Pređi na sadržaj

ABCD sindrom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

ABCD sindrom je akronim za albinizam, crni pramen kose, poremećaj migracije ćelija neurocita creva i senzornoneuralnu gluvoću. Utvrđeno je da je uzrokovan mutacijom gena za endotelin B receptor (EDNRB).

U početku su medicinski zvaničnici definisali ABCD sindrom prema četiri ključne karakteristike sindroma. U prvoj studiji slučaja kurdske devojke, istraživači su je opisali kao „albinizam i crni pramen na desnoj temporo-okcipitalnoj regiji, duge Blaško linije, njene trepavice i obrve su bile bele, šarenice u očima su izgledale kao plave, imala je mrlje depigmentacije mrežnjače i nije reagovala na buku."[1] Albinizam je interesantan u ovoj dijagnozi jer je koža obolele osobe albino bleda pored smeđih mrlja na pogrešno pigmentisanoj koži. „Crni pramenovi“ opisani i viđeni na kliničkim slikama novorođenčadi su guste mrlje crne dlake iznad ušiju koje formiraju polukrug koji dopiru do drugog uha i formiraju oblik grebena.

Kao što je identifikovano u ovoj prvoj studiji slučaja i navedeno u rečniku dermatoloških sindroma, ABCD sindrom ima mnoge značajne karakteristike, uključujući „snežno belu kosu u mrljama, različite crne pramenove kose, belu kožu osim smeđih makula, gluvoću, šarenice sive do plave, nistagmus, fotofobija, loša vizuelna aktivnost, normalni melanociti u pigmentiranoj kosi i koži i odsutni melanociti u područjima leukoderme ."[2] Pojedinci imaju plavo/sive šarenice tipične za osobe pogođene slepilom. C ABCD sindrom je ono što razlikuje ovaj genetski poremećaj od BADS-a i uključuje poremećaj migracije ćelija neurocita creva. Ova karakteristika se javlja kada nervne ćelije ne funkcionišu pravilno u crevima, što dovodi do aganglionoze tj. Neuspeh creva da pomera hranu duž digestivnog trakta. Gluvoća ili nereagovanje na buku zbog veoma lošeg kvaliteta sluha prijavljeno je u svakom slučaju ABCD sindroma. Karakteristike ABCD sindroma su jasno očigledne kod nanesene osobe.

Više se ne smatra zasebnim sindromom, ABCD sindrom se danas smatra varijacijom Šah-Vardenburg tipa IV. Vardenburgov sindrom (VS) je opisan kao „kombinacija senzornoneuralnog gubitka sluha, hipopigmentacije kože i kose i pigmentnih poremećaja šarenica“.[3] Gubitak sluha i gluvoća, pogrešna pigmentacija kože i albinizam, i pigmentne promene na šarenici su sličnosti između VS i ABCD. Prema rečniku dermatoloških sindroma, Vardenburgov sindrom ima mnogo značajnih karakteristika, uključujući „depigmentaciju kose i kože – belo čelo i prerano sedenje kose, konfluentne guste obrve, heterohromne šarenice ili hipopigmentaciju irisa, bočno pomerenu unutrašnju kantu, urođenu senzornoneuralnu defektivnost, široki koren nosa, autozomno dominantni poremećaj i drugi povezani nalazi, uključujući crne prednje brave."[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Holandski oftalmolog Petrus Johanes Vardenburg (1886–1979) izneo je ideju o Vardenburgovom sindromu kada je pregledao dva gluva blizanca.[5] Vardenburg je odlučio da definiše sindrom sa šest glavnih simptoma koje su pacijenti najčešće imali.

  • On je definisao „bočno pomeranje medijalnog kantusa u kombinaciji sa distopijom suznog punktuma i blefarofimozom” misleći na ljude sa širim i ravnijim nosnim mostovima, što zauzvrat dovodi do nabora na koži koji pokrivaju unutrašnje uglove oka.[6]
  • Drugo, ljudi koji su rođeni sa „istaknutim širokim nazalnim korenom“, imaju proširenu oblast između očiju, zbog čega imaju ravnije i šire lice, zajedno sa očima koje su udaljenije od normalnog.[7]
  • Treće, prisutna je „hipertrihoza medijalnog dela obrva“, što znači prekomerni rast dlačica u predelu obrva kod pacijenata, što najverovatnije dovodi do spojene obrve.[8]
  • Četvrti simptom, "beli čep", obično se smatrao depigmentisanim pramenovima kose
  • „Heterochromia iridis“ označava da pacijent ima dve različite boje oka ili dve boje u istim očima.[9]
  • „Gluvo-mutizam“: Ljudi sa ovim poremećajem su i gluvi i nemi.[10]

Kada su naučnici dalje istraživali sindrom, shvatili su da pacijenti ispoljavaju širi spektar simptoma ove bolesti u različitim kombinacijama. Ovo im je pomoglo da razlikuju oblike Vardenburgovog sindroma. Njihova evaluacija se sastojala od specificiranja Vardenburgovog sindroma tipa I (VS1), tipa II (VS2), tipa III (VS3) i tipa IV (VS4).

