Abortus u Rusiji
Abortus u Rusiji je legalan kao izborna procedura do 12. nedelje trudnoće, a u posebnim okolnostima u kasnijim fazama.
Nakon što su boljševici zauzeli Rusiju, 1920. godine Ruska Sovjetska Republika pod Lenjinom je postala prva zemlja na svetu u modernoj eri koja je dozvolila abortus u svim okolnostima, ali tokom 20. veka, legalnost abortusa se promenila više nego jednom, sa zabranom bezuslovnih abortusa koja je ponovo doneta od 1936. do 1955. godine, koja je od tada ponovo legalizovana. Zbog toga je zemlja dobila naziv "kultura abortusa".[1] Ruski abortusi su dostigli vrhunac sredinom šezdesetih godina 20. veka, sa ukupno 5.463.300 abortusa obavljeno 1965. godine.[2] U celom Sovjetskom Savezu, od njegove legalizacije, do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, dogodilo se preko 260 miliona abortusa (uglavnom u Rusiji).
Rusija je 2009. prijavila 1,2 miliona abortusa,[3] od 143 miliona stanovnika. Rusija je 2020. smanjila broj abortusa na 450 hiljada.[4]
Abortus u Ruskom carstvu[uredi | uredi izvor]
Abortus je bio ilegalan u Ruskoj imperiji. Ova praksa se ne pominje direktno u Domostroju, iako je vaspitanje dece uobičajena tema. Za vreme vladavine cara Aleksija Romanova kazna za abortus bila je smrt, koju je kasnije uklonio Petar Veliki. Abortus je i dalje bio ozbiljan zločin sve do 1917. godine. Prema članovima 1462 i 1463 ruskog krivičnog zakona, pojedinci „krivi za zločin mogli su biti lišeni građanskih prava i prognani ili osuđeni na prinudni rad“.[5] Uprkos svojoj nezakonitosti, postojali su abortusi na „crnom tržištu“. Podzemno akušersko osoblje poznato kao povivalnie babki i selskie povivalnie babki, koje se obično prevode kao babice i seoske babice i koje se obično nazivaju jednostavno babki, bukvalno „stare žene“ i povitukhi (babice) obavljale su abortuse. Nisu samo pružaoci abortusa, babki, bili obučeni zdravstveni profesionalci – oni su služili kao medicinske sestre i babice u posebno ruralnim oblastima gde je bila nedostupna odgovarajuća medicinska usluga.[5] Broj abortusa se u Moskvi povećao dva i po puta između 1909. i 1914. godine; povećana učestalost abortusa u Sankt Peterburgu bila je višestruko veća na prelazu vekova, 1897–1912.[6] Statistički podaci s početka 20. veka govore da su se strogi zakoni retko sprovodili. Na primer, brojke za kazne izrečene tokom godina pre Prvog svetskog rata uključuju: 20 (1910), 28 (1911), 31 (1912) i 60 (1914).[5]
U kasnom Ruskom carstvu, lekari i pravnici počeli su da se zalažu za ublažavanje zakona o abortusu i povećanu kontracepciju. Motivacija je bila da abortusi budu manje opasni.[7] Prema istoričarima, pokret za legalizaciju abortusa i podsticanje kontracepcije nastao je drugačije nego u zapadnoj Evropi. Umesto na političkoj sceni (kao u Francuskoj, na primer), zagovornici su dolazili iz medicinskih oblasti.[5] Godine 1889. Treći kongres Pirogovljevog društva, medicinskog naučnog društva čiji su radovi imali veliki uticaj u Rusiji, započeo je diskusiju o dekriminalizaciji abortusa. Usledili su drugi: 1911. Četvrti kongres Društva ruskih babica,[7] 1913. Dvanaesti kongres Pirogovljevog društva, a 1914. ruska grupa Međunarodnog društva kriminologa istupila je za podršku dekriminalizaciji.[5]
Abortus u Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika[uredi | uredi izvor]
1920–1936[uredi | uredi izvor]
Sovjetska vlada je bila prva vlada u Evropi koja je legalizovala abortus. U oktobru 1920. boljševici su svojim „Dekretom o zdravstvenoj zaštiti žena“ legalizovali abortus unutar Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike. Nakon RSFSR-a zakon je uveden u Ukrajini (5. jula 1921), a zatim iu ostatku Sovjetskog Saveza.[5] Vlada je legalizaciju videla kao privremenu neophodnost, jer nakon ekonomske krize i skoro decenije nemira, rata, revolucije i građanskog rata, mnoge žene će tražiti abortus jer nisu u stanju da se brinu o svom detetu. Ograničenja su bila postavljena na kriterijume za abortuse i do 1924. bio je dozvoljen samo tamo gde je trudnoća rizikovala život žene ili nerođenog deteta.[8] Sovjetski Savez je podsticao pronatalitetnu politiku; međutim, sovjetski zvaničnici su tvrdili da će žene dobijati abortus bez obzira na legalnost, a država će moći da reguliše i kontroliše abortus samo ako bude legalizovan. Konkretno, sovjetska vlada se nadala da će obezbediti pristup abortusu u bezbednom okruženju koji će obavljati obučeni lekar umesto babki.[9] Dok je ova kampanja bila izuzetno efikasna u urbanim sredinama (čak 75% abortusa u Moskvi do 1925. godine obavljeno je u bolnicama), mnogo manje je imala u ruralnim oblastima gde nije bilo pristupa lekarima, prevozu ili oboje i gde su žene oslanjao na tradicionalnu medicinu. [10] Naročito na selu, žene su nastavile da viđaju babki, babice, frizere, medicinske sestre i druge radi procedure nakon što je abortus legalizovan u Sovjetskom Savezu.[11]
