Azijsko veštičarstvo

Azijsko veštičarstvo se odnosi na bilo koju vrstu veštičarenja koje se praktikuje u Aziji.

Bliski istok

Drevni Bliski istok

Vidi još: Lilit

Verovanje u vračanje i njegovu praksu bilo rašireno u prošlosti. I u drevnom Egiptu i u Vaviloniji imalo je upadljivu ulogu, kako to postojeći zapisi jasno pokazuju. Dovoljno će biti citiranje kratkog odeljka iz Hamurabijevog zakonika (oko 2000. pre nove ere).

Ako je čovek bacio čaroliju na drugog čoveka i to nije opravdano, onaj na koga je urok bačen, otići će na svetu reku; u svetu reku će zaroniti. Ako ga sveta reka savlada i on se utopi, čovek koji je na njega bavio čaroliju zaposešće njegovu kuću. Ako ga sveta reka proglasi nevinim, a on ostane nepovređen, čovek koji je bacio čaroliju biće usmrćen. Onaj ko je zaronio u reku, uzeće u posed kuću onoga koji je na njega bacio urok.

Tora

U Tanahu su reference na veštičarenje česte, a čini se da se snažne osude ovog bavljenja veštičarstvom koje tamo čitamo ne zasnivaju toliko na pretpostavci prevare koliko na „gnusobi“ vere u magiju samu po sebi.

Stihovi poput onih u knjizi Ponovljeni zakoni 18: 11-12 i Knjizi izlaska 22:18 „Ne dozvoli da veštica živi“ pružili su biblijsko opravdanje za hrišćanske lovce na veštice u ranom modernom periodu. Reč „veštica“ je prevod hebrejskog כשף (kashaf), što znači „čarobnica“. Biblija pruža neke dokaze da su se ove zapovesti bile sprovođene pod vlašću hebrejskih kraljeva:

I Saul se preruši, obuče drugu odeću, i on ode, i dva muškarca s njim, i noću dođoše k ženi i on reče: „Molim ti se, izvračaj mi poznatog duha, i dovedi mi njega gore, koga ću ti imenovati”. A žena mu reče: „Eto, ti znaš šta je Saul učinio, kako je odsekao one koji imaju poznate duhove i čarobnjake u svojoj zemlji; zato mi smeštaš zamku - da me natera da umrem?”

Hebrejski glagol הכרית, preveden u verziji kralja Džejmsa kao „odsečen“, može se prevesti i kao „ubiti sve“ ili „istrebiti“.

Novi zavet

Novi zavet osuđuje veštičarenje kao gnusobu, baš kao i Stari zavet (Poslanica Galatima 5:20, u poređenju sa Knjigom Otkrivenja 21: 8; 22:15; i Delima apostolskim 8: 9; 13: 6).

Postoje, međutim, neke rasprave o tome da li se reč koja se koristi u Galatima i Otkrivenju, grčki Koine: φαρμακεια (pharmakeia), pravilno prevodi kao „vračanje“, jer se ta reč često koristila za opisivanje zlonamerne upotrebe droga.

Islam

Gatanje i magija u islamu obuhvataju širok spektar radnji, uključujući crnu magiju, odvraćanje od zla očiju, proizvodnju amajlija i druge magijske opreme, evokaciju, kleromantiju, astrologiju i fizionomiju.

Muslimani, sledbenici islamske religije, obično vjeruju u postojanje magije i crne magije (sihr) i izričito zabranjuju njenu praksu. Sihr (arap. سحر‎) znači "crna magija". Najpoznatija referenca na magiju u islamu je u suri al-Falak (arap. الفلق), koja je molitva za odbijanje crne magije.

Reci: Tražim spas, Gospodaru svitanja, od zla onoga što On stvara; i od zla mračne noći, kad tama prođe, i od zla zavidnika kad zavist ne krije. (Kuran 113: 1-5, preveo Jusuf Ali)

Mnogi muslimani veruju da je osoba podučavala čovečanstvo crnoj magiji:

I slede ono što su đavoli lažno kazali o Solomonovoj vladavini. A Solomon nije bio nevernik; đavoli su nevernici, učili su ljude vradžbinama i onome što je bilo otkriveno dvojici anđela u Vavilonu, Harutu i ​​Marutu. A njih dvojica nisu nikoga učili dok mu ne bi rekli: Mi samo iskušavamo, zato verujte (u Alahove smernice).

I od ovo dvoje (anđela) ljudi saznaju kako će muža od žene rastaviti; ali nisu mogli nikome nauditi bez Alahove volje. Učili su ono što će im nauditi i od čega neće imati nikakve koristi, iako su znali da onaj ko tom veštinom vlada neće nikakve sreće na onome svetu imati ubuduće; i doista je zlo ono za šta su prodali svoju dušu, kada bi samo znali.

(Kuran 2: 102)

Međutim, bilo da izvode čuda ili belu magiju, u islamu učenja dolaze od Glasnika, al-Rusul (arap. الرسل) - onih koji su došli sa novim otkrivenim tekstom i Proroka, al-Anbija (arap. الأنبياء) - onog koji je došao da nastavi sa određenim zakonom i Otkrivenjem prethodnog Glasnika. Za natprirodna dela se takođe veruje da ih izvode Avlije (arap. أولياء) - duhovno ostvareni, uz pomoć Ma'rife (arap. معرفة) - intuitivnog znanja koje se odnosi se na karamat (arap. کرامات) - izvanredna dela.

Muslimanski praktičari obično traže pomoć džina (arap. جن) - u magiji. Zajedničko je mišljenje da džini mogu zaposesti čoveka, što zahteva egzorcizam. (Verovanje u džine je deo muslimanske vere. Muslim ibn al-Hadžadž je ispričao da je Poslanik rekao: „Alah je stvorio anđele iz svetlosti, stvorio je džin od čistog plamena vatre, a Adama od onoga što je opisano vama (tj. glina.)”).

Studenti istorije religije povezali su nekoliko magijskih praksi u islamu sa preislamskim turskim i istočnoafričkim običajima. Najznačajniji od ovih običaja je zar (arap. زار) - egzorcizam.

Judaizam

Jevrejski zakon smatra veštičarstvo prepunim idolopoklonstvom i/ili nekromantijom; i jedno i drugo predstavlja ozbiljan teološki i praktični prekršaj u judaizmu. Prema tradicionalnim jevrejskim izvorima, priznaje se da je, iako magija postoji, zabranjeno baviti se njome na osnovu toga što obično uključuje obožavanje drugih bogova. Rabini iz Talmuda takođe su osudili magiju kada je proizvela nešto drugo osim iluzije, dajući primer dvojice muškaraca koji koriste magiju kako bi brali krastavce (Sanhedrin 67a). Ne treba osuđivati onoga ko stvara iluziju branja krastavaca, već samo onoga koji krastavce zapravo bere magijom.

Međutim, neki od rabina su se i sami bavili „magijom“. Na primer, Raba je stvorio osobu i poslao je do rabina Zere, a rabin Hanina i rabin Oshaja su je zajedno proučavali svako subotnje veče, a čak i kreirali malo tele za jelo (Sanhedrin 65b). U tim slučajevima, na „magiju“ se više gledalo kao na božansko čudo (tj. da dolazi od jednog Boga, a ne od paganskih bogova).