Godine 1995. sprovedena je studija slučaja jedne kurdske porodice. Naučnici su završili molekularnu analizu sa DNK lancima pacijenata kojima je dijagnostikovan ABCD sindrom. Njihov zadatak je bio da skeniraju sekvence kako bi pronašli mutaciju u genu EDNRB, jednom od najvažnijih gena za kodiranje proteina. Kada su završili skeniranje, „pronašli su homozigotnu tranziciju C u T koja je rezultirala, na nivou aminokiselina, preranim stop kodonom“.[11] Zatim su se vratili i definisali da se Šah-Vardenburgov sindrom uglavnom sastoji od "mutacija u ENDRB ili END3 genu", zajedno sa "[nekim] SOKS10 mutacijama".[11] Stoga su istraživači potvrdili da je ABCD sindrom oblik Šah-Vardenburgovog sindroma. Genetski testovi koje su uradili na DNK pacijenata pomogli su u identifikaciji odgovarajuće dijagnoze.

Godine 2002. Vitkop i drugi naučnici su pregledali pacijente rođene sa belom kosom, nekim crnim pramenovima i depigmentisanom kožom; dijagnostikovao im je da imaju sindrom gluvoće albinizma crne brave (BADS).[12] Oni koji su blisko sarađivali sa ovim slučajem sugerisali su da je u pitanju autoimuni poremećaj, a ne genetski defekt. Međutim, ubrzo nakon toga dobili su pacijenta koji je bio jedno od četrnaestoro dece kurdskih roditelja. Pedigre koji su ispitali otkrio je autonomno-recesivno nasleđe koje je dovelo do migracije ćelija neurocita u crevima i stoga su redefinisali sindrom kao ABCD sindrom.[12] Ovo je otkrilo "homozigotnu besmislenu mutaciju u genu EDNRB" što znači da ABCD sindrom nije bio poseban entitet, već isti kao Šah-Vardenburgov sindrom.[13]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Istraživači su u poslednjih 20 godina utvrdili da je mutacija gena, posebno homozigotna mutacija u EDNRB genu, uzrok ABCD sindroma. Napredak tehnologije doveo je do novih metoda testiranja DNK materijala i ovo otkriće je potpuno promenilo pogled na ABCD sindrom. Homozigotna mutacija znači da je postojala identična mutacija i na genima majke i oca. U kliničkom izveštaju za identifikaciju navodi se da je test urađen skeniranjem kurdske porodice u potrazi za mutacijama u genu EDNRB i genu EDN3 korišćenjem testa koji se zove elektroforeza denaturirajućeg gradijentnog gela. Test elektroforeze koristi prednosti električnih struja i razlika u tačkama topljenja fragmenata DNK ili RNK da bi ih pomerio na osnovu njihove molekularne težine; razlike u pokretljivosti fragmenata tada se mogu analizirati da bi se odredile različite sekvence i otkrili pojedinačni aleli. Različiti nukleotidi u DNK su kodovi za određene proteine, koji se formiraju različitim obrascima baznih parova adenina, timina, gvanina i citozina. Kombinacija adenina i timina i gvanina i citozina poravnavaju se na dvostrukim lancima DNK. Rezultati testa su otkrili „aberantni DGGE obrazac eksona 3 EDNRB gena. Utvrđeno je da je mutacija homozigotna tranzicija para baza C u T na nivou aminokiselina, što je izazvalo prerano zaustavljanje translacije gena.“[14] Ovo specijalizovano testiranje omogućava genetičarima da prepoznaju mutaciju gena koja je uzrok ABCD sindroma.

Nova otkrića su uvela značajan prekid u verovanjima o ABCD sindromu jer je gen za endotelin B gen uključen u Šah-Vardenburgov sindrom. Endotelinski receptor B proizvodi Vardenburgov sindrom tipa IV.[15] Otkrivanje da je isti gen uključen i u ABCD i u Vardenburgov sindrom bilo je važno jer su istraživači mogli dalje da traže načine da poprave ovaj ključni gen.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Pojava VS je prijavljena kao jedna od 45.000 u Evropi. Dijagnoza se može postaviti prenatalno ultrazvukom zbog fenotipa koji pokazuje pigmentne poremećaje, abnormalnosti lica i druge razvojne nedostatke.[16] Nakon rođenja, dijagnoza se u početku postavlja simptomatski i može se potvrditi genetskim testiranjem. Ako se dijagnoza ne postavi dovoljno rano, mogu nastati komplikacije od Hirschsprungove bolesti.