Sovjetski Savez, pod Lenjinom, postao je prva zemlja u kojoj je abortus bio dostupan, na zahtev, često besplatno. [12] Postojala je intenzivna debata među vladinim i medicinskim zvaničnicima oko njegove legalizacije. Glavni argumenti korišćeni u suprotnosti sa legalizacijom abortusa bili su da bi to štetno uticalo na rast populacije ili na osnovu toga što je previše medicinski štetan za ženu. Do sredine 1920-ih, bolnice su bile toliko zakrčene procedurama abortusa da su morale biti otvorene posebne klinike da bi se oslobodili kreveti. Ogromna stopa izvršenih abortusa takođe je izazvala zabrinutost mnogih lekara i počela su da se usvajaju ograničenja za ograničavanje abortusa nakon trećeg meseca trudnoće i kako bi se osiguralo da se prioritet daje samo ženama koje se smatraju previše siromašnim, samcima ili koje već imaju više dece. Dozvoljeno je samo šest meseci između prvog i drugog abortusa. [8] Pored toga, obnovljeni su napori da se babki goni. Ovo je prvo počelo legalizacijom abortusa 1920. godine i priličan broj babki je uhvaćen i kažnjen jer im legalni abortus nije davao izgovor da nastave sa radom. Tokom kolektivizacije ranih 1930-ih, ovo je privremeno stavljeno u drugi plan, ali su 1934. doneti novi, stroži zakoni o obavljanju ilegalnih abortusa, a postojao je cirkular Tužilaštva RSFSR i opširne priče o njima u glavnim novinama. U cirkularu se od regionalnih tužilaca traži da pojačaju napore u borbi protiv nedozvoljenog abortusa, pozivajući se na pismo koje je anonimni privatni građanin podneo Tužilaštvu u kome se osuđuje šteta koju su babki naneli ženama u jednom seoskom okrugu. Mesec dana kasnije, Izvestiia je objavila članak u kome se osuđuje „teško stanje mladih žena koje su završile na pragu aborcioniste nakon što nisu mogle da nađu posao“.[13]
1936–1955[uredi | uredi izvor]
Centralni izvršni komitet Sovjetskog Saveza je 27. juna 1936. ponovo proglasio abortus nezakonitim, uglavnom zbog zabrinutosti oko rasta stanovništva, kao i zbog zabrinutosti za medicinske opasnosti abortusa.[14] Zakon koji je zabranio abortus nije samo to učinio, već je sadržao nekoliko različitih uredbi. Zvanični naziv zakona bio je „Uredba o zabrani abortusa, unapređenju materijalne pomoći ženama u porođaju, uspostavljanju državne pomoći roditeljima višečlanih porodica i proširenju mreže domova za ležanje, jaslica školama i vrtićima, pooštravanje krivične kazne za neplaćanje alimentacije i određene izmene u zakonodavstvu o razvodu braka“. Ovaj zakon je dozvoljavao abortus samo u slučaju opasnosti po zdravlje žene. Sve ovo je bilo deo sovjetske inicijative da se podstakne rast stanovništva, kao i da se stavi jači naglasak na važnost porodične jedinice za komunizam.[15]
Zakon se poklopio sa državnom promocijom ilmaf Cirkus (premijera 25. maja 1936, odložena) na kojoj je prikazana američka katolička protagonistkinja kako rađa dete koje je začela sa svojim afroameričkim ljubavnikom, što je bilo zabranjeno zbog američkih anticrnačkih osećanja. Na sastanku sa radnicima stahanovskog pokreta, Staljin, koji je pomno pratio film kao snažan izvor propagande, rekao je: „Moramo konačno shvatiti da, od svih dostupnih vrednih kapitala na svetu, najvredniji i odlučujući kapital je narod“.[16] Neposredno nakon toga Amerika i Amerikanci su nestali iz sovjetske kinematografije.[17]
Ovaj dekret je izazvao negodovanje i protivljenje među urbanim ženama koje su tvrdile da je često bilo nemoguće imati dete kada su pokušavale da napreduju u karijeri (pošto je sovjetska država aktivno promovisala obrazovanje i zapošljavanje žena) i zbog neadekvatnog smeštaja i zaliha potrebnih za negu za decu. Zakoni protiv abortusa u praksi su bili samo marginalno primenljiviji nego u carsko vreme i babki su nastavili da se bave svojim zanatom, znajući da postoji mali rizik da budu uhvaćeni. Iako su postojali brojni slučajevi da su se žene prijavljivale u bolnice nakon što su bile podvrgnute neuspešnim abortusima, obično je bilo nemoguće reći da li su imale pobačaj, samopobačaj ili onaj koji je izvršila babka . Nepisani kodeks ženske solidarnosti je takođe bio jak i žene su retko bacile babki na vlast.[18]
U praksi, dekreti iz 1936. malo su uticali na stopu abortusa, iako je primećeno da je stopa smrtnosti novorođenčadi porasla između 1935. i 1940. zbog toga što su se žene očigledno povredile u ilegalnim abortusima, što ih je sprečilo da rađaju zdravu decu.[19] Usluge Babki abortusa ostale su kao što su oduvek bile: nesigurne, skupe i primoravaju žene da lažu vlasti.
