одредио је Пауела да убије државног секретара Вилијама Х. Сјуарда а Атзерода да убије потпредседника Ендруа Џонсона. Херолд је био задужен да им помогне при бекству.[5] План да се истом приликом изврши атентат и на генерала Гранта је пропао, јер је Грант на наговор своје супруге одустао од одласка у позориште и уместо тога је те вечери отпутовао у посету рођацима у Њу Џерзи.[6]

Бут је у председничку ложу упао нешто после 22 сата, док је представа била у току, и пуцао Линколну у потиљак.[7] Његово бекство је умало осујетио мајор Хенри Ретбон.[8] Кад се овај бацио на њега, Бут га је убо.[3] Прва дама, Мери Тод Линколн и Ретбонова вереница које су се такође налазиле у ложи су остале неповређене. Приликом бекства Бут је скочио на позорницу и том приликом је подигао нож и наводно узвикнуо „Овако увек са тиранима!“ (лат. Sic semper tyrannis!), која се приписује Бруту.[9][10]

Једино је Бут успео у својој намери те вечери. Пауел је извршио атентат на Сјуарда, али је он, иако тешко рањен, успео да преживи. Атзерод није имао храбрости за атентат на Џонсона, и уместо тога је читаво вече провео у опијању.

Спомен обележје у близини Порт Ројала на месту где се налазила Геретова фарма на којој се Бут скривао.

Бут је успео да побегне. Стигао је до северне Вирџиније, где се сакрио на Геретовој фарми дувана. Ту га је потера и пронашла 12 дана касније. Његов саучесник, Дејвид Херолд се предао, док је Бут одбио позив да се преда. Војници су због тога запалили амбар у којем се крио.[11][12] Наредник Бостон Корбет је Бута смртно ранио, хицем у врат. Војници су га пренели из запаљеног амбара на веранду куће. Тада је изговорио речи: „Реците мојој мајци да сам умро за отаџбину.“ након чега је убрзо и преминуо.[11][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Clarke 1996, стр. ix
  2. ^ „The murderer of Mr. Lincoln” (PDF). The New York Times. 21. 4. 1865. 
  3. ^ а б Toomey 1955, стр. 20
  4. ^ Goodrich, стр. 37–38
  5. ^ Townsend, стр. 42–43
  6. ^ Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. стр. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0. 
  7. ^ Kauffman, American Brutus, pp. 227.
  8. ^ Townsend, стр. 8
  9. ^ Smith, стр. 154
  10. ^ Goodrich, стр. 97
  11. ^ а б Smith, стр. 210–213
  12. ^ Johnson 1914, стр. 35–36
  13. ^ „John Wilkes Booth's Last Days”. The New York Times. 30. 7. 1896. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 05. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]