Демографија Русије
Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 180 народа.
Подаци са пописа обављеног 2002[1] говоре да је укупан број грађана Русије износио 145.166.731.
Највећи градови Русије су: Москва (10,10 милиона становника), Санкт Петербург (4,58 мил.), Новосибирск (1,42 мил.), Нижњи Новгород (1,35 мил.) и Јекатеринбург (1,26 мил.).
Градског становништва има 73,2%, сеоског 26,8%.
- Види још: Списак градова у Русији по броју становника
- Види још: Списак градова у Русији
Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника):
- Руси — 115.889.107 становника (79,83 % од укупног становништва)
- Татари — 5.554.601 становника (3,83 %)
- Украјинци — 2.942.961 становника (2,03 %)
- Башкири — 1.673.389 становника (1,15 %)
- Чуваши — 1.637.094 становника (1,13 %)
- Чечени — 1.360.253 становника (0,94 %)
- Јермени — 1.130.491 становника (0,78 %)
- Мордвини — 843.350 становника (0,58 %)
- Авари — 814.473 становника (0,56 %)
- Белоруси — 807.970 становника (0,56 %)
- Казаси — 653.962 становника (0,45 %)
- Удмурти — 636.906 становника (0,44 %)
- Азери — 621.840 становника (0,43 %)
- Маријци — 604.298 становника (0,42 %)
- Немци — 597.212 становника (0,41 %)
- Кабардинци — 519.958 становника (0,36 %)
- Осети — 514.875 становника (0,35 %)
- Даргинци — 510.156 становника (0,35 %)
- Бурјати — 445.175 становника (0,31 %)
- Јакути — 443.852 становника (0,31 %)
- Кумици — 422.409 становника (0,29 %)
- Ингуши — 413.016 становника (0,28 %)
- Лезгини — 411.535 становника (0,28 %)
- Коми — 293.406 становника (0,2 %)
Руски језик је изразито доминантан и њиме се служи 98% становништва.
Религија[уреди]
Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 16–48% становништва атеисти.[2]
Законски се као традиционалне религије признају: православље, ислам, будизам и јудаизам.[3] Словенско становништво је доминантно православно (има их око 100 милиона[4]). У мале хришћанске групе спадају јерменски хришћани, римокатолици и протестанти. Исламској заједници припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона[5]). Будизам је традиционалан у: Бурјатији, Туви и Калмикији.
Извори[уреди]
- ↑ „Всероссийская перепись населения 2002 года”. Perepis2002.ru. Приступљено 24. 06. 2010.
- ↑ Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press.
- ↑ Bell, I (2002). Eastern Europe, Russia and Central Asia. ISBN 9781857431377. Приступљено 27 Dec. 2007.
- ↑ „Russia”. Приступљено 8 Apr. 2008.
- ↑ „20Mln Muslims in Russia and mass conversion of ethnic Russians are myths—expert”. Interfax. Приступљено 1 Apr. 2008.
Литература[уреди]
- Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press.
Спољашње везе[уреди]