Zakon je predviđao naknade ženama za njihovu sedmu i sledeću decu do trećeg rođendana. Godine 1944. beneficije su proširene na dodatke za treću decu do njihovog četvrtog rođendana i za četvrtu i sledeću decu do njihovog sedmog rođendana. Međutim, sva ova pomoć je prekinuta 1948. godine, nakon što je najveći izvor iscrpljivanja stanovništva, Drugi svetski rat, završen. Uprkos tome što je abortus zabranjen i ove politike plodnosti, stope abortusa su ostale visoke tokom ovog perioda. Procenjuje se da su ilegalni abortusi izazvali oko 4.000 smrtnih slučajeva godišnje zbog komplikacija u podzemnim abortusima. Žene su nastavile da vrše ilegalne abortuse tokom ovog perioda zbog politike koja je podsticala udate žene da se zaposle i ekonomske politike koja je favorizovala tešku industriju i nacionalnu odbranu u odnosu na stanovanje i potrošnu robu.[20]
Tokom posleratne ere, milioni muškaraca su bili mrtvi i vlada je bila primorana da legitimiše porodice samohranih majki. Novi porodični zakon iz 1944. sankcionisao je samohrano majčinstvo kao mesto reprodukcije pružanjem finansijske podrške samohranim majkama. Rasprostranjenost samohranih majki u ovo vreme bila je realnost; do 1957. godine, 3,2 miliona žena je tražilo državnu pomoć kao samohrane majke.[21]
Relaksacija državne politike o abortusu počela je 1950-ih godina, što je počelo proširenjem liste medicinskih indikacija za prekid trudnoće 1951. godine, a 1954. godine ukinuta je krivična odgovornost za nedozvoljen abortus.[22]
posle 1955.[uredi | uredi izvor]
Nakon Staljinove smrti 1953. godine, sovjetska vlada je poništila zakone iz 1936.[23] i izdala novi zakon o abortusu.[24] U dekretu, izdatom 1955. godine, navodi se da su „mere koje je sovjetska država sprovodila u cilju podsticanja majčinstva i zaštite detinjstva, kao i neprekidnog rasta svesti i kulture žena“, omogućile promenu politike. Jezik uredbe je podrazumevao da će većina žena izabrati majčinstvo umesto abortusa i da je sprečavanje abortusa i dalje cilj vlade, jer je i dalje podsticao rast stanovništva.[24]
Tokom kasnih 1950-ih i 1960-ih, procenjuje se da je Sovjetski Savez imao jednu od najvećih stopa abortusa u svetu. Stopa abortusa u ovom periodu nije pouzdana, jer Sovjetski Savez nije počeo da objavljuje statistiku abortusa sve do perestrojke. Najbolje procene, koje su zasnovane na anketama medicinskih stručnjaka za to vreme, govore da je godišnje obavljeno oko 6 do 7 miliona abortusa.[25]
Jedan od retkih uvida koje imamo u vezi sa abortusom tokom kasnih 1950-ih je istraživanje, sprovedeno između 1958. i 1959. godine, na 26.000 žena koje su tražile abortus, 20.000 iz urbanih i 6.000 iz ruralnih područja. Iz ove ankete može se prikupiti nekoliko činjenica o tome kakve su žene tražile abortus i koji su razlozi za to. Pre svega, „ogromna većina“ žena je bila udata, iako rezultati ankete ne daju tačan procenat. Drugo, možemo saznati koliko su žene imale dece. Od gradskih žena, 10,2% je bilo bez dece, 41,2% je imalo jedno dete, 32,1% dvoje dece, a 16,5% troje i više dece, što čini srednji broj dece 1,47. Od žena na selu, 6,2% je bilo bez dece, 26,9% je imalo jedno dete, 30% je imalo dvoje dece, a 36,9% je imalo troje i više dece, sa srednjim brojem dece 2,06. Od žena koje traže abortus, verovatnije je da će gradske žene imati manje dece ili ih uopšte nemaju.[26] Ovo je možda bio efekat nedostatka prostora sa kojim se suočavaju urbane žene.
Istraživanje je takođe ispitalo razloge zbog kojih žene traže abortus. Razloge je podelio u četiri kategorije. Prvi je bio „bezuslovno uklonjiv”, stvari koje su mogle da se poprave akcijom vlade, kao što su materijalne potrebe, nedostatak prostora, niko kod kuće ili institucija u koju bi se dete smelo. Druga kategorija je bila „uslovno uklonjena“, stvari koje bi se eventualno mogle ispraviti vladinom akcijom, kao što su odsustvo muža, porodične nevolje ili bolest jednog ili oba roditelja. Treća kategorija su bile „neuklonjive“, stvari koje nisu uzrokovane društvenim uslovima, kao što je beba u porodici ili već mnogo dece. Četvrta kategorija su bili „nejasni uzroci“, kao što su nespremnost jednog ili oba roditelja da imaju dete i više drugih razloga.
Rezultati za ovo pitanje su bili: od razloga koje su dale gradske žene, 35% je bilo bezuslovno uklonjivo, 16,5% je bilo uslovno uklonjivo, 10% je bilo neuklonjivo, a 37,9% je bilo nejasno. Od razloga koje navode žene sa sela, 26,3% je bilo bezuslovno uklonjivo, 18% uslovno, 10% neotklonjivo, a 45,2% nejasno. Najizraženije drugačije je to što je više urbanih žena kao razlog navelo nedostatak prostora. Rezultati istraživanja su pokazali da su stope abortusa bile mnogo veće među ženama koje rade, sa stopom od 105,5 abortusa na hiljadu trudnoća, naspram 41,5 promila žena koje nisu radile.
