Демографија Русије

С Википедије, слободне енциклопедије
Демографска карта Русије

Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 180 народа.

Подаци са пописа обављеног 2010[1] говоре да је укупан број грађана Русије износио 142,905,200. Русија је 2014. године себи припојила Крим, који према попису спроведеном исте године има 2,284,769 становника.[2]

Највећи градови Русије су: Москва (10,10 милиона становника), Санкт Петербург (4,58 мил.), Новосибирск (1,42 мил.), Нижњи Новгород (1,35 мил.) и Јекатеринбург (1,26 мил.).

Градског становништва има 74,8%, сеоског 25,2%.[3]

Национална структура[уреди | уреди извор]

Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника):

  1. Руси — 111,016,896 становника (80,9%% од укупног становништва)
  2. Татари — 5,310,649 становника (3,9%)
  3. Украјинци — 1,927,888 становника (1,4%)
  4. Башкири — 1,584,554 становника (1,15%)
  5. Чуваши — 1,435,872становника (1,05%)
  6. Чечени — 1,431,360 становника (1,04%%)
  7. Јермени — 1,182,388 становника (0,86%)
  8. Авари — 912,090 становника (0,66%)
  9. Мордвини — 744,237 становника (0,54%)
  10. Казаси — 647,732становника (0,47%)
  11. Азери — 603,070становника (0,44%)
  12. Даргинци — 589,386 становника (0,43%)
  13. Удмурти — 552,299 становника (0,40%)
  14. Маријци — 547,605 становника (0,40%)
  15. Осети — 528,515 становника (0,38%)
  16. Белоруси — 521,443 становника (0,38%)
  17. Кабардинци — 516,826 становника (0,38%)
  18. Кумици — 503,060 становника (0,37%)
  19. Јакути — 478,085 становника (0,35%)
  20. Лезгини — 473,722 становника (0,34%)
  21. Бурјати — 461,389 становника (0,34%)
  22. Ингуши — 444,833 становника (0,32%)
  23. Немци — 394,138 становника (0,29%)
  24. Узбеци — 289,862 становника (0,21%)
  25. Тувинци — 263,934 становника (0,19%)
  26. Коми — 228,235 становника (0,17%)

Руски језик је изразито доминантан и њиме се служи 98% становништва.

Религија[уреди | уреди извор]

Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 16–48% становништва атеисти.[4]

Законски се као традиционалне религије признају: православље, ислам, будизам и јудаизам.[5] Словенско становништво је доминантно православно (има их око 100 милиона[6]). У мале хришћанске групе спадају јерменски хришћани, римокатолици и протестанти. Исламској заједници припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона[7]). Будизам је традиционалан у: Бурјатији, Туви и Калмикији.

Види још[уреди | уреди извор]

Списак градова у Русији по броју становника Списак градова у Русији

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ International, Sputnik (22. 11. 2011). „Russian Census 2010 final results”. Sputnik International (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-02. 
  2. ^ „Попис на Криму” (PDF). 
  3. ^ „Russia Rural Population 1960-2022”. www.macrotrends.net. Приступљено 2022-02-02. 
  4. ^ Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press. 
  5. ^ Bell, I (2002). Eastern Europe, Russia and Central Asia. ISBN 9781857431377. Приступљено 27. 12. 2007. 
  6. ^ „Russia”. Приступљено 8. 4. 2008. 
  7. ^ „20Mln Muslims in Russia and mass conversion of ethnic Russians are myths—expert”. Interfax. Приступљено 1. 4. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]