Proveravanje[uredi | uredi izvor]

Proveravanje se generalno odvija samo među onima koji pokazuju nekoliko simptoma ABCD, ali studija na velikoj grupi institucionalizovanih gluvih osoba u Kolumbiji otkrila je da su 5,38% njih bili pacijenti iz Vardenburga. Zbog svoje retkosti, nijednom od pacijenata nije dijagnostikovan ABCD (Vaardenburg tip IV).

Tretman[uredi | uredi izvor]

Ako se Hirschsprungova bolest leči na vreme, pacijenti sa ABCD žive inače zdravim životom. Ako se ne pronađe dovoljno brzo, smrt se često javlja u detinjstvu. Mogu postojati problemi sa varenjem zbog kolostome i ponovnog vezivanja, ali većina slučajeva se može lečiti laksativima. Gubitak sluha, koji je obično degenerativan, može se lečiti samo operacijom ili slušnim pomagalima. Međutim, ako se gubitak sluha ne leči, možda neće smanjiti kvalitet života.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Autosomal-recessive neural crest syndrome with albinism, black lock, cell migration disorder of the neurocytes of the gut, and deafness: ABCD syndrome”. Am J Med Genet. 56 (3): 322—6. 1995. PMID 7778600. doi:10.1002/ajmg.1320560322. 
  2. ^ „ABCD Syndrome”. An Illustrated Dictionary of Dermatologic Syndromes (2nd izd.). Taylor & Francis. 2006. 
  3. ^ Verheij, Joke B.G.M.; Jurgen Kunze; Jan Osinga; Anthonie J. van Essen; Robert M. W. Hofstra (januar 2002). „ABCD Syndrome is Caused by a Homozygous Mutation in the EDNRB Gene”. American Journal of Medical Genetics. 108 (3): 223—225. PMID 11891690. doi:10.1002/ajmg.10172. 
  4. ^ „ABCD Syndrome”. An Illustrated Dictionary of Dermatologic Syndromes (2nd izd.). Taylor & Francis. 2006. 
  5. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  6. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  7. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  8. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  9. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  10. ^ Waardenburg, P. J. (septembar 1951). „A new syndrome combining developmental anomalies of the eyelids, eyebrows and noseroot with pigmentary anomalies of the iris and head hair and with congenital deafness”. American Journal of Human Genetics. 3 (3): 195—253. PMC 1716407 Slobodan pristup. PMID 14902764. 
  11. ^ a b Verheij, Joke B.G.M.; Jurgen Kunze; Jan Osinga; Anthonie J. van Essen; Robert M. W. Hofstra (januar 2002). „ABCD Syndrome is Caused by a Homozygous Mutation in the EDNRB Gene”. American Journal of Medical Genetics. 108 (3): 223—225. PMID 11891690. doi:10.1002/ajmg.10172. 
  12. ^ a b „Autosomal-recessive neural crest syndrome with albinism, black lock, cell migration disorder of the neurocytes of the gut, and deafness: ABCD syndrome”. Am J Med Genet. 56 (3): 322—6. 1995. PMID 7778600. doi:10.1002/ajmg.1320560322. 
  13. ^ Verheij, Joke B.G.M.; Jurgen Kunze; Jan Osinga; Anthonie J. van Essen; Robert M. W. Hofstra (januar 2002). „ABCD Syndrome is Caused by a Homozygous Mutation in the EDNRB Gene”. American Journal of Medical Genetics. 108 (3): 223—225. PMID 11891690. doi:10.1002/ajmg.10172. 
  14. ^ Verheij, Joke B.G.M.; Jurgen Kunze; Jan Osinga; Anthonie J. van Essen; Robert M. W. Hofstra (januar 2002). „ABCD Syndrome is Caused by a Homozygous Mutation in the EDNRB Gene”. American Journal of Medical Genetics. 108 (3): 223—225. PMID 11891690. doi:10.1002/ajmg.10172. 
  15. ^ Sato-Jin, Kayo; et al. (april 2008). „Epistatic connections between microphthalmia-associated transcription factor and endothelin signaling in Waardenburg syndrome and other pigmentary disorders”. FASEB Journal. 22 (4): 1155—1168. PMID 18039926. doi:10.1096/fj.07-9080com. 
  16. ^ Kujat, Annegret; et al. (mart 2007). „Prenatal Diagnosis and Genetic Counseling in a Case of Spina Bifida in a Family with Waardenburg Syndrome Type I”. Fetal Diagnosis and Therapy. 22 (2): 155—158. PMID 17139175. doi:10.1159/000097117. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АБЦД_синдром&oldid=27442271”