Ako se uzme u obzir da su stope abortusa u ovom istraživanju reprezentativne, onda je u ovom periodu broj godišnjih abortusa bio veći od broja živorođenih. To bi takođe značilo da je stopa abortusa u Sovjetskom Savezu bila najveća od svih u svetu u to vreme. Do kraja Brežnjevljeve ere 1982. godine, sovjetski natalitet se kretao na nivou ili ispod nivoa zamene, osim u republikama Centralne Azije sa muslimanskom većinom.[26]
Abortus u ranim godinama Ruske Federacije[uredi | uredi izvor]
Rane godine Ruske Federacije obeležile su opadanje stope plodnosti i abortusa i povećan pristup i upotreba preventivne kontrole rađanja. Zvanična politika Sovjetskog Saveza u vreme njegovog raspada bila je pro-porodično planiranje, iako su kontraceptivi generalno bili nedostupni javnosti, ostavljajući većinu žena sa abortusom kao jedinim načinom da se reguliše veličina porodice.[27] Pad stope abortusa ukazuje na to da je sve manje trudnoća u Rusiji bilo predviđeno. Najčešći tokom 1990-ih bili su 'miniabortusi', abortusi vakuum aspiracijom koji su se obavljali tokom prvih sedam nedelja trudnoće. Legalizacija miniabortusa 1988. godine učinila je nepotrebnim prethodno potreban trodnevni boravak u bolnici. Nepouzdan kvalitet i dostupnost kontraceptivnih opcija možda su delimično usporili pad stope abortusa u Rusiji tokom 1990-ih. U Rusiji početkom 1990-ih manje od 75% seksualno aktivnih žena koristilo je preventivnu kontrolu rađanja bilo koje vrste. Dok su takvi resursi postali dostupniji sa padom Sovjetskog Saveza, do 1993. godine još manje od polovine Ruskinja smatralo je da im ima adekvatan pristup.[28] Samo u prvoj deceniji Ruske Federacije, obe ruske fabrike kondoma i jedina ruska fabrika spirale zatvorene su na određeno vreme zbog zabrinutosti oko cena lateksa i kontrole kvaliteta. Na početku Ruske Federacije, 41% seksualno aktivnih žena u Rusiji oslanjalo se na nepouzdane „tradicionalne metode“ kontrole rađanja. Mnoge žene koje su koristile te metode navele su dostupnost abortusa kao faktor u svom rasuđivanju. Mnoge žene koje uopšte nisu koristile metod kontrole rađanja takođe su navele opciju abortusa kao razlog što se ne bave modernim ili čak tradicionalnim strategijama planiranja porodice.
Između 1990. i 2000. godine broj godišnjih abortusa u Rusiji opao je za polovinu, ali je odnos abortusa i živorođene dece (2,04 u 1990. prema 1,92 u 1996.) jedva opao. To znači ne samo da je urađeno manje abortusa, već da je sve manje žena zatrudnelo. Ova ukupna stopa pada fertiliteta bila je jedan od dva glavna strukturna faktora u Rusiji koji su promovisali abortus u odnosu na preventivnu kontrolu rađanja. Drugi faktori koji smanjuju stopu abortusa uključuju mere koje je preduzeo predsednik Vladimir Putin da poveća veličinu porodice u Rusiji. Početkom 2000-ih pozvao je na federalnu finansijsku podršku za decu u prvih 18 meseci života kao način da podstakne žene da imaju drugo ili treće dete. [29] Kada je to prvi put predložio, rusko stanovništvo se smanjivalo za 700.000 ljudi svake godine. U prvih deset godina postojanja Ruske Federacije, stanovništvo Rusije se smanjilo za 3 miliona. Zabrinutost o padu stanovništva u Rusiji je široko rasprostranjena. Pokušaji da se ublaži pad stanovništva počeli su povećanjem finansijske podrške za malu decu u Rusiji i na kraju su doveli do ograničenog pristupa abortusu.
Drugi faktori opadanja abortusa u Rusiji uključuju legalizaciju sterilizacije. Propisi o sterilizaciji kontracepcije bili su na snazi od 1930-ih, ali su ukinuti 1993. godine. U prvih sedam godina koliko je praksa bila legalna, skoro 100.000 žena tražilo je i dobilo sterilizaciju. [30] Ovo je faktor smanjenja stope neželjene trudnoće u Rusiji. 2003. je bio prvi put u poslednjih pedeset godina da su zakoni koji se odnose na pristup abortusu pooštreni; svaki drugi zakon na tu temu i u Sovjetskom Savezu i u Ruskoj Federaciji bio je da se ženama omogući lakši pristup.[31] 1991. godine, u godini pada Sovjetskog Saveza, u Rusiji je obavljen rekordan broj od oko 3.608.000 abortusa. Ovaj broj je stalno opadao tokom godina i do 2002. godine ruski lekari su obavljali 1.802.000 abortusa godišnje. Ovo je značajan pad, ali je Rusija ostala na drugom mestu po stopi abortusa po glavi stanovnika.[31]
Dok su abortusi u Rusiji generalno opadali, u azijskom delu zemlje stopa je zapravo rasla.[31] Iako stope abortusa u ovim azijskim republikama nisu bile tako visoke kao one u zapadnoj Rusiji u vreme raspada Sovjetskog Saveza, i još uvek nisu najviše u zemlji, one su porasle. Smanjenje ukupnih stopa abortusa je uglavnom posledica veoma strmoglavog pada broja abortusa godišnje u dva najveća grada u Rusiji, Moskvi i Sankt Peterburgu. Nacionalna zabrinutost zbog opadanja broja stanovnika bila je kontinuirani trend od 1980-ih i dovela je do toga da novi režim usvoji politiku protiv planiranja porodice. Upotreba kontraceptiva je polako rasla tokom 1990-ih, ali je ipak 1997. svaka deseta ruska trudnoća završila abortusom, pa se moglo pretpostaviti da je najmanje jedna od deset ruskih trudnoća bila nenamerna. Zakonski u Rusiji, postupak abortusa se mora odvijati u bolnici i kao rezultat toga abortusi predstavljaju važan izvor prihoda za pružaoce zdravstvenih usluga. Kako su abortusi postali nešto ređi, teško da su postali bezbedniji. Do 1998. dva od tri abortusa su i dalje imala neku vrstu zdravstvenih komplikacija. Među najčešćim od ovih komplikacija je nenamerna sekundarna sterilizacija, koja se dešava svakoj desetoj Ruskinji koja tokom života traži abortus.
Aktuelni zakon[uredi | uredi izvor]
Tokom 2000-ih, stalno opadanje stanovništva Rusije (zbog negativnog nataliteta i niskog očekivanog životnog veka) postalo je glavni izvor zabrinutosti, čak je primoralo vojsku da smanji regrutaciju zbog nedostatka mladih muškaraca. Ruski parlament je 21. oktobra 2011. usvojio zakon kojim se abortus ograničava na prvih 12 nedelja trudnoće, sa izuzetkom do 22 nedelje ako je trudnoća posledica silovanja, a zbog medicinske potrebe može se obaviti u bilo kom trenutku tokom trudnoće. Novim zakonom je takođe obavezan period čekanja od dva do sedam dana pre nego što se može obaviti abortus, kako bi se ženi omogućilo da "preispita svoju odluku". Abortus se može obaviti samo u licenciranim institucijama (obično u bolnicama ili ženskim klinikama) i od strane lekara koji imaju specijalizovanu obuku. Lekar može odbiti da izvrši abortus, osim abortusa zbog medicinske potrebe. Novi zakon je strožiji od prethodnog, jer je po starom zakonu abortus nakon 12 nedelja bio dozvoljen iz širih socio-ekonomskih razloga, [32] dok je po sadašnjem zakon dozvoljen samo ako postoje ozbiljni zdravstveni problemi kod majke ili fetusa, ili u slučaju silovanja.
Prema Krivičnom zakoniku Rusije (član 123), izvršenje abortusa od strane osobe koja nema diplomu medicine i specijalizovanu obuku kažnjava se novčanom kaznom do 800.000 RUB ; novčanom kaznom u iznosu do 8 meseci primanja osuđenog; radom za opšte dobro od 100 do 240 časova; ili kaznom zatvora od 1 do 2 godine. U slučajevima kada je nedozvoljenim abortusom nastupila smrt trudnice, ili je naneta znatna šteta po njeno zdravlje, osuđenom licu preti kazna zatvora do 5 godina.
Ruski zvaničnici su to objavili 9. novembra 2023 „privatne klinike“ na Krimu su prestale da pružaju abortuse. Ruski imenovani ministar zdravlja, Konstantin Skorupski, rekao je da mu je „nuđeno da doprinese poboljšanju demografske situacije odustajanjem od pružanja abortusa.“[33]
Politička debata[uredi | uredi izvor]
Pitanje abortusa je ponovo privuklo pažnju 2011. godine u debati za koju je Njujork tajms rekao da je „počela da zvuči kao debata u Sjedinjenim Državama “.[34] Parlament je usvojio i 2011. godine predsednik Dmitrij Medvedev je potpisao nekoliko ograničenja na abortus u zakon kako bi se borio protiv „padanja nataliteta“ i „ popadanja stanovništva “.[34] Ograničenja zahtevaju od pružalaca abortusa da posvete 10% troškova oglašavanja na opisivanje opasnosti abortusa po zdravlje žene i čine nezakonitim opisivanje abortusa kao bezbedne medicinske procedure. Medvedeva supruga Svetlana Medvedeva preuzela je akciju protiv abortusa u Rusiji u jednonedeljnoj nacionalnoj kampanji protiv abortusa pod nazivom "Daj mi život!" i „Dan porodice, ljubavi i vernosti“ njene Fondacije za društvene i kulturne inicijative u saradnji sa Ruskom pravoslavnom crkvom.[34]
Ankete[uredi | uredi izvor]
U 2016, broj Rusa koji smatraju da je abortus neprihvatljiv ni pod kojim okolnostima bio je samo 4%. Do 2022. godine ovo je poraslo na 13%.[36][37]
Statistika[uredi | uredi izvor]
Uprkos značajnom smanjenju omjera abortusa i nataliteta od sredine 1990-ih, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza održavaju najveću stopu abortusa u svijetu. U Rusiji je 2001. godine rođeno 1,31 milion dece, dok je urađeno 2,11 miliona abortusa. [38] U Rusiji je 2005. godine registrovano 1,6 miliona abortusa; [39] 20% od njih je uključivalo devojke mlađe od 18 godina[40] Zvanična statistika navodi da je broj abortusa u 2020. godini iznosio 450.000.[39]
Od 2021. godine, stopa abortusa je bila 12 abortusa godišnje na 1000 žena starosti od 15 do 44 godine. [41]
Statistika abortusa se u Sovjetskom Savezu smatrala državnom tajnom do kraja 1980-ih. Tokom ovog perioda, SSSR je imao jednu od najvećih stopa abortusa u svetu. Stopa abortusa u SSSR-u je dostigla vrhunac 1965. godine, kada je obavljeno 5,5 miliona abortusa, što je najveći broj u istoriji Rusije. Ipak, legalizacija abortusa nije eliminisala kriminalne abortuse.[42]
1920-ih do 1950-ih[uredi | uredi izvor]
| Godine | Legal Abortion | Počeo van klinike | Ukupan iznos |
|---|---|---|---|
| 1922. godine | 10,060 | 10,676 | 20,763 |
| 1923. godine | 13,996 | 14,296 | 28,293 |
| 1924. godine | 16,771 | 16,712 | 33,483 |
| Ukupan broj iz vremenskog perioda | 40,827 | 41,684 | 82,539 |
| Godine | Ukupan broj izvršenih abortusa | Od kojih je počelo ispred klinike | Proporcija je počela van klinike | Udeo ilegalnih abortusa od onih koji su počeli van klinike |
|---|---|---|---|---|
| 1936. godine | 803,058 | 343,750 | 43% | |
| 1937. godine | 682,832 | 327,898 | 58% | |
| 1938 | 429,695 | 396,362 | 92% | |
| 1939. godine | 464,246 | 424,500 | 91% | 9% |
| 1940. godine | 500,516 | 452,557 | 90% | 8,5% |
| Ukupan broj iz vremenskog perioda | 2,880,347 | 1,945,067 | n/a | n/a |
1950-ih do 1990-ih[uredi | uredi izvor]
| Godina | Abortusi u Sovjetskom Savezu 
|
Abortusi u Sovjetskoj Rusiji | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Svi abortusi | Legalno izvršeni | Spontani ili kriminalni | ||||||||
| Ukupno | Od ministarstva zdravlja | Od ministarstva saobraćaja | Sve metode
(Ukupno legalno) |
Kiretaža | Aspiracija
('mini') | |||||
| Ukupno | Legalno izvršeno | Nelegalno | ||||||||
| 1954 | 1.985.302 | 1,895,964 | 89,339 | 399.046 | 399,046 | - | 1.586.257 | - | - | - |
| 1955 | 2.598.761 | 2,481,816 | 116,944 | 600.314 | 600,314 | - | 1.998.447 | - | - | - |
| 1956 | 4.724.547 | 4,511,942 | 212,605 | 3.316.632 | 3,316,632 | - | 1.407.915 | - | - | - |
| 1957 | 5.338.738 | 5,108,970 | 229,768 | 3.996.159 | 3,996,159 | - | 1.342.579 | 3.407.398 | 2,565,037 | 842,361 |
| 1958 | 6.128.871 | 5,892,260 | 236,611 | 4.844.567 | 4,844,567 | - | 1.284.304 | 3.939.362 | 3,119,980 | 819,382 |
| 1959 | 6.398.541 | 6,211,160 | 187,381 | 5.102.306 | 5,102,306 | - | 1.296.235 | 4.174.111 | 3,353,178 | 820,933 |
| 1960 | 7.038.395 | 6,504,677 | 533,718 | 5.642.210 | 5,642,210 | - | 1.396.185 | 4.373.042 | 3,634,966 | 738,076 |
| 1961 | 7.425.507 | 7,073,785 | 351,722 | 6.006.038 | 6,006,038 | - | 1.419.469 | 4.759.040 | 3,877,654 | 881,386 |
| 1962 | 7.774.506 | 7,344,506 | 430,000 | 6.414.217 | 6,414,217 | - | 1.360.289 | 4.925.124 | 4,077,580 | 847,544 |
| 1963 | 8.023.290 | 7,662,242 | 361,048 | 6.667.354 | 6,667,354 | - | 1.355.936 | 5.134.100 | 4,267,600 | 866,500 |
| 1964 | 8.408.408 | 8,030,030 | 378,378 | 7.021.021 | 7,021,021 | - | 1.387.387 | 5.376.200 | 4,486,400 | 889,800 |
| 1965 | 8.551.351 | 8,166,540 | 384,811 | 7.191.686 | 7,191,686 | - | 1.359.665 | 5.463.300 | 4,576,500 | 886,800 |
| 1966 | 8.337.567 | 7,962,377 | 375,191 | 7.020.232 | 7,020,232 | - | 1.317.336 | 5.322.500 | 4,475,200 | 847,300 |
| 1967 | 7.846.354 | 7,493,268 | 353,086 | 6.624.990 | 6,624,990 | - | 1.222.364 | 5.005.000 | 4,223,600 | 781,400 |
| 1968 | 7.654.441 | 7,301,396 | 344,045 | 6.471.055 | 6,471,055 | - | 1.174.386 | 4.872.900 | 4,126,800 | 746,100 |
| 1969 | 7.460.316 | 7,124,602 | 335,714 | 6.330.413 | 6,330,413 | - | 1.129.903 | 4.751.100 | 4,036,700 | 713,400 |
| 1970 | 7.531.270 | 7,192,363 | 338,907 | 6.406.594 | 6,406,594 | - | 1.124.676 | 4.792.500 | 4,086,700 | 705,800 |
| 1971 | 7.610.001 | 7,267,551 | 342,450 | 6.489.481 | 6,489,481 | - | 1.120.520 | 4.838.749 | 4,139,949 | 698,800 |
| 1972 | 7.497.264 | 7,159,887 | 337,377 | 6.408.802 | 6,408,802 | - | 1.088.462 | 4.765.589 | 4,090,589 | 675,000 |
| 1973 | 7.514.765 | 7,176,601 | 338,164 | 6.439.040 | 6,439,040 | - | 1.075.725 | 4.747.037 | 4,087,637 | 659,400 |
| 1974 | 7.449.129 | 7,113,918 | 335,211 | 6.397.731 | 6,397,731 | - | 1.051.398 | 4.674.050 | 4,037,350 | 636,700 |
| 1975 | 7.471.572 | 7,135,351 | 336,221 | 6.431.773 | 6,431,773 | - | 1.039.798 | 4.669.940 | 4,046,040 | 623,900 |
| 1976 | 7.636.191 | 7,292,562 | 343,629 | 6.588.364 | 6,588,364 | - | 1.047.827 | 4.757.055 | 4,133,755 | 623,300 |
| 1977 | 7.579.105 | 7,238,045 | 341,060 | 6.553.674 | 6,553,674 | - | 1.025.430 | 4.686.063 | 4,083,863 | 602,200 |
| 1978 | 7.497.397 | 7,160,014 | 337,383 | 6.497.226 | 6,497,226 | - | 1.000.171 | 4.656.057 | 4,069,257 | 586,800 |
| 1979 | 7.339.566 | 7,009,286 | 330,380 | 6.374.161 | 6,374,161 | - | 965.406 | 4.540.440 | 3,979,240 | 561,200 |
| 1980 | 7.333.073 | 7,003,085 | 329,988 | 6.382.028 | 6,382,028 | - | 951.045 | 4.506.249 | 3,960,049 | 546,200 |
| 1981 | 7.155.594 | 6,833,592 | 322,002 | 6.240.562 | 6,240,562 | - | 915.032 | 4.400.676 | 3,877,576 | 523,100 |
| 1982 | 7.250.355 | 6,924,089 | 326,266 | 6.336.188 | 6,336,188 | - | 914.167 | 4.462.825 | 3,942,525 | 520,300 |
| 1983 | 7.085.370 | 6,766,528 | 318,842 | 6.204.515 | 6,204,515 | - | 880.855 | 4.317.129 | 3,823,529 | 493,600 |
| 1984 | 7.115.825 | 6,795,613 | 320,212 | 6.243.572 | 6,243,572 | - | 872.253 | 4.361.959 | 3,872,859 | 489,100 |
| 1985 | 7.365.852 | 7,034,389 | 331,463 | 6.475.595 | 6,475,595 | - | 890.258 | 4.552.443 | 4,051,843 | 500,600 |
| 1986 | 7.116.000 | 6,790,141 | 325,859 | 6.267.984 | 6,267,984 | - | 848.016 | 4.362.110 | 3,891,677 | 470,433 |
| 1987 | 6.818.000 | 6,496,499 | 321,501 | 6.009.655 | 6,009,655 | - | 808.345 | 4.166.196 | 3,721,930 | 444,266 |
| 1988 | 7.229.000 | 6,965,221 | 263,779 | 6.469.096 | 5,271,096 | 1,198,000 | 759.904 | 4.483.856 | 4,065,709 | 418,147 |
| 1989 | 6.974.431 | 6,672,041 | 302,390 | 6.286.035 | 4,828,267 | 1,457,768 | 688.396 | 4.242.028 | 3,876,220 | 365,808 |
| 1990 | 6.459.000 | 6,226,821 | 232,179 | 5.836.823 | 4,150,448 | 1,686,375 | 622.177 | 3.920.287 | 3,593,291 | 326,996 |
| 1991 | - | 6,014,000 | - | - | - | - | - | 3.608.412 | 3,164,701 | 361,203 |
| 1992 | - | 5,442,900 | - | - | - | - | - | 3.265.718 | 2,910,460 | 329,545 |
| Total number from time period | 258,723,655 - (1954 - 1990) | 258,476,032
(1954–92) |
11,695,624 - (1954–90) | 216,987,139 - (1954–90) | 212,644,996
(1954 - 1990) |
4,342,143
(1988–90) |
41.728.518
(1954–90) |
163.280.545 - (1957 - 1992) | 140,327,944
(1957–92) |
22,843,380
(1957–92) |
- Vizuelizacija statistike abortusa u Rusiji i SSSR-u
-
Rođenja + abortusi u Rusiji -
Rođenja + abortusi u SSSR-u -
Živorođeni i abortusi u SSSR-u -
Živorođeni i abortusi u Rusiji -
Procenat prekinutih početaka u Rusiji -
Procenat prekinutih začeća u SSSR-u
Nedavna statistika[uredi | uredi izvor]
Od 1990-ih, abortus u Rusiji je u naglom padu. Abortus se prepolovio u periodu između 1990. i 2000. godine, sa približno 4 na 2 miliona abortusa. Broj abortusa na 1000 žena starosti od 15 do 49 godina se povećao sa 114 na 55 između 1990. i 2000. To je 2010. godine pojačano kada je ukupan broj živorođenih po prvi put u 21. veku premašio ukupan broj abortusa u Rusiji.[43] U 2013. godini obavljeno je milion abortusa, odnosno 28 abortusa na 1000 žena starosti 15–49 godina.[44] Godine 2021. taj broj je dostigao približno 400 hiljada, smanjivši se za faktor 10 od 1990. godine, a stopa na 1000 žena starosti 15–49 godina pala je na 12.[41]
Motivi za abortus[uredi | uredi izvor]
Od 2006. do 2011. žene su bile podeljene na sledeće razloge za abortus; 11% je to činilo iz zdravstvenih razloga, 10% je želelo da odloži rođenje drugog deteta i poveća interval između porođaja, 24% nije želelo drugo dete, 33% nije imalo novca da ima još jedno dete (ili se suočilo sa drugim socio-ekonomskim problemom), a 17% nije želelo drugo dete zbog prigovora partnera.[45]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Karpov, Vyacheslav; Kääriäinen, Kimmo (septembar 2005). „"Abortion Culture" in Russia: Its Origins, Scope, and Challenge to Social Development”. Journal of Applied Sociology (na jeziku: engleski). os-22 (2): 13—33. ISSN 0749-0232. doi:10.1177/19367244052200202.
- ^ Avdeev, Alexandre; Blum, Alain; Troitskaya, Irina (1995). „The History of Abortion Statistics in Russia and the USSR from 1900 to 1991”. Population: An English Selection. 7: 39—66. ISSN 1169-1018. JSTOR 2949057.
- ^ „Čislo abortov v Rossii za pяtь let sokratilosь na tretь”. 14. 5. 2021.
- ^ „Historical abortion statistics, Russia”. 14. 5. 2021.
- ^ a b v g d đ e ž z Avdeev, Alexandre; Blum, Alain; Troitskaya, Irina (1995). „The History of Abortion Statistics in Russia and the USSR from 1900 to 1991”. Population: An English Selection. 7: 39—66. ISSN 1169-1018. JSTOR 2949057.
- ^ Stites, Richard. The Women's Liberation Movement in Russia: Feminism, Nihilism, and Bolshevism, 1860-1930 (Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1978), 181.
- ^ a b I.S. Kon, The Sexual Revolution in Russia: From the Age of the Czars to Today (New York: The Free Press, 1995), 41.
- ^ a b Khwaja, Barbara (26. 5. 2017). „Health Reform in Revolutionary Russia”. Socialist Health Association. Pristupljeno 26. 5. 2017.
- ^ I.S. Kon, The Sexual Revolution in Russia: From the Age of the Czars to Today (New York: The Free Press, 1995), 61.
- ^ Michaels, Paula (2001). „Motherhood, Patriotism, and Ethnicity: Soviet Kazakhstan and the 1936 Abortion Ban”. Feminist Studies. 27 (2): 309—11. JSTOR 3178760. PMID 17985490. doi:10.2307/3178760.
- ^ Barbara Evans Clements, Barbara Alpern Engel, and Christine Worobec. Russia's Women: Accommodation, Resistance, Transformation (Berkeley: University of California Press, 1991), 260.
- ^ Heer, David (1965). „Abortion, Contraception, and Population Policy in the Soviet Union”. Demography. 2: 531—39. JSTOR 2060137. doi:10.2307/2060137
.
- ^ Solomon, Susan Gross (1992). „The Demographic Argument in Soviet Debates over the Legalization of Abortion in the 1920s”. Cahiers du Monde Russe et Soviétique. 33: 59—81. PMID 7691465. doi:10.3406/cmr.1992.2306.
- ^ Stites, Richard (1991). The women's liberation movement in Russia : feminism, nihilism, and bolshevism, 1860-1930. Princeton University Press. ISBN 0-691-10058-6. OCLC 1061494860.
- ^ Randall, Amy (2011). „'Abortion Will Deprive You of Happiness!': Soviet Reproductive Politics in the Post-Stalin Era”. Journal of Women's History. 23 (3): 13—38. PMID 22145180. doi:10.1353/jowh.2011.0027.
- ^ „Circus (1936)”. culture.ru (na jeziku: ruski). Ministry of Culture (Russia). Pristupljeno 19. 8. 2020.
- ^ Abramov, Vladimir (14. 7. 2013). „Soviet Hollywood”. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). Radio Liberty. Pristupljeno 21. 8. 2020.
- ^ Stites, Richard (1991). The women's liberation movement in Russia : feminism, nihilism, and bolshevism, 1860-1930. Princeton University Press. ISBN 0-691-10058-6. OCLC 1061494860.
- ^ Sakevich, Viktoria Ivanovna (novembar 2005). „Čto bыlo posle zapreta aborta v 1936 godu” [What happened after the ban of abortions in 1936?]. Demoscope Weekly: 221—222. ISSN 1726-2887. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 19. 9. 2015.
- ^ Heer, David; Bryden, Judith G. (1966). „Family Allowances and Fertility in the Soviet Union”. Soviet Studies. 18: 161—63. doi:10.1080/09668136608410524.
- ^ Randall, "Abortion Will Deprive You of Happiness!" 15-24.
- ^ Shapovalova, Yanina (2011). „State policy on abortion in the post-war period (1945-1950) (In Russian)”. Theory and Practice of Social Development. (5): 246—251.
- ^ Ukaz Prezidiuma VS SSSR ot 5.08.1954 ob otmene ugolovnoй otvetstvennosti beremennыh ženщin za proizvodstvo aborta [Decree of the Presidium of the USSR Supreme Council of 05.08.1954 on the decriminalization of abortion for pregnant women] (na jeziku: ruski). 5. 8. 1954 — preko Vikizvornika.
- ^ a b Ukaz Prezidiuma VS SSSR ot 23.11.1955 ob otmene zapreщeniя abortov [Decree of the Presidium of the USSR Supreme Council of 11.23.1955 on the abolition of the prohibition of abortion] (na jeziku: ruski). 23. 11. 1955 — preko Vikizvornika.
- ^ Wites, Tomasz (2004). „Abortions in Russia Before and After the Fall of the Soviet Union”. Miscellanea Geographica. 11: 217—28. doi:10.2478/mgrsd-2004-0025 .
- ^ a b Heer, "Abortion, Contraception, and Population Policy in the Soviet Union" 532–36.
- ^ Gadasina, A. (1997). „Struggling to survive in Russia”. Planned Parenthood Challenges / International Planned Parenthood Federation (1–2): 40—42. PMID 12293463.
- ^ Popov, A. A. (1990). „Family planning in the USSR. Sky-high abortion rates reflect dire lack of choice”. Entre Nous (Copenhagen, Denmark) (16): 5—7. PMID 12222340.
- ^ Putin, Vladimir. „Vladimir Putin on Raising Russia's Birth Rate”.
- ^ DaVanzo, Julie; Clifford Grammich. „Population Trends in the Russian Federation” (PDF). Dire Demographics. Pristupljeno 1. 5. 2013.
- ^ a b v Wites, Tomasz (2004). „Abortions in Russia Before and After the Fall of the Soviet Union”. Miscellanea Geographica. 11: 217—28. doi:10.2478/mgrsd-2004-0025 .
- ^ „Abortion Policy”. www.un.org. Arhivirano iz originala 2015-08-24. g.
- ^ Nate Ostiller (9. 11. 2023). „No more abortions at private clinics in occupied Crimea, Russian proxies say”. The Kyiv Independent.
- ^ a b v Russia Enacts Law Opposing Abortion
- ^ Lapik, Igor (26. 11. 2013). „V Surgute otkrыli pamяtnik neroždennыm detяm”. Ugra. Pristupljeno 2. 2. 2023.
- ^ „Prerыvanie beremennosti: za, protiv i kakova rolь gosudarstva”. Russian Public Opinion Research Center. 6. 6. 2022.
- ^ „The Number of Russians Who Consider Abortion Unacceptable Has Tripled in Six Years – Poll”. www.pravmir.com (na jeziku: engleski). 7. 6. 2022.
- ^ Zaяvlenie glavnogo akušera i ginekologa Rossii, direktora Naučnogo centra akušerstva i ginekologii Vladimira Kulakova [Statement by Chief of Obstetricians and Gynaecologists of Russia, Director of the Scientific Center for Obstetrics and Gynecology, Vladimir Kulakov] (na jeziku: ruski).
- ^ a b „Čislo abortov v Rossii za pяtь let sokratilosь na tretь”. 14. 5. 2021.
- ^ Marusina, Yevgeniya (23. 8. 2005). „Rossiяne vыmiraюt iz-za besplodiя i abortov” [Russians are dying out due to infertility and abortions]. utro.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 19. 9. 2015.
- ^ a b „Interfaks-Religiя: V Rossii za god snizilosь čislo abortov - Minzdrav”. www.interfax-religion.ru. Pristupljeno 2022-05-23.
- ^ Lysak, Elena; RBTH, special to (2014-01-28). „Russia seeks to further decrease abortion rates”. Russia Beyond (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-09.
- ^ „Women and men of Russia 2020” (PDF). Federal State Statistics Service.
- ^ „Statistika:Čislennostь abortov v Rossii — Russkiй эkspert”. ruxpert.ru. Pristupljeno 2022-05-23.
- ^ „Brief report on the results of the sample survey "Reproductive Health of the Population of Russia 2011" (posted on December 6, 2012)” (PDF). Federal State Statistics Service. decembar 2